Kad bolesni bivaju i žigosani!

13 Dec 2015

Zdravstvo i zaštita ličnih podataka

Zaštita podataka o zdravstvenom stanju pacijenata je verovatno nešto o ?emu gra?ani Srbije i ne razmišljaju koji odlaze u zdrvastvene ustanove širom Srbije. Uglavnom se obraduju ako su došli na red, dobili termin ili su ih primili na neki pregled. ?injenica da je deo zakonskih propisa koji u ovom momentu regulišu evidentiranje i obradu zdravstvenih podataka star ?ak dve decenije – sigurno nije nešto što uliva nadu. ?esto, nedostaci u zakonodavstvu, ali i nepostojanje svesti o potrebi zaštite podataka – dovode i do diskriminacije gra?ana.

Ovaj problem je aktuelizovan nedavno, kada je urednik jednog tabloida izneo na televiziji osetljive podatke i dokumente o zdravstvenom stanju osobe iz drugog tabloida. Bilo je to u sklopu jezivog politi?kog okršaja izme?u kvaziurednika i kvazimedija, odnosno politi?kih medijsko-propagandnih projekata. Poverenik za informacije je naložio pokretanje postupka nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o li?nosti u Klinici za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarevi?. No, ovaj drasti?ni slu?aj, u kojem je i ministar zdravlja imao katastrofalnu ulogu – samo je na svetlo dana izneo problem koji postoji dugi niz godina.

“Morala sam pred svima da iznosim svoje li?ne podatke!”

Nepoštovanje privatnosti i neprijatnost doživela je i jedna Novosa?anka koja nam se predstavila kao Marija. Njen slu?aj svakako nije tako drasti?an kao prethodni, ali svedo?i o sistemskim problemima i nepostojanju svesti o potrebi zaštite li?nih podataka ne samo kod gra?ana nego i kod zdravstvenih radnika.

„Došla sam na šalter jedne zdravstvene ustanove u Novom Sadu. Pre hiruške intervencije trebalo je da izdiktiram moje podatke, odnosno da pri?am o mom zdravstvenom stanju. Osim toga što mi je bilo izuzetno neprijatno dok sam morala pred celom ?ekaonicom da pri?am o mojim zdravstvenim problemima – tako da su svi bili upu?eni u to kakav problem imam – bila sam neprijatno iznena?ena kada je medicinska sestra na šalteru uz ?udne komentare zabeležila ime moje drugarice koja je bila zadužena da, u slu?aju da mi se nešto desi, bude prva informisana“, pri?a ona. „Sa druge strane, zašto ja, kao pacijentkinja imam obavezu da slušam kakve probleme imaju drugi koji ?ekaju ispred mene u redu?“, postavlja pitanje Marija.

emergencies

Bolesnik sa hepatitisom: U bolnici sam shvatio kako je biti obeležen

Drugi primer je i pri?a jednog momka iz Sombora. Ovaj tridesetogodišnjak sa severozapada Vojvodine, koji se predstavio kao Zoran, na redovnoj je zdravstvenoj kontroli saznao da je zaražen virusom hepatitisa B. Kako kaže, umesto da dobije bezrezervnu podršku od stru?njaka u lokalnoj zdravstvenoj ustanovi, na sopstvenoj koži je osetio kako je kada te obeleže. I ovaj slu?aj govori o veoma niskoj niovu znanja i senzibilisanosti zdravstvenih radnika na problem zaštite podataka i diskriminacije.

„Za infekciju sam saznao slu?ajno. Na jednom pregledu su tražili od mene da uradim kompletnu krvnu sliku. Lekar koji je to tražio od mene, video je da su takozvane transaminaze jetre blago povišene, pa je savetovao da se testiram na hepatitis B i C“, objašnjava Zoran. „Infektolog je imao vedar i pozitivan pristup dok nije pro?itao da sam pozitivan. Tada sam shvatio šta zna?i biti obeležen. Nakon toga, doktorka koja vodi moj slu?aj samo je kukala, doduše i danas kuka, kako joj skidaju sa plate jer mi prepisuje skup lek koji košta oko 30 hiljada do 35 hiljada, dok me je njena koleginica na zameni izbacila iz ordinacije kad je videla cenu. Neprijatnost vezano za hepatitis osetim i kad u?em u apoteku sa receptom. Diskriminacija je u svakom segmentu društva, pa i u zdravstvu, prisutna. Iako zdravstveni radnici moraju da te tretiraju samo kao pacijenta, na osnovu njihovog ponašanja, pogleda, pristupa se primeti da im se ne dopada što moraju da imaju posla sa tobom“, pri?a on.

