Kako gazde iz Beograda kažu

14 Jun 2013

Država štedi uzimajući gradovima, opštinama i Vojvodini

Dok se paket najavljenih mera štednje, koji bi trebalo da racionalizuje troškove državne administracije, još uvek utvrđuje i najavljuje za jesen, valjda pod uslovom da ne bude vanrednih izbora – nedavnim izmenama poreskih zakona započeto je pak kresanje lokalnih budžeta. Sličan recept primenjen je i u mandatu prethodne vlade kada se država takođe opredelila da štedi preko leđa opština, gradova i AP Vojvodine, i to drastičnim smanjenjem transfera, čime su lokalni budžeti bili zakinuti za oko 50 milijardi dinara, dok su rezovi u državnoj administraciji – izostali. Međutim, i reakcije lokalnih samouprave i tada, kao i sada, bile su prilično tihe, što je valjda u skladu sa postojećom naopakom sistemskom postavkom po kojoj odgovornost za javne poslove podleže sudu političkih partija umesto sudu građana.

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović ocenio je za portal Autonomija.info da nakon poslednjih poreskih izmena, u ovoj godini opštine i gradovi neće imati novca za kapitalne investicije i infrastrukturne projekte. “Svi razvojni projekti lokalnih samouprava će trpeti zbog ovih mera štednje. A u velikom broju opština već sada ne mogu da se izmiruju ni druge potrebe, pa tako u mnogima već mesecima kasne sa isplatama plata zaposlenih u predškolskim ustanovama, a ove mere samo će im to otežati”, ukazuje Paunović.

paunovic

Saša Paunović: Broj zaposelnih u lokalnoj administracij daleko je manji od od onog u republičkoj, dok je taj odnos u drugi evropskim zemljama potpuno suprotan

On kaže da je teško precizno izračunati koliki će biti gubitak u lokalnim kasama u ovoj godini, te da se procenjuje da će samo po osnovu smanjenja poreza na zarade opštine i gradovi u Srbiji do kraja godine ostati bez oko 12 milijardi dinara, odnosno oko 20 milijardi dinara u svakoj narednoj godini. “Mislim da je licemerno tražiti samo od opština da stežu kaiš, a posebno zbog toga što su krajem prošle godine već izgubili oko pet milijradi dinara zbog ukidanja takozvanih parafiskalnih nameta, odnosno taksi koje su naplaćivale i kakve postoje i u drugim zemljama. Tad je rečeno da lokalnim to nije potrebno jer su im uvećana sredstava od poreza na zarade, koja se sad smanjuju”, istakao je Paunović. Dodao je da će lokalni budžeti biti značajno umanjeni i zbog ukidanja prihoda od naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, koje će tek uslediti. “Apsurdno je da štednja počinje od opština iako lokalni budžeti nemaju nikakve veze sa deficitom u republičkoj kasi, niti su lokalne vlasti odgovorne za to. Uostalom, broj zaposelnih u lokalnoj administracij daleko je manji od od onog u republičkoj, dok je taj odnos u drugi evropskim zemljama potpuno suprotan”, naveo je on.

Prema njegovim rečima, lokalne samouprave uz to prikupljaju samostalno jedino porez na imovinu i njegova naplata drastično je povećana u odnosu na period kad ga je prikupljala centralna administracija. “Istovremeno, mi ne znamo kolika je napalata ostalih poreza, a takođe opštine nemaju nikakva ovlašćenja u pogledu borbe protiv sive ekonomije i apsolutno je nepravedno da lokali snose teret ako državni organi nisu u stanju da rešavaju te probleme”, smatra Paunović.

Nema decentralizacije ako se upravlja iz Beograda

I predsednik opštine Apatin Živorad Smiljanić nezadovoljan je novim zakonskim rešenjima, navodeći da će ona njegovu opštinu koštati oko 107 miliona dinara, kako zbog smanjenja poreza na zarade, tako i zbog gubitaka koji se očekuju zbog promena u naplati doprinosa za gradsko građevinsko zemljište i druge poreze. Smiljanić je za naš portal ocenio i da ove poreske izmene, s druge strane, neće značajnije uticati na rasterećenje privrede, što je inače bio jedan od argumenata zakonodavca. “Bojim se da će ove mere imati kontraefekat, jer one zapravo neće rasteretiti privredu, a otežaće funkcionisanje lokalnih samouprava i onemogućiti ulaganja u infrastrukturu i druge razvojne programe, a što neće dovesti do povećanja broja radnih mesta a time i ni većih prihoda”, ukazao je Smiljanić, inače funkcioner vladajuće Socijalističke partije Srbije.

zivorad smiljanic

Živorad Smiljanić: Nema tu nikakve decentralizacije, sad su svi šefovi u Beogradu

On je odbacio tvrdnje republičkih zvaničnika da lokali nisu racionalno iskoristili prošlogodišnje povećanje budžeta pošto im je tad uvećan udeo u porezu na zarade. “Sav novac trošili smo namenski, jer drugačije nije ni moguće, pa mi imamo i rigorozne budžetske kontrole”, istakao je. Smiljanić napominje i da je paradoksalno da u Srbiji svi politički akteri pričaju o decentralizaciji, „a stalno se vuku potezi na štetu lokalnih samouprava“. “Nema tu nikakve decentralizacije, mi smo decentralizaciju imali pre 30 godina, kada je najveći deo prihoda ostajao opštinama i gradovima i kada su lokalne samopuprave same postavljale predsednika suda, tužioca, načelnika policije i sve inspekcije. Sad su svi šefovi u Beogradu”, naveo je Smiljanić, dodajući da se centralizacija ogleda i u „onemogućavanju direktnih izbora lokalnih čelnika, koji bi u tom slučaju odgovarali građanima, a ne partijskim centralama, što se sada dešava“.

