Južni tok političko obećanje

28 Dec 2011

Jasno je od početka da izgradnja Južnog toka nije izvesna, kao i da Rusi nijednom nisu formalno garantovali izgradnju u pregovorima za NIS. Za njih je to zapravo drugo rešenje, a najbolje je dogovor s Ukrajinom

Pitanje je – da li ?e Rusi da grade Južni tok? ?ini mi se da je najta?niji odgovor – “niko ne zna”. Zašto?

Kao što sam napisao pre jedno tri godine, Južni i Severni tok služe isklju?ivo kao alternativa sadašnjim gasovodima koji idu kroz Ukrajnu i Poljsku, dakle izgradnja nije prevashodno podstaknuta nedostatkom kapaciteta. Pošto Rusi periodi?no imaju probleme i sa jednima i sa drugima, prosto žele da diversifikuju kanale snabdevanja. Ukoliko, recimo, uspeju da se nekako dogovore dugoro?no sa Ukrajincima, Južni tok je ?isto bacanje para. ?ak i da se pove?a tražnja u Evropi, uvek je jeftinije da naprave još jedan gasovod kroz Ukrajnu, nego da ga postavljaju po dnu Crnog mora.

Drugo veoma bitno pitanje sa realizaciju ovog posla (a koje se otvorilo tek u poslednjih par godina) je otkri?e velikih zaliha gasa u Poljskoj, kao i energetska politika drugih EU zemalja (Koga zanima ovo pitanje, obavezno neka pro?ita ovaj ?lanak. U stvari, pro?itajte ?lanak i ako vas energetska politika ne zanima previše, stvarno je dobar). Ukratko, ako Nema?ka nastavi sa planovima za odustajanje od nuklearne energije, otvara se ogromno dodatno tržište energije. Me?utim, u Poljskoj su na?eni velike zalihe gasa koje novom tehnologijom mogu da se eksploatišu. Pitanje je kako ?e Francuska (kojoj je nuklearna energija primarni izvor energije i koja ra?una na veliki izvoz u Nema?ku nakon zatvaranja tamošnjih nuklearki), kao i Rusija (kojoj se o?igledno nasmeši brk svaki put kada nema?ki antinuklearni lobi postigne neku pobedu) da reaguju na mogu?nost eksploatacije gasa u Poljskoj. Naime, tehnologija va?enja gasa koja bi morala da bude primenjena u Poljskoj je relativno “prljava”, pa postoji bojazan da ?e Francuzi (ali i Rusi) lobirati u Briselu da se Poljacima maksimalno oteža i poskupi eksploatacija. Naravno, pitanje je i da li Poljaci imaju dovoljno dobar regulatorni okvir koji bi privukao privatne investicije bez kojih nema ništa od eksploatacije.

Ljude u Srbiji ovo pitanje zanima prevashodno zbog toga što je svojevremeno dovedeno u vezu za prodajom NIS-a. Dakle, ovde je narodu “prodata” prodaja NIS-a bez tendera pri?om da je vezano za izgradnju Južnog toga. Ali, treba biti svestan da ako Južnog toka uopšte ne bude, ne treba kriviti Ruse.

Naime, ruska strana u pregovorima za NIS nikada nije ništa pismeno garantovala. Možete pro?itati vesti od pre tri godine, pa ?ete se sami uveriti. Evo jedne vesti:

“Vlada, naime, nije prihvatila da se sa Gaspromom napravi jedinstveni ugovor, koji ?e obuhvatati i prodaju NIS-a i garancije o izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju i izgradnju skladišta Banatski Dvor. Prema izvoru B92, Dinki? je ponudio opciju da Gasprom kupi 25 odsto NIS-a sada, a da preostalih 26 odsto akcija dobije kada se potpiše ugovor o Južnom toku.”
Ve?ina ?lanova Vlade odbila je taj predlog insistiraju?i da se NIS proda Gaspromu bez ikakvih garancija.

Evo i druge vesti:

“Cvetkovi? je kazao da ?e Srbija i Rusija potpisati jedan krovni sporazum, koji ?e sadržati politi?ke garancije da ?e Srbija dobiti gasovod preko svoje teritorije i završetak izgradnje skladišta gasa Banatski Dvor. Iza tih garancija, za koje je ocenio da nisu male, bi?e predsednik ruske vlade i predsednik Rusije Vladimir Putin i Dmitri Medvedev”.

Na pitanje da li je Srbija uspela da u pregovorima zaštiti svoje interese i uz podse?anje da je predsednik Srbije Boris Tadi? ranije kazao da Srbija traži finansijske i pravne garancije za realizaciju celog sporazuma, Cvetkovi? je naveo da za sada Srbija nema takve garancije, ali da ih o?ekuje u roku od dve godine.

“Imamo politi?ke garancije dva predsednika Putina i Medvedeva, koji su založili svoj li?ni i politi?ki kredibilitet. Nije finansijska garancija i mi zakonski gledano ne bi mogli da naplatimo garancije ukoliko do realizacije sporazuma ne do?e. Me?utim, malo je verovatno da ?e dva takva državnika pogaziti ono što su obe?ali”, objasnio je premijer.

Zna?i, jasno je od po?etka da izgradnja Južnog toka nije izvesna, kao i da Rusi nijednom nisu formalno (kada kažem “formalno” mislim – “pismeno, uz jasne pravne i finansijske sankcije za nepoštovanje dogovora”) garantovali izgradnju Južnog toka. Svakome ko iole poznaje situaciju je jasno da je Rusima izgradnja Južnog toka second best rešenje, a da je najbolje rešenje dogovor sa Ukrajincima. Tako?e, jasno je Rusima da im Južni tok ne rešava sve probleme. Dok na Ukrajinskom gasovodu treba samo da se dogovaraju sa Ukrajincima, na Južnom toku treba da se dogovaraju sa makar tri zemlje (Bugarska, Srbija, Ma?arska), koje nisu ništa bolje raspoložene prema Rusima od Ukrajinaca (osim možda nas, mada smo i mi prevrtljivi).

Sve u svemu, moj zaklju?ak je da se još ne može znati da li ?e Južnog toka biti ili ne. Ali, kakva god odluka da bude, nemamo razloga da se ljutimo na Ruse, oni su ljudi štitili svoje interese. Možemo samo našim politi?arima da budemo zahvalni na svemu ovome. Namerno kažem “politi?arima” a ne “vladi”, jer je privatizacija NIS-a imala apsolutnu podršku skoro svih stranaka. Ako se dobro se?am, protiv su bili samo G17 i LDP.

Marko Paunovi?, Tržišno rešenje)

Podelite ovu stranicu!