KANJIŽA: Stiglo bezmalo dva miliona evra

18 Jun 2015

Iako je Kanjiža jedan od lidera po broju realizovanih evropskih projekata (21), i predstavnici vlasti i građani smatraju da potencijali nisu dovoljno iskorišćeni – Neadekvatno osoblje u javnim preduzećima kvari uspeh projekata

Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Lokalna samouprava Kanjiža je u periodu 2007-2013. godine delimično ili u potpunosti realizovala ukupno 21 projekat podržan od strane Evropske unije. Na osnovu ovih projekata lokalna samouprava je primila 1.914.597,00 evra kroz EU programe. Prema popisu iz 2011. godine opština Kanjiža ima ukupno 24.995 stanovnika, što znači da je priliv iz evropskih fondova bio 76,60 EUR po glavi stanovnika.

Najvažniji i najuspešniji projekti lokalne samouprave su bili sledeći:

– SEEMIG („Upravljanje migracijama i njihovi efekti u Jugoistočnoj Evropi – transnacionalne akcije prema strategijama baziranim na očiglednosti“) – Lokalna samouprava je bila partner na projektu, u kom su ostali partneri bili iz osam različitih država. Iskustvo u sprovođenju ove vrste projekta je bilo veliki izazov i za lokalnu samoupravu i za menadžment projekta – kažu u lokalnoj samoupravi. To je bio najraznovrsniji i najkomplikovaniji projekat u ovom periodu sa ukupnim budžetom od 3.250.723,43 EUR, iz kojeg je lokalna samouprava Kanjiža dobila 87.918,34 EUR za obavljanje svog dela posla.

– CITIZENS („Učimo jedni od drugih – o Evropskoj uniji“) – Lokalna samouprava je bila nosilac projekta. Svi učesnici ovog projekta su dobili direktnu podršku iz briselske „centrale“. Ovo je bio prvi projekat u kojem je Kanjiža kao predstavnik Srbije bila u istoj trci sa svih 28 zemalja EU. Važan je bio i zbog iskustva direktne komunikacije i saradnje sa Briselom, te koordinacije četiri lokalne samouprave iz tri različitih zemalja (Mađarske, Slovačke i Rumunije). Celokupan budžet ovog projekta je bio 116.000,00 EUR.

Tisa– ACROSS THE TISA („Uspostavljanje rečnih graničnih prelaza između Srbije i Mađarske na reci Tisi“) – Lokalna samouprava je bila partner na projektu. Ovo je bilo jedno od najznačajnijih infrastrukturnih ulaganja na teritoriji opštine koje se finansiralo iz EU sredstava. Saradnja sa državnim institucijama je trebalo da bude jako tesna, i trebalo ih „terati“ da poštuju vremenske zahteve i konkretne parametre projekta – kažu u lokalnoj samoupravi. Morali su kombinovati najkomplikovaniju nacionalnu administrativnu proceduru sa procedurama EU. Vrednost projekta je bila 1.592.798,00 EUR, od toga je 1.353.878,30 EUR stiglo iz EU, a Kanjiža je kao partner dobila 197.900,00 EUR.

– TRAININGLAB („Obuka za rumunsko-srpsko prekogranično tržište rada“) – Lokalna samouprava je bila nosilac projekta, čiji je cilj bio konkretna podrška malim i srednjim preduzećima: ulaganje u razvojnu infrastrukturu (softver i računarska oprema) koja može svake godine da se obnovi i prilagodi aktuelnim zahtevima (e-learning sistem). Projekat je direktno uticao na razvoj MSP sektora i zapošljavanje. Budžet ovog projekta je iznosio 295.850,00 €, realizovani udeo lokalne samouprave je bio 154.000,00 EUR.

30:21

U navedenom periodu lokalna samouprava Kanjiža je više od 30 puta aplicirala na evropske izvore i 21 prilikom je uspela. Četiri puta je bila nosilac projekta, 16 puta partner i jednom spoljnji partner u okviru programa Jugoistočne Evrope za prevenciju prirodnih nepogoda.

Robert Fejstamer, načelnik Odeljenja za privredu, finansije i razvoj Opštinske uprave je bio spreman da govori i o neuspelim projektima kao i o razlozima za njihov neuspeh. U okviru projekta za izgradnju i pokretanje mađarsko-srpskog prekograničnog sistema za upravljanje poplavnom i podzemnom vodom, uveden je Geografsko informacioni sistem (GIS)[1] koji je trebalo da obezbedi informatičku podršku za razvoj sektora uređenja/razvoja opštine.

Projekat uvođenja je bio u stvari uspešan, međutim dalje korišćenje softvera nije. Razlozi su bili: neažurnost i nedostatak digitalnih geografskih mapa u Geodetskom zavodu, neadekvatno osoblje za korišćenje softvera u Javnom preduzeću za urbanizam Kanjiže i asimetričan razvoj pojedinih odeljenja lokalne samouprave.

