Jugoslavija iz “močvarne” perspektive

27 May 2012

Zašto mame i tate sa nostalgijom pričaju o zlatnom vremenu Kiki bombona i dobrog roka? Šta iz današnje perspektive ocenjujemo kao pozitivno, a šta izaziva negativne asocijacije kod pojma „Jugoslovenski eksperiment“?

Ove godine, 25-og maja, uz rok ritmove iz komšiluka, u zagrebačkom klubu Močvara, kultnu štafetu zamenio je mikrofon koji je kružio između istoričara Filozofskog Fakulteta, Hrvoja Klasića i Deana Dude te Saše Čirića i Saše Ilića, urednika beogradskog podlistka „Beton“. Taj datum poslužio je kao dobar povod za otvaranje tribine na temu „Nasleđe jugoslovenskog društvenog i kulturnog modela“, na kojoj je bilo reči o socijalizmu i njegovoj baštini, kao i transformaciji, preoznačavanju i reciklaži tog pojma u današnjemu društvu.

Još uvek „underground“ tema?

Pošto je istorija majka znanja, potrebno je iskoristiti njen edukativni potencijal. A upravo to je cilj tribine koja se već peti put na različite alternativne teme održava u kultnom zagrebačkom klubu Močvara, koja je zanimljiva kao „andergraund“ mesto za takve, još uvek kontroverzne teme, smatraju organizatori.

Nedavni društveni pokreti na Balkanu kao što je formiranje nove levice, te ponovo postavljeno pitanje o pravu i mogućnostima besplatnog studiranja, podsetili su deo publike na socijalističku baštinu i poslužili beogradskim „Betoncima“ kao inspiracija za diskusiju. Kao cilj navode poređenje današnjeg tranzicionog perioda sa onim iz vremena socijalizma, te osvrt na zajednička socio-kulturološka i privredna iskustva koja bi mogla da se revitalizuju i u novijim okolnostima. Izbegavajući neuverljiv jugo nostalgičarski ton voditelji su istakli buntovni duh, besplatno obrazovanje i zdravstvo kao društvene baze koje danas moraju ponovo da se izbore. Ali isto tako objašnjeni su minusi ondašnjeg sistema, kao što su političko jednoumlje, negovanje kulta ličnosti, partijske strukture, te cenzura i usmeravanje javnog mnjenja.

Jugoslavija – nedovoljno istražen istorijski fenomen

Da li je bivša „Juga“ imala tajni svemirski program, kako se proslavila kao „alkoholna Meka“ i zašto su osamdesete bile „the godine“ svakako su informativni sadržaji, ali potrebna je objektivna naučna analiza tog perioda. „Želim da saznam ispravniju verziju događaja o tom periodu, ne mogu da se oslanjam samo na iskaze svoje mame i bake koje vrlo subjektivno posmatraju celu priču, jer je to bio period njihove mladosti. Isto tako odbijam nacionalistička otpisivanja ovog perioda“, objašnjava student Mašinskog fakulteta. Njega je, pored harizmatičnih profesora – kao i većinu mlade populacije – na tribinu privukla znatiželja.

„Posle 90-ih u Hrvatskoj dolazi do oživljavanja mitova o banu Josipu Jelačiću, dolasku Hrvata i migraciji Slovena, ali teme vezane za Jugoslaviju ostaju neobrađene. Period od 1945. do 90-ih nije dovoljno ni naučno, ni sociološki, ni ekonomski istražen“ ocenjuje profesor Hrvoje Klasić, i dodaje kako bi javne tribine trebalo da posluže kao dobra napomena koja bi se naslonila na već razrađenu bazu podataka o ovom periodu.

Simbolički kapital

Mala istorijska uvertira uvek dobro dođe, u tom stilu je profesor Dean Duda ponudio kratak osvrt na ekonomska događanja iz „Juge“ kada je „u komprimiranom vremenskom periodu, od pedesetih do sredine sedamdesetih, Jugoslavija doživela privredni procvat, te na pragu 80-ih ušla među srednje razvijene zemlje sveta.“ Napuštanje agrarnog sistema pratilo je besplatno obrazovanje koje je omogućavalo i društvenu mobilnost. „Svaka baba u selu dobila je zdravstveno osiguranje“, komentarisao je Klasić. Upravo su modernizacija, jaka kulturna scena, otvaranje niza resursa kao i već spomenuto zdravstvo i obrazovanje ključna baština Jugoslavije, koju treba revitalizovati, složili su se učesnici debate.

Pop kultura odgaja generaciju 80-ih, raste osećaj povezanosti među mladima koji, kroz brojne međunarodne sportske manifestacije, koncerte, „prve majeve“ i zajedničke uspomene na Zdravka Čolića i Bijelo Dugme dele istu kulturološku podlogu. Ima neka tajna veza koja je povezivala šest nacija, a pop kultura je sigurno jedna od niti.

Simbolički kapital Jugoslavije, pri tom se misli na kulturne i ekonomske parametre, poput radničke samouprave, u tranzicionom periodu nije dobro konkretizovan/materijalizovan, te je nekako oslabio. Šteta, budući da skraćenica „Ex-Yu“ još uvek ima jaku rezonantnost u evropskom kontekstu, jedan je od komentara sa tribine.

Međutim, istorija nije jednobojna i ne barata samo sa pozitivno nabijenim asocijacijama. Partijski neistomišljenici neće sa preteranim entuzijazmom da se sećaju bivšeg socijalističkog sistema. A veličanje totalitarnog lika nikako se ne poklapa sa današnjim demokratskim idejama. Smanjene umetničke i književne slobode, kao i propagiranje jednosmernog političkog duha takođe su deo prošlosti koja treba da uđe u istoriju, što naglašava važnost naučnog i objektivnog pristupa.

Balkanistika kao nova naučna disciplina

Publika i govornici raspravljali su o konceptu Balkanistike ili južnoistočno-evropskog studija kao naučno-istraživačke discipline koja bi se uvela u akademsku zajednicu. Prisutni studenti rado bi se prihvatili daljeg razvijanja te ideje koja bi ostatku Evrope pružila svest o događanjima i karakteru našeg brdovitog Balkana. Naglašena je i potreba za više koherentnosti i verodostojnosti podataka, te akademskoj saradnji unutar regije, koja bi olakšala međunarodnu fakultetsku komunikaciju, poboljšala studentski standard i osnažila potrebu za većom povezanošću i razmenom.

(Lea Talijančić, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!