Jugosloveni – izumiruća vrsta?

14 Mar 2011

Prema popisu stanovništva u Hrvatskoj 2001. godine, Jugosloveni nisu izraženi kao posebna kategorija. U Srbiji se, prema popisu stanovništva iz 2002, kao Jugosloveni izjasnilo više od 80.000 građana, od čega najviše u Vojvodini, oko 50.000. U Bosni i Hercegovini je 1991. godine, pre krvavog rata, živelo više od 240.000 Jugoslovena. Inače, u bivšoj SFRJ, najčešće su se kao Jugosloveni izjašnjavali ljudi iz mešovitih brakova.

Dvadeset godina nakon raspada Socijalisti?ke Federativne Republike Jugoslavije i poslednjeg popisa stanovništva iz 1991. godine, u kojem se oko milion ljudi, uprkos nadiru?im nacionalizmima, izjasnilo kao Jugosloveni, istraživali smo gde su danas ti ljudi i šta je ostalo od njihovog jugoslovenstva, pred popise stanovništva koji ?e se u ve?ini novonastalih država održati baš ove godine.

Istraživali smo u tri nekadašnje centralne republike bivše SFRJ: Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U Hrvatskoj je popis stanovništva na dnevnom redu u aprilu, u Srbiji je odložen za oktobar mesec, a u Bosni i Hercegovini se ne zna da li ?e ga uopšte biti. U toj državi, naime, popisa stanovništva nakon završetka rata nije ni bilo.

Jugosloveni kao antinacionalisti?ka kategorija

Me?u Jugoslovenkama je i Maja Rogi?, Novosa?anka koja je ro?ena tek godinu dana pre smrti Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika bivše države. Otkuda je onda Maja Rogi? Jugoslovenka i dan-danas:

„Mislim da je osnovni razlog to što sam odrasla u porodici u kojoj se negovalo bratstvo i jedinstvo i u kojoj su se negovale tekovine Jugoslavije. Tako da mislim da su moji roditelji imali presudan uticaj na to. I da ?ak i devedesetih godina, kada je po?elo svašta da se dešava, kada je po?eo rat, oni nikada nisu prešli ni na jednu stranu, nego su ostali dosledni tom jugoslovenskom duhu.”

Ni Goran Behmen iz Sarajeva ne mari za nacionalnu pripadnost:

„Ako me pitate o mom nacionalnom izjašnjavanju, onda ?u vam re?i da se izjašnjavam onako kako se ose?am: a ose?am se da sam Južni Sloven, Bosanac i Hercegovac. Tome možemo još dodati da sam Sarajlija, poreklom Hercegovac i tako dalje.”

Ideja je mrtva?

Biljana Kasi?, profesorica zagreba?kog Filozofskog fakulteta, smatra da je ideja jugoslovenstva danas manje-više nepostoje?a:

„Po mom sudu, ideja jugoslovenstva je danas u ideološko-politi?kom zna?enju mrtva i u tom smislu teško obnovljiva. Razlozi su pre svega u nacionalnim, preciznije u nacionalisti?kim projektima, a koji su delom doveli do rušenja jugoslovenske zajednice.”

Aleksej Kišjuhas, sociolog sa novosadskog Filozofskog fakulteta, pak, smatra da ideja može i da se oživi:

„Postoji neka vrsta nostalgije za tim vremenima. I ta nostalgija je razumljiva jer postoji i u isto?noevropskim zemljama. Iz tih razloga, smatram da, ukoliko bi postojala neka vrsta inicijative za o?uvanje tog identiteta, on ne bi nužno propao.”

Prema Kišjuhasovim re?ima, nacionalistima niti u jednoj novonastaloj državi naprosto ne odgovara da se ljudi izjašnjavaju kao Jugosloveni, zbog ?ega se ?esto s te strane ?uju gun?anja da Jugosloveni ne mogu ni da budu priznati kao nacionalna manjina:

„Danas biti Jugosloven je zaista jedna subverzivna identifikacija. Zbog odsustva države-nacija, ona je kao takva pre svega antinacionalna identifikacija i insistira pre svega na jednom multinacionalnom principu, koji je karakterisao taj jugoslovenski prostor kao takav.”

Jugoslovenski identitet

Goran Behmen se duboko ne slaže sa ocenama da Jugosloveni nemaju svoj identitet, svoj jezik, svoju kulturu pa i svoj rokenrol:

„Ne možete re?i da je Ekatarina Velika samo srbijanski bend, on je jugoslovenski. Isto tako, Bijelo dugme, iako je sarajevsko, ono nije samo bosanskohercegova?ko. Ono je i bosanskohercegova?ko, i srbijansko, i hrvatsko, i makedonsko. Odnosno, ono je postalo simbol jednog pokreta koji se zvao eks Ju rok.”

I mirovni aktivista iz Zagreba Ognjen Tus misli da je saradnja me?u bivšim jugoslovenskim republikama otvorena:

”A naravno i ovaj kulturni, jer je to jezik koji je svima razumljiv na ovom prostoru. Samim tim teško je i zatvoriti te granice zarazmenu ideja. I tih ljudi koji imaju potrebu da razmenjuju ideje, oni ?e se uvek družiti, kako god se zvali.”

Biljana Kasi? smatra da dodatna motivacija za jugoslovenstvo izvire iz nostalgije za ekonomski bogatijom prošloš?u nekadašnjih naroda i narodnosti bivše SFRJ:

„Ali, to ne zna?i da interes za jugoslovenstvo ne postoji. On je, s jedne strane, motivisan dramom socijalno-ekonomskog urušavanja niza država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije a koje su u takozvanoj tranziciji. A s druge strane, i funkcionalnim interesima. Tu pre svega mislim na nužnu tržišnu upu?enost jednih na druge.”

Ugrožena vrsta

Kako god, Jugoslovenima i nije prijatno u današnjim državama. Tako bar smatra Maja Rogi?, odgovaraju?i na naše pitanje kako se ose?a kao Jugoslovenka u Srbiji:

„Ugrožena manjina, ugrožena vrsta, izumiru?a vrsta… I baš mi je žao zbog toga… Baš mi je žao što tako mali broj ljudi na pitanje ‘šta si’ ne odgovara odmah sa nacionalnom pripadnoš?u.” 

Prema popisu stanovništva u Hrvatskoj 2001. godine, Jugosloveni nisu izraženi kao posebna kategorija. U Srbiji se, prema popisu stanovništva iz 2002, kao Jugosloveni izjasnilo više od 80.000 gra?ana, od ?ega najviše u Vojvodini, oko 50.000. U Bosni i Hercegovini je 1991. godine, pre krvavog rata, živelo više od 240.000 Jugoslovena. Ina?e, u bivšoj SFRJ, naj?eš?e su se kao Jugosloveni izjašnjavali ljudi iz mešovitih brakova.

(Doj?e vele)

Podelite ovu stranicu!