Kad bolesni bivaju i žigosani!

13 Dec 2015

Zdravstvo i zaštita ličnih podataka

Zaštita podataka o zdravstvenom stanju pacijenata je verovatno nešto o čemu građani Srbije i ne razmišljaju koji odlaze u zdrvastvene ustanove širom Srbije. Uglavnom se obraduju ako su došli na red, dobili termin ili su ih primili na neki pregled. Činjenica da je deo zakonskih propisa koji u ovom momentu regulišu evidentiranje i obradu zdravstvenih podataka star čak dve decenije – sigurno nije nešto što uliva nadu. Često, nedostaci u zakonodavstvu, ali i nepostojanje svesti o potrebi zaštite podataka – dovode i do diskriminacije građana.

Ovaj problem je aktuelizovan nedavno, kada je urednik jednog tabloida izneo na televiziji osetljive podatke i dokumente o zdravstvenom stanju osobe iz drugog tabloida. Bilo je to u sklopu jezivog političkog okršaja između kvaziurednika i kvazimedija, odnosno političkih medijsko-propagandnih projekata. Poverenik za informacije je naložio pokretanje postupka nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Klinici za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević. No, ovaj drastični slučaj, u kojem je i ministar zdravlja imao katastrofalnu ulogu – samo je na svetlo dana izneo problem koji postoji dugi niz godina.

“Morala sam pred svima da iznosim svoje lične podatke!”

Nepoštovanje privatnosti i neprijatnost doživela je i jedna Novosađanka koja nam se predstavila kao Marija. Njen slučaj svakako nije tako drastičan kao prethodni, ali svedoči o sistemskim problemima i nepostojanju svesti o potrebi zaštite ličnih podataka ne samo kod građana nego i kod zdravstvenih radnika.

„Došla sam na šalter jedne zdravstvene ustanove u Novom Sadu. Pre hiruške intervencije trebalo je da izdiktiram moje podatke, odnosno da pričam o mom zdravstvenom stanju. Osim toga što mi je bilo izuzetno neprijatno dok sam morala pred celom čekaonicom da pričam o mojim zdravstvenim problemima – tako da su svi bili upućeni u to kakav problem imam – bila sam neprijatno iznenađena kada je medicinska sestra na šalteru uz čudne komentare zabeležila ime moje drugarice koja je bila zadužena da, u slučaju da mi se nešto desi, bude prva informisana“, priča ona. „Sa druge strane, zašto ja, kao pacijentkinja imam obavezu da slušam kakve probleme imaju drugi koji čekaju ispred mene u redu?“, postavlja pitanje Marija.

emergencies

Bolesnik sa hepatitisom: U bolnici sam shvatio kako je biti obeležen

Drugi primer je i priča jednog momka iz Sombora. Ovaj tridesetogodišnjak sa severozapada Vojvodine, koji se predstavio kao Zoran, na redovnoj je zdravstvenoj kontroli saznao da je zaražen virusom hepatitisa B. Kako kaže, umesto da dobije bezrezervnu podršku od stručnjaka u lokalnoj zdravstvenoj ustanovi, na sopstvenoj koži je osetio kako je kada te obeleže. I ovaj slučaj govori o veoma niskoj niovu znanja i senzibilisanosti zdravstvenih radnika na problem zaštite podataka i diskriminacije.

„Za infekciju sam saznao slučajno. Na jednom pregledu su tražili od mene da uradim kompletnu krvnu sliku. Lekar koji je to tražio od mene, video je da su takozvane transaminaze jetre blago povišene, pa je savetovao da se testiram na hepatitis B i C“, objašnjava Zoran. „Infektolog je imao vedar i pozitivan pristup dok nije pročitao da sam pozitivan. Tada sam shvatio šta znači biti obeležen. Nakon toga, doktorka koja vodi moj slučaj samo je kukala, doduše i danas kuka, kako joj skidaju sa plate jer mi prepisuje skup lek koji košta oko 30 hiljada do 35 hiljada, dok me je njena koleginica na zameni izbacila iz ordinacije kad je videla cenu. Neprijatnost vezano za hepatitis osetim i kad uđem u apoteku sa receptom. Diskriminacija je u svakom segmentu društva, pa i u zdravstvu, prisutna. Iako zdravstveni radnici moraju da te tretiraju samo kao pacijenta, na osnovu njihovog ponašanja, pogleda, pristupa se primeti da im se ne dopada što moraju da imaju posla sa tobom“, priča on.

