Kafa sa komšijom rešava probleme

29 Mar 2014

Prekogranična saradnja između Hrvatske i Srbije odvija se na mnogo nivoa. Jedna od njih se rodila iz neobaveznih nalaženja na kafi predstavnika opština iz Slavonije i Vojvodine

Ideja je u početku bila jednostavna – organizovati seriju susreta između vodećih ljudi opština i gradova u regionu, porazgovarati o saradnji, upoznati se s tuđim iskustvima i podeliti svoja. Naći zajednički interes i lično upoznati nekog ko bi u budućnosti mogao da bude dobar partner u nekom projektu. Projekat je zvanično nazvan „Podrška umrežavanju i evropskoj saradnji gradova i opština“, ali ga danas svi prepoznaju kao „Kava/Kafa susreti“.

Opušteno druženje uz višestruku korist

Agencija lokalne demokratije iz Osijeka, u suradnji sa Centrom lokalne demokratije u Subotici i još četiri partnerske organizacije, krenuli su u projekt prekogranične saradnje gradova i opština iz Osječko-baranjske i Vukovarsko- sremske županije u Hrvatskoj i Bačkog i Sremskog okruga u Vojvodini.

Tako su se predstavnici Erduta, Drenovaca, Nijemaca, Starih Jankovaca, Belog manastira, Vukovara i Osijeka počeli da se svakog petka nalaze „na kafi“ sa kolegama iz Rume, Inđije, Apatina, Stare Pazove, Bača i Subotice. Susreti su se održavali svaki put u drugoj opštini, a razmena iskustava imala je odličan efekat.

Pritom sve to zajedno ima više karakter opuštenog druženja nego zvaničnog projekta. Kako kaže Miljenko Turniški iz Agencije lokalne demokratije, ni oni sami ne znaju koji su sve rezultati tih susreta, jer za mnoge projekte i dogovore nemaju povratnih informacija, ljudi se jednostavno sretnu, prepoznaju zajednički interes i krenu u posao. „Krenuli smo od pretpostavke da drugačije gledate na elektronsko pismo koje vam šalje osoba koju ste lično upoznali, a drugačije ako stiže sa nepoznate adrese, od nepoznate osobe. Bilo je važno da se ti ljudi sretnu i lično upoznaju. Svaka sredina ima bar nešto s čime može da se pohvali i prenese pozitivna iskustva drugima, a mnogi imaju i slične probleme koje je zajedno lakše rešiti“, objašnjava Miljenko Turniški ideju koja stoji iza poziva susjeda/komšija na kavu/kafu.

Inđija kao uzor

Pozitivni primeri koje je jedna opština predstavila drugima ostavili su odličan utisak, pa sada svi pokušavaju da rešavaju probleme na način na koji je to neko već rešio pre njih. Jedan takav primer je sistem lokalne uprave u Inđiji koji je na sve učesnike neformalnih druženja ostavio dubok utisak. Inđija ima umrežen čitav komunalni sistem, pa od trenutka pritužbe građana do rešavanja problema protekne samo 48 sati. Građani mogu da prijave sve, od kvara na vodovodnoj mreži do sijalice koja je pregorela na uličnoj rasveti. Prijave mogu da se obave telefonom ili putem interneta, a u slučaju da pritužba ne može da se reši na vreme, građanin će biti obavešten o razlozima i vremenu u kojem će se problem otkloniti. Primer Inđije postao je model upravljanja gradom kojem sada svi teže.

Biblioteke i biciklističke staze

Saradnja je međutim ostvarena i na mnogim drugim poljima. Projekat prekogranične saradnje „Biblioteke za novo doba“ finansira se iz predpristupnih fondova Evropske unije u sastavu IPA Prekograničnog programa Hrvatska-Srbija. Za 138.000 evra urađeno je mnogo. Projekat su vodili Tihomir Marojević iz Gradske biblioteke Vinkovci i Gordana Stankov Stojilović, koordinatorka međunarodnih programa. Cilj projekta je doprineti kulturnoj, socijalnoj, ekonomskoj i digitalnoj inkluziji lokalnih zajednica i to kroz jačanje međugeneracijske solidarnosti i razvoj prekogranične saradnje. Krenuvši od toga, nastala je priča koja je preobrazila biblioteke u Vinkovcima, Vukovaru, Iloku, Županji, Inđiji, Drenovcima i Kuli. One su se umrežile i krenule u rad sa najmarginalnijim grupama u društvu kojima su postale i mesto okupljanja.

Primer dobre saradnje su i projekti iz segmenta „Razvoj prekograničnog turizma u Srednjem podunavlju“ u okviru kojeg je izrađena turistička baza podataka za Baranju i Bačku, razvijeni novi sadržaji, uspostavljani novi ogranci biciklističke rute „Panonski put mira“ i označene pešačke staze sa osmatračnicama.

Saradnja ide dalje

Cilj da se gradovi umreže i izgrade kapacitete za efikasniju saradnju na regionalnom i evropskom nivou svakako je postignut, sada mnogo lakše i bolje sarađuju međusobno i efikasnije nastupaju prema EU i njenim fondovima za zajedničke projekte. Svaki grad napravio je i svoju „ličnu kartu“ na engleskom jeziku u kojoj su potencijalno zainteresovanim gradovima i opštinama iz EU ukratko predstavili svoje prioritete. Iako je projekat „Kava/Kafa sa komšijom“ u principu okončan završnom konferencijom u Osijeku, on je na neki način tek počeo, jer se ostvareni kontakti, razmenjene ideje i novi izazovi u kulturnoj, ruralnoj, turističkoj ili privrednoj saradnji nastavljaju.

(Vuk Tešija, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!