Velika crvena slova kao upozorenje i žig!

Da ovaj problem nije novijeg datuma, potvr?uje i Boris Kova?i? iz organizacije Stav +, koja se bavi podrškom osobama sa HIV infekcijom. On kaže da sva istraživanja pokazuju da sa zaštitom podataka o li?nosti najviše problema ima u zdravstvu.

Boris Kovacic

Boris Kova?i?: Iznošenje podataka o bolesti je akt diskriminacije

„?esto nam se javljaju korisnici da su njihovi li?ni dokumetni posebno ozna?eni velikim crvenim slovima, kako bi navodno zdravstveni radnik koji do?e u kontakt sa takvim pacijentom znao odmah o ?emu je re? i preduzeo neophodne mere za zaštitu svog zdravlja i ostalih pacijenta. Mi se ve? godinama unazad borimo sa ovim problemom i smatrali smo ga oduvek aktom diskriminacije. Javno isticanje bilo kog oboljenja ili stanja koje mogu pro?itati ili videti lica koja za to nisu ni najmanje kompetentna ili je bolest takva da se ti?e samo ordiniraju?eg lekara, kosi se i sa našim Zakonom o zaštiti privatnosti, ali i sa preporukama Poverenika za zaštitu privatnosti. Ove godine je Poverenik na osnovu nekoliko pritužbi upravo zbog kršenja privatnosti informacija, podneo Ministarstvu zdravlja preporuku koja u svojoj osnovi ovakve radnje smatra aktom diskriminacije i u budu?nosti ?e se prema svakoj prijavi po ovoj osnovi ophoditi kao prema dokazanoj diskriminaciji, koja može imati i krivi?nu osnovu. Ministarstvo zdravlja je ove Preporuke usvojilo i potpisao ih je ministar, te je poslato svim zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji. Vide?emo kakav ?e biti efekat ovakvog poteza“, objašnjava Kova?i?.

Novi zakon, novi problemi?

Stru?na javnost o?ekuje promene u ovoj oblasti od slede?e godine kada ?e po?eti primena novog Zakona o o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.

„Podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije, predstavljaju podatke o li?nosti i to tzv. naro?ito osetljive podatke o li?nosti pacijenta. Ova odrednica ozna?ava da se ti podaci mogu obra?ivati, što podrazumeva saopštavanje istih drugim licima i iznošenje u javnost, isklju?ivo uz pristanak lica na koja se odnose, a bez pristanka samo ako je to zakonom propisano. Takva obrada mora biti posebno ozna?ena i zašti?ena merama zaštite. Lica koja neovlaš?eno, odnosno bez pristanka pacijenta ili zakonskog zastupnika, raspolažu podacima iz medicinske dokumentacije i neovlaš?eno iznose u javnost te podatke, odgovorni su za odavanje naro?ito osetljivih podataka u skladu sa zakonom“, objašnjava pokrajinska zaštitnica gra?ana Aniko Muškinja Hajnrih.

Možda ?e nov zakon rešiti deo problema, ali isto tako može dovesti do još ve?eg stepena diskriminacije.

hiv

Iš?itavanjem novih zdravstvenih knjižica automatski ?e se i?itavati i HIV-status, što može biti povod za dodatnu diskriminaciju

„Jedan od velikih problema o kojem nas obaveštavaju korisnici je i uvo?enje ‘elektronskih zdravstvenih knjižica‘. Postoji bojazan da ?e ove nove knjižice svakom kome može da omogu?i da ima uvid u njih (apoteke, domovi zdravlja, banje i le?ilišta..) automatski izlistati i recimo HIV status pacijenta iako za to nema nikakve potrebe, niti je to bitna informacija za sve zdravstvene radnike. Mi smo ovo pitanje postavili nadležnima u Ministarstvu zdravlja i Republi?kom fondu za zdravstvo, te o?ekujemo odgovor. Imamo informacije da je u jednoj apotekarskoj ustanovi pri podizanju nekih drugih lekova, javno, ispred pacijenta i ostalih u apoteci bilo prvo pri?e zaposlenih izme?u sebe, a onda i direktno pitanje našem korisniku – ‘Vi se le?ite i od HIV-a?‘ Kako ?emo ovakve situacije izbe?i?”, pita ?? Kova?i?.