Velika crvena slova kao upozorenje i žig!

Da ovaj problem nije novijeg datuma, potvrđuje i Boris Kovačić iz organizacije Stav +, koja se bavi podrškom osobama sa HIV infekcijom. On kaže da sva istraživanja pokazuju da sa zaštitom podataka o ličnosti najviše problema ima u zdravstvu.

Boris Kovacic

Boris Kovačić: Iznošenje podataka o bolesti je akt diskriminacije

„Često nam se javljaju korisnici da su njihovi lični dokumetni posebno označeni velikim crvenim slovima, kako bi navodno zdravstveni radnik koji dođe u kontakt sa takvim pacijentom znao odmah o čemu je reč i preduzeo neophodne mere za zaštitu svog zdravlja i ostalih pacijenta. Mi se već godinama unazad borimo sa ovim problemom i smatrali smo ga oduvek aktom diskriminacije. Javno isticanje bilo kog oboljenja ili stanja koje mogu pročitati ili videti lica koja za to nisu ni najmanje kompetentna ili je bolest takva da se tiče samo ordinirajućeg lekara, kosi se i sa našim Zakonom o zaštiti privatnosti, ali i sa preporukama Poverenika za zaštitu privatnosti. Ove godine je Poverenik na osnovu nekoliko pritužbi upravo zbog kršenja privatnosti informacija, podneo Ministarstvu zdravlja preporuku koja u svojoj osnovi ovakve radnje smatra aktom diskriminacije i u budućnosti će se prema svakoj prijavi po ovoj osnovi ophoditi kao prema dokazanoj diskriminaciji, koja može imati i krivičnu osnovu. Ministarstvo zdravlja je ove Preporuke usvojilo i potpisao ih je ministar, te je poslato svim zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji. Videćemo kakav će biti efekat ovakvog poteza“, objašnjava Kovačić.

Novi zakon, novi problemi?

Stručna javnost očekuje promene u ovoj oblasti od sledeće godine kada će početi primena novog Zakona o o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.

„Podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije, predstavljaju podatke o ličnosti i to tzv. naročito osetljive podatke o ličnosti pacijenta. Ova odrednica označava da se ti podaci mogu obrađivati, što podrazumeva saopštavanje istih drugim licima i iznošenje u javnost, isključivo uz pristanak lica na koja se odnose, a bez pristanka samo ako je to zakonom propisano. Takva obrada mora biti posebno označena i zaštićena merama zaštite. Lica koja neovlašćeno, odnosno bez pristanka pacijenta ili zakonskog zastupnika, raspolažu podacima iz medicinske dokumentacije i neovlašćeno iznose u javnost te podatke, odgovorni su za odavanje naročito osetljivih podataka u skladu sa zakonom“, objašnjava pokrajinska zaštitnica građana Aniko Muškinja Hajnrih.

Možda će nov zakon rešiti deo problema, ali isto tako može dovesti do još većeg stepena diskriminacije.

hiv

Iščitavanjem novih zdravstvenih knjižica automatski će se ičitavati i HIV-status, što može biti povod za dodatnu diskriminaciju

„Jedan od velikih problema o kojem nas obaveštavaju korisnici je i uvođenje ‘elektronskih zdravstvenih knjižica‘. Postoji bojazan da će ove nove knjižice svakom kome može da omogući da ima uvid u njih (apoteke, domovi zdravlja, banje i lečilišta..) automatski izlistati i recimo HIV status pacijenta iako za to nema nikakve potrebe, niti je to bitna informacija za sve zdravstvene radnike. Mi smo ovo pitanje postavili nadležnima u Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstvo, te očekujemo odgovor. Imamo informacije da je u jednoj apotekarskoj ustanovi pri podizanju nekih drugih lekova, javno, ispred pacijenta i ostalih u apoteci bilo prvo priče zaposlenih između sebe, a onda i direktno pitanje našem korisniku – ‘Vi se lečite i od HIV-a?‘ Kako ćemo ovakve situacije izbeći?”, pita се Kovačić.