Plaćemo cenu lošeg upravljanja

Čelnik vojvođanskog odbora Ujedinjenih regiona Srbije Đorđe Đukić slaže se da je Srbiji neophodan proces decentralizacije, odnosno jasna podela odgovornosti između svih nivoa vlasti. On je, međutim, za Autonomija.info ocenio da su aktuelne mere štednje neophodne i da tu ne može biti izuzeta ni centralna vlast. “Ove ekonomske teškoće nisu nastale u poslednjih nekoliko meseci, već su posledica dugogodišnjeg lošeg upravljanja. Sad smo tu gde smo, problemi su nas dočekali i moramo ih rešavati, a to podrazumeva i štednju na svim nivoima vlasti”, kazao je Đukić. On je naveo i da se prema planu mera štednje očekuje da se na nivou državne administracije u ovoj godini uštedi oko 40 milijardi dinara, a na nivou lokalnih samouprava oko 20 milijardi dinara, što je ocenio „fer i poštenim odnosom“.

djukic1.thumbnail

Đorđe Đukić: URS se i dalje zalaže za decentralizaciju

“Kao što će se republička vlast morati odreći mnogih projekata i programa, tako će morati, nažalost, i lokalne samouprave. Takva je situacija”, ocenio je. Đukić ipak smatra da nadležnosti i obaveze svih nivoa vlasti, kao i njihovo finansiranje, treba preciznije urediti, kako bi se tačno znalo šta su čija prava i obaveze. Kaže da to i jeste namera URS-a koji se zalaže za decentralizaciju i regionalizaciju Srbije. “Naša ideja je da se obaveze i odgovornost spuste na niže nivoe vlasti i da se tačno zna šta je čija nadležnost. Ali, to znači i da se tačno odredi koliko niži nivoi vlasti treba da izdvoje za funkcionisanje države, dok sve ostalo ostaje njima, uz poštovanje principa solidarnosti. Mora se konačno opštinama i gradovima i regionima prepustiti da brinu sami o sebi”, istakao je.

Đukić, koji je bio i predsednik vojvođanske vlade u mandatu od 2000. do 2004. godine, založio se i za regulisanje finansiranja Vojvodine. On smatra da je veoma loše rešenje koje je predviđeno postojećim Ustavom da APV pripada sedam odsto republičkog budžeta, jer, kako kaže, “pokrajinski budžet treba da bude srazmeran njenom učešću u punjenju republičke kase”. “Jedino pravedno rešenje bilo bi da Pokrajina dobije onoliko koliko procentualno unese u državnu kasu. A već se pokazalo da nakon usvajanja ovog ustavnog rešenja u pokrajinskoj kasi ima sve manje novca”, ukazao je on, dodavši da je to sistemsko pitanje koje se tako mora i rešavati.

Kuma donela, kuma i odnela

bugarski

Branislav Bugarski: Vojvodina zakinuta za šest milijardi dinara

Međutim, pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i međuregionalnu saradnju Branislav Bugarski tvrdi da se i aktuelnim merama štednje pokazuje koliko su politički akteri iskreni kada govore o procesu decentralizacije. On je za naš portal rekao da su ovim lokalne samouprave i Pokrajina dospeli u nezavidan položaj, a posebno zbog toga što je do promene poreskih zakona došlo na sredini fiskalne godine, jer je time dovedena u pitanje i realizacija planiranih rashoda, pre svega kad je reč o investicionim i infrastruktrunim projektima. “Neprimereno je i da zbog deficita u centralnoj kasi štednja počinje od lokalnih samouprava, a ne od same državne administracije. Nažalost, sve to se izgleda dešava po principu ’kuma donela, kuma i odnela’, pa je to bio i model po kojem je utvrđena nova preraspodela sredstava iz lokalnih i pokrajinskog budžeta prema republičkom, a zato što republički budžet nije konsolidovan na pravi način. Poreska reforma jeset neophodna, ali ona mora biti realna i pravična, a ne takva da država svoje troškove pokriva preko leđa lokalnih samouprava”, ocenio je Bugarski.

On je dodao da će samo po osnovu promena vezanih za porez na zarade opštinama i gradovima u Vojvodini biti zakinuto oko šest milijardi dinara, a pokrajinskoj kasi oko 500 miliona dinara. Prema njegovim rečima, budžet APV, uz to, zbog pada ostalih prihoda, biće manji i za dodatnih 3,5 milijardi, što će se svakako odraziti na realizaciju planiranih programa.

Svetlana Ratkov (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!