Pacijenti ne znaju svoja prava

Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovi? Batut” sa na?inom prigovora i žalbi nije upoznata petina pacijenata. Prema podacima kancelarije Pokrajinskog ombudsmana do polovine 2014. godine (u Vojvodini) svega troje pacijenata se obratilo Zaštitniku prava pacijenata sa pritužbom da im je pravo na privatnost povre?eno.

Ministarstvo zdravlja ima obavezu da štiti interese i privatnost pacijenata, ali tu su i Zaštitnici pacijenata ?iji je zadatak da na nivou institucije budu na raspolaganju svima onima koji misle da im je pravo prekršeno.

“Nadzor nad sprovo?enjem zakonskih odredbi vrši ?inistarstvo nadležno za poslove zdravlja, preko zdravstvenih inspektora, ali kao naro?ito zna?ajne karike u institucionalnom mehanizmu zaštite prava pacijenata treba ista?i savetnike za zaštitu prava pacijenata i zaštitnike prava osiguranih lica, kojima se pacijenti obra?aju pritužbama na konkretne povreda navedenih prava pacijenata, kao i drugih prava iz zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja“, kaže pokrajinska ombudsmanka. Ona dodaje da i Pokrajinski zaštitnik gra?ana naro?itu pažnju posve?uje zaštiti i unapre?enju ovih prava u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite osetljivih društvenih grupa.

„Ombudsman upu?uje preporuke o na?inu postupanja zdravstvenih ustanova i lica koja rade u ovoj delatnosti prilikom vo?enja zdravstvene evidencije i obrade osetljivih podataka, pre svega polaze?i od najvišeg interesa zaštite prava pacijenata na privatnost i poverljivost podataka o zdravstvenom stanju i dostignutih me?unarodnih standarda u ovoj oblasti“, isti?e ona.

Zakon ne pomaže ako nema kontrole i edukacije

Ipak, nijedno zakonsko rešenje ne može dovesti do promena ako nema adekvatne kontrole i edukacije onih koji brinu o podacima pacijenata.

“Iako je u novije vreme došlo do manjih pomaka nabolje, svakako treba još mnogo raditi na edukaciji zdravstvenih, ali i ostalih radnika koji dolaze u posed ili situaciju li?nih podataka koje podležu Zakonu o privatnosti podataka. Osim edukacije, potrebno je pooštriti sankcije za sve one zdravstvene radnike koji ne poštuju privatnost pacijenta i koji daju za pravo sebi kome ?e pružiti uslugu a kome ne?e, ne poštuju?i ni Hipokratovu zakletvu niti zakone koji jasno propisuju potrebu zaštite privatnosti svakog pacijenta”, smatra Kova?i?.

lekar doktor

Lekarska komora: Zakoni jasni i ne ostavljaju prostor za diskriminaciju

U Regionalnoj lekarskoj komori Vojvodine kažu da su zakonski propisi jasni i da ne ostavljaju prostora za bilo kakav oblik diskriminacije.

„Koliko se u realnosti poštuju odredbe, teško je utvrditi. Uvereni smo da, ?ak i u slu?ajevima da se navedene zakonske odredbe ne poštuju u celosti, zdravstveni radnici to ne ?ine sa namerom da se bilo ?ija prava ugroze i da se radi o izolovanim slu?ajevima koji svakako ne mogu biti smatrani za svakodnevnu pojavu“, rekao nam je sekretar Regionalne lekarske komore Vojvodine Relja Aleksi?.

Poverenje u zdravstvo – nepoznato

Strah od mogu?e diskriminacije i zloupotrebe zdravstvenih podataka samo urušavaju poverenje gra?ana u zdravstveni sistem Srbije. Dok kod nas nema ta?nih podataka o tome koliko gra?ani veruju u sigurnost podataka u zdravstvu, u Evropska unija ima jasne podatke o raspoloženju gra?ana u državama EU. Prema podacima Eurostata, gotovo tri ?etvrtine gra?ana EU veruje zdravstvenim ustanovama kada je re? o zaštiti li?nih podatka. Najve?e poverenje imaju gra?ani Finske (90 % ) dok najmanje veruju u sigurnost podataka u zdravstvenim sistemu imaju gra?ani Rumunije (58%). U Hrvatskoj, prema istom istraživanju, 68% gra?ana smatra da su njihovi podaci zašti?eni u institucijama zdravstvenog sistema.

Norbert Šinkovi? (Autonomija)

grb_vojvodinaTekst “Kad bolesni bivaju i žigosani!” nastao je u okviru projekta “Antidiskriminaciono novinarstvo”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isklju?ivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata.

Podelite ovu stranicu!