Pacijenti ne znaju svoja prava

Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” sa načinom prigovora i žalbi nije upoznata petina pacijenata. Prema podacima kancelarije Pokrajinskog ombudsmana do polovine 2014. godine (u Vojvodini) svega troje pacijenata se obratilo Zaštitniku prava pacijenata sa pritužbom da im je pravo na privatnost povređeno.

Ministarstvo zdravlja ima obavezu da štiti interese i privatnost pacijenata, ali tu su i Zaštitnici pacijenata čiji je zadatak da na nivou institucije budu na raspolaganju svima onima koji misle da im je pravo prekršeno.

“Nadzor nad sprovođenjem zakonskih odredbi vrši Мinistarstvo nadležno za poslove zdravlja, preko zdravstvenih inspektora, ali kao naročito značajne karike u institucionalnom mehanizmu zaštite prava pacijenata treba istaći savetnike za zaštitu prava pacijenata i zaštitnike prava osiguranih lica, kojima se pacijenti obraćaju pritužbama na konkretne povreda navedenih prava pacijenata, kao i drugih prava iz zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja“, kaže pokrajinska ombudsmanka. Ona dodaje da i Pokrajinski zaštitnik građana naročitu pažnju posvećuje zaštiti i unapređenju ovih prava u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite osetljivih društvenih grupa.

„Ombudsman upućuje preporuke o načinu postupanja zdravstvenih ustanova i lica koja rade u ovoj delatnosti prilikom vođenja zdravstvene evidencije i obrade osetljivih podataka, pre svega polazeći od najvišeg interesa zaštite prava pacijenata na privatnost i poverljivost podataka o zdravstvenom stanju i dostignutih međunarodnih standarda u ovoj oblasti“, ističe ona.

Zakon ne pomaže ako nema kontrole i edukacije

Ipak, nijedno zakonsko rešenje ne može dovesti do promena ako nema adekvatne kontrole i edukacije onih koji brinu o podacima pacijenata.

“Iako je u novije vreme došlo do manjih pomaka nabolje, svakako treba još mnogo raditi na edukaciji zdravstvenih, ali i ostalih radnika koji dolaze u posed ili situaciju ličnih podataka koje podležu Zakonu o privatnosti podataka. Osim edukacije, potrebno je pooštriti sankcije za sve one zdravstvene radnike koji ne poštuju privatnost pacijenta i koji daju za pravo sebi kome će pružiti uslugu a kome neće, ne poštujući ni Hipokratovu zakletvu niti zakone koji jasno propisuju potrebu zaštite privatnosti svakog pacijenta”, smatra Kovačić.

lekar doktor

Lekarska komora: Zakoni jasni i ne ostavljaju prostor za diskriminaciju

U Regionalnoj lekarskoj komori Vojvodine kažu da su zakonski propisi jasni i da ne ostavljaju prostora za bilo kakav oblik diskriminacije.

„Koliko se u realnosti poštuju odredbe, teško je utvrditi. Uvereni smo da, čak i u slučajevima da se navedene zakonske odredbe ne poštuju u celosti, zdravstveni radnici to ne čine sa namerom da se bilo čija prava ugroze i da se radi o izolovanim slučajevima koji svakako ne mogu biti smatrani za svakodnevnu pojavu“, rekao nam je sekretar Regionalne lekarske komore Vojvodine Relja Aleksić.

Poverenje u zdravstvo – nepoznato

Strah od moguće diskriminacije i zloupotrebe zdravstvenih podataka samo urušavaju poverenje građana u zdravstveni sistem Srbije. Dok kod nas nema tačnih podataka o tome koliko građani veruju u sigurnost podataka u zdravstvu, u Evropska unija ima jasne podatke o raspoloženju građana u državama EU. Prema podacima Eurostata, gotovo tri četvrtine građana EU veruje zdravstvenim ustanovama kada je reč o zaštiti ličnih podatka. Najveće poverenje imaju građani Finske (90 % ) dok najmanje veruju u sigurnost podataka u zdravstvenim sistemu imaju građani Rumunije (58%). U Hrvatskoj, prema istom istraživanju, 68% građana smatra da su njihovi podaci zaštićeni u institucijama zdravstvenog sistema.

Norbert Šinković (Autonomija)

grb_vojvodinaTekst “Kad bolesni bivaju i žigosani!” nastao je u okviru projekta “Antidiskriminaciono novinarstvo”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata.