JOVAN KOMŠIĆ: Odluka USS simbolički nova jogurt-revolucija

24 Jul 2012

Odluka Ustavnog suda simbolički podseća na institucionalno rušenje vojvođanske autonomije 1988. godine, koje je počelo takođe u julu, paljenjem Ustava iz 1974. godine a završilo se jogurt-revolucijom

Politikolog Jovan Komši? izjavio je da odluka Ustavnog suda o ukidanju dela nadležnosti AP Vojvodini simboli?ki podse?a na institucionalno rušenje vojvo?anske autonomije 1988. godine, koje je, kako je naveo, po?elo tako?e u julu, paljenjem Ustava iz 1974. godine a završilo se jogurt-revolucijom. Komši? je u razgovoru za „Dnevnik” ocenio da je u mišljenju Ustavnog suda prevagnula ideja komandno-administrativne države nad modernom idejom države javnog servisa.

– Ta simbolika veoma je interesantna – istakao je Komši?. – ?ak i ako sudije Ustavnog suda na nju nisu ra?unale – oni su se ipak više od dve decenije kasnije ubacili u tu vertikalu politi?kog razmišljanja o centralizovanoj Srbiji koja ne trpi život, odnosno ne trpi istorijom i životom uslovljene razlike i identitetske posebnosti, ve? želi da poravnava društvo i ustrojava hijerehijsko-komandnu strukturu u kojoj se država isklju?ivo vezuje za nedemokratsku ideju svekolikog gospodara naših interesa. Ako je od 2000. godine u?injen neki korak napred u odnosu na Miloševi?ev period, to bi zna?ilo ponovo dva koraka nazad u interpretaciji države, što bi bilo destruktivno i za Vojvodinu i za Srbiju.

On je ocenio da je tuma?enje Ustavnog suda da je neustavno da teritoriju Vojvodine ?ine istorijske regije Srem, Banat i Ba?ka paradoksalno. Uz opasku da takvu notornu ?injenicu ni politi?ko nasilje ne može dovesti u pitanje, istakao je da je to „najogoljeniji primer sunovrata logike u interpretaciji države, koja suspenduje istoriju, kulturu i sam život”.

Komši? je ukazao na to da predstavnici vojvo?anske vlasti ipak imaju priliku da dokažu „da li su dorasli aktuelnom istorijskom trenutku„ jer, kako je rekao, imaju šansu da ponude „strategiju odbrane suštine autonomije u postoje?em ustavnopravnom okviru, te da iniciraju ustavne promene„.

– Ako vojvo?anske demokrate, uz SVM, LSV i LDP koji te ideje podržavaju, za nekoliko meseci ne iza?u s jasnim i artikulisanim inicijativama o tome kako odbraniti suštinu autonomije u postