Kad su partijski interesi iznad kulture, caruju neukus i kič

11 Jan 2017

"Ako merilo nije stručnost i kreativni dometi pojedinaca ili grupa, već isključivo servilnost prema vladajućoj politici ili partiji, efekat je samoponižavanje sopstvene kulture, slobode autorskog stvaralaštva i ljudskog dostojanstva"

Smena Zoltana Šifliša, subotičkog filmskog reditelja, sa pozicije člana Saveta Festivala evropskog filma “Palić”, desila se naprasno, bez povoda i adekvatnog obrazloženja, a voljom većine u Skupštini grada Subotice koja je odlučila da se ovaj kulturni delatnik, čija ostvarenja se prikazuju na najprestižnijim svetskim i evropskim festivalima jednostavno, skloni sa tog mesta.

Kako prenosi subotički portal Magločistač, reakcija struke na taj potez lokalne vlasti bila je vrlo stidljiva, dok je većina u tišini, bespogovorno se povinujući jednoj drugoj snazi – snazi partijske mašinerije, aminovala koalicioni dogovor.

Za Zoltana Šifliša, kako se napominje, takav ishod događaja nije predstavljao nikakvo iznenađenje.

“Smenu iz Saveta Festivala pre isteka mandata tumačim i doživljavam kao osvetu SVM-a zato što sam podržao Mađarski pokret. Nemam iluziju, siguran sam da je ta odluka doneta s ciljem da se diskredituje, omalovažava, ponizi moja ličnost. Dakako, i da se iskoristi još jedna prilika u cilju slanja poruke drugim članovima SVM-a, koja glasi: neposlušnost se kažnjava, nema oproštaja čak ni tada kada se ne radi o političkoj funkciji, već stručnoj”, rekao je Šifliš u intervjuu za Magločistač.

On je dodao da živimo u partokratskom okruženju, te da zato nije čudo da se i zbivanja u oblasti kulture sagledavaju i rešavaju kroz trenutni partijski interes.

“Veliko je pitanje da li bi situacija u kulturi bila bolja ako bismo imali strategiju kulturnog razvoja grada, a koju nemamo jer ne postoji konsenzus političkih partija oko osnovnih principa i ideja o prioritetima u domenu stečenog kulturnog nasleđa, a potom i u domenu pravaca za budućnost. Našem gradu je potrebna takva dnevna, a pogotovo strateška kulturna politika koja se temelji na objedinjavanju multietničke baštine, dostignuća i vrednosti etnocentrične i građanske kulture, nezavisno od toga ko je na vlasti. S druge strane, kulturna politika ili kulturna strategija koja želi da favorizuje samu jednu opciju, a drugu da marginalizuje i potcenjuje, pogrešna je i, na kraju krajeva, može biti kobna. U ovdašnjoj sredini kultura se ne sme homogenisati niti po građanskim, niti po etno vrednostima, a pogotovo ne na nacionalnoj osnovi”, istakao je on.

Šifliš je dodao i da je nakon što je suspendovan iz Saveta festivala “Palić”, podneo ostavku i na funkciju selektora, a zbog načina na koji je smenjen.

Prema njegovim rečima, uloga nacionalnih saveta u kreiranju kulturne politike od strateškog je značaja, jer od toga zavisi u kojoj će meri konkretna manjina očuvati i razviti sopstveni nacionalni, kulturni, obrazovni i drugi identitet. Međutim, kako je ukazao, kada merilo nije stručnost i kreativni dometi pojedinaca ili grupa, već isključivo servilnost prema vladajućoj politici ili partiji, “može doći do suprotnog efekta, odnosno, slabljenja kulturne pozicije konkretne manjine, a to je i samoponižavanje sopstvene kulture, slobode autorskog stvaralaštva i ljudskog dostojanstva”.

“Ako su tu obrazovani, stručni ljudi, ima manje kiča, a ako nisu dovoljno obrazovani, u ponudi se pojavljuje provincijalizam i kič. Kič produkcija je loša roba koja se želi dopasti masama i dobro prodati. Kada je velika ekonomska kriza, kao što je to već decenijama u nas, veliki broj ljudi, ako se odluče da troše na ‘kulturu’, traži lažne idilične programe koji su im potrebni da podnesu dnevni život. Kič produkcije ne zahtevaju veće intelektualno naprezanje, obični ljudi iste teško prepoznaju, pa se tako lako širi neukus”, ocenio je Šifliš.

(Autonomija, foto: Magločistač)

Podelite ovu stranicu!