JOVAN KOMŠIĆ: Repriza bajate epizode iz vremena jogurta

09 Feb 2009

Ovaj tip ponašanja politi?ke elite podse?a na model takozvanih poludržava ili pseudodržava, koje imaju me?unaro…

komsic.jpgOvaj tip ponašanja politi?ke elite podse?a na model takozvanih poludržava ili pseudodržava, koje imaju me?unarodno priznanje Ujedinjenih Nacija, ali naprosto ne pokazuju sposobnost i upravlja?ku efikasnost i ne uspevaju da ostvare nužan balans izme?u dva principa moderne države, a to su legitimnost i efikasnost. Ne mislim da za ovaj deo posla obaveznog usaglašavanja Statuta Vojvodine u Skupštini Srbije ne postoje intelektualne, pravni?ke, stru?ne sposobnosti upravlja?ke klase Srbije. Ne! Država Srbija je u tom smislu dovolno zrela. Ali, po mom sudu, nivo politi?ke volje pre svega vladaju?e koalicije – koja i po anketama javnog mnenja dobija ?ak 40 odsto podrške, koja dakle ima dovoljno garancija da može da potvrdi Statut Vojvodine u republi?kom parlamentu i to uz jake argumente – veoma je niska. Jer da ta volja postoji – to bi naprosto moglo da bude ura?eno. Po meni, iza brda se valjaju i nagoveštavaju neki drugi scenariji…

Saglasan sam sa ose?ajem da mnogo toga podse?a na rimejk, na bajatu epizodu zbivanja s kraja osamdesetih i po?etka devedesetih gopdina prošlog stole?a, kada se katastrofalno pogrešno definisala polazna pozicija tranzicije. Definisanje ciljeva države i pravaca razvoja države, koje je izvedeno u tom periodu svoje rezultate je na žalost dalo polovinom i krajem devedesetih godina, ?ije socijalne posledice još uvek ose?amo. I sada se ponovo suo?avamo sa potvrdom da nismo sposobni da u?imo ni na klju?nim i vrlo uverljivim indikatorima pogrešnosti sopstvenih razmišljanja.

Opet nije problem u reaktiviranju onog tipa politi?ara i teoreti?ara u Srbiji, koji su nepopravljivo privrženi jednoj stereotipnoj i bajatoj devetnaestovekovnoj, romanti?arskoj formuli unitarne države Srbije, u kojoj se jedinstvo države Srbije dokazuje pravom nosilaca izvršne vlasti da samostalno i nekontrolisano donose odluke od klju?nog interesa za ?itavu državu pa i za njene regione. Za to je najbolji primer ugovor sa Alpina Porom o izgradni autoputa Horgoš-Požega, u ?emu ?itava javnost pola godine nije imala snage da dovede izvršnu vlast u saglasnost za Zakonom o transparentnosti informacija.

Po meni je pre svega re? o tom mukotrpnom pokušaju da se Srbija vrati nazad i da se ne usaglasi sa evropskim standardima i modernim poimanjem države kao javnog decentralizovanog servisa i sa prilago?avanjem institucija životu. A život – to su razli?ite regije, razli?iti regionalni društveni, socijalnio i nacionalni interesi, kao i sposobnost harmonizacije delova u interesu i delova i celine. I to su neke elementarne lekcije koje su moderne evropske države savladale.

A ova vrsta animoziteta prema autonomiji Vojvodine uopšte i u principu, a onda i prema konkretnim normativnim rešenjima, u stvari samo pokazuje nespremnost države da se okrene budu?nosti i ?ini mi se ilustruje želju protagonista te vrste pri?e za izmeštanjem Srbije iz evropskog konteksta u mentalni, nekakav centralnoazijski kontekst novih država koje tek tragaju za svojim profilom.

U tom kontekstu vidim i reakcije uticajnih nevladinih organizacija, uklju?uju?i i jednu zanimljivu poruku koja se šalje iz krugova verskih dostojanstvenika Srpske pravoslavne crkve, crkvenog Sinoda. Naprosto, taj vid komunikacije podse?a na zamenu za demokratski centralizam i delovanje Centralnog komiteta Saveza komunista Jugolsavije u periodu 70-ih i 80-ih godina, kada je komunistima CK davao smernice za delovanje u parlamentu da bi donosili zakone i odgovaraju?e pravce razvoja, uklju?uju?i i izmene ustava. Jednopartijski sistem smo izgubili, a zadržali smo surogat takvog uniformnog mišljenja i želje za komandovanjem dušama gra?ana i politi?kih ljudi, kroz smernice koje bi, kao, trebalo da sa?uvaju državu. ?ini mi se da i to potvr?uje samo jedno veliko posrtanje i stvara utisak da se otvara prostor za ve?u restauraciju ideja i protagonista starog režima iz 90-ih godina. Za?u?uje me mlaka reakcija Demokratske stranke na ideje DSS-a i narodnja?kog bloka, ?ime zapravo otvaraju prostor za revalozriaciju ?inilo se zaboravljenih starih ideja države kojoj danas vreme nije.

Kada je re? o Vojvodini, sve to može da zna?i i poruku da politiku ne shvatamo kao traganje najodgovornijih, najkreativnijih i najmudrijih pojedinaca i organizacija u ovom društvu za rešenjima koja ?e biti na korist svim gra?anima, nego naprosto politiku tretiramo kao igru nultog zbira i komandovanja i nespremnosti za dogovaranje i pregovaranje. U strahu od bilo kakvog instaliranja srednjeg nivoa vlasti i decentralizacije vlasti, ograni?enja mo?i centralnih organa vlasti, naprosto progovara jedna atavisti?ka pohlepa za neograni?enom mo?i, koja je bila primerena prvim ranim fazama države iz 18. i 19. veka. A ako se želi razli?itostima komandovati sa stanovišta interesa jedne dominantne skupine u državi, tada se naprosto previ?a imperativ moderne države, a to je legitimnost i istovremeno ekonomski imperativ države, a to je potreba koja dolazi “odozdo”. I ekonomisti, i filozofi, i politikolozi, i pravnici upu?uju na model decentralizacije i pokrajinskih autonomija, kao funkcionalan odgovor i rešenje primereno demokratskom upravljanju razli?itostima,. Naprosto, to su elementarne lekcije!

Mene najviše za?u?uju profesionalci koji vrlo dobro znaju šta su prednosti autonomija i podele mo?i za demokratiju. Ali, zarad poriva za nepodeljenom mo?i, oni pre?utkuju ionako male šanse da se ova naša država osloni na inicijativu, podršku, lojalnost svih segmenata zajednice. A Vojvodina naprosto daje šansu da se promeni poražena logika komandovanja državom i društvom posredstvom ministarstava sile. Danas je metafora moderne države, pored ministarstava sile, da ona bude nosilac znanja i nosilac individualnih inicijativa i odgovornosti za sopstvenu sudbinu. Danas su metafora države profesori i nau?nici.

Podelite ovu stranicu!