Više ozbiljnih obuka za sprovodioce projekata

Na pitanje u kojoj meri je lokalna samouprava Kanjiža iskoristila mogućnosti EU programa u periodu 2007-2013, Fejstamer kaže da su mogućnosti iskorišćeni, ali delimično. On je kao glavne poteškoće naveo različite administrativne procedure sa obe strane i osiguravanje sopstvenog učešća.

–Uočeni su specifični problemi pri realizaciji projekata zbog razlika između tumačenja procedura za sprovođenje projekata između FLC i JTS organa, to jest između Prvog nivoa kontrole i Zajedničkog tehničkog sekretarijata, i zbog nedostatka vodiča (knjige) za sprovođenje projekata koje finansira EU. Ti problemi nažalost nisu rešeni zbog velike fluktuacije osoblja za sprovođenje projekata. Zato treba obezbediti uslove da ljudski resursi koji steknu određena iskustva i ostanu na radnim mestima, i da bude bolja komunikacija i saradnja sa lokalnim sprovodiocima projekata – smatra Fejstamer. Po njegovom mišljenju trebalo bi posebno angažovati ljude samo za posao sprovođenja. – Oni treba da imaju poseban status i treba da dobiju više ozbiljnih obuka a manje opštih informacija, sa određivanjem nivoa znanja – kaže naš sagovornik.

Kanjiza IPA

Dobri susedi zajedno stvaraju budućnost: Tabla jednog od IPA projekat u kojem je Kanjiža učestvovala

Inače ova lokalna samouprava ima posebnu organizaciju za pripremu i sprovođenje projekata: Informacioni centar za razvoj potiskog regiona koji ima četiri zaposlenih.

Po mišljenju načelnika Odeljenja za privredu, finansije i razvoj Opštinske uprave najveće koristi od navedenih projekata su unapređivanje socio-ekonomske situacije i kvaliteta života na teritoriji obuhvaćenoj programom i promocija jednakih mogućnosti za sve građane, a posebno za ranjive grupacije.

A da li su građani opštine upoznati sa koristima i rezultatima realizovanih projekata? Robert Fejstamer odgovara potvrdno.

–Da, to je i obaveza kod sprovođenja projekta. Građani Kanjiže znaju o tim projektima. Ali to nije dovoljno: treba uključiti širu javnost i u sprovođenje projekata – smatra on.

Vox populi: Mogućnosti su u maloj meri iskorišćeni

Naša mini-anketa koju smo sproveli među građanima Kanjiže, u nekoj meri potvrđuje izjavu načelnika odeljenja. Niko nije odgovorio da nema baš nikakva saznanja i nije uopšte informisan o projektima finansiranih od strane EU.

Jedan naš sagovornik, koji tvrdi da je u dovoljnoj meri upućen, kaže da njegova opština vrlo malo koristi mogućnosti koje pruža postojeća finansijska pomoć EU, iako ima odlične kapaciteta da pripremi i sprovede projekte. Ostali ispitanici koji, kako tvrde, vrlo malo znaju o EU projektima, nemaju stav po tom pitanju.

Anketirani građani su imali dosta različitih mišljenja o tome koje su najprioritetnije oblasti kojim je potrebno tražiti podršku EU kako bi ih poboljšali ali su se svi složili da je tržište rada svakako jedna od tih oblasti. Srećna je okolnost da u opštinskoj upravi imaju slična mišljenja. Na naše pitanje da u kom prioritetnom polju bi voleli da u buduće konkurišu za projekte koje finansira EU, kao „veoma značajno“ su naznačili polje zapošljavanja, mobilnosti radne snage i socijalne inkluzije, te konkurentnost, razvoj poslovanja i malih i srednjih preduzeća, trgovinu i investicije, zaštitu životne sredine, klimatske promene i prevenciju rizika, transport i javnu infrastrukturu, turizam i kulturno nasleđe, kao i omladinu i obrazovanje.

Csaba Pressburger

[1] Geografski informacioni sistem (GIS) je skup računarske opreme, programa, baze podataka i procedura koji omogućavaju prikupljanje, obradu, čuvanje, analizu i prikazivanje prostornih podataka. GIS omogućava prikupljanje grafičkih i alfanumeričkih podataka koji uz pomoć metapodataka bivaju povezani u funkcionalnu celinu. GIS predstavlja simulaciju (model) stvarnog okruženja, GIS je dakle pokušaj da se realno okruženje što kompleksnije sagleda, opiše i analizira. Najčešće se ilustruje različitim slojevima koji sadrže podatke organizovane po zadatom kriterijumu. Standardni slojevi (layer) GIS-a su ortofotosnimci, katastarske podloge, katastar vodova, planirane namene površina, adresni registar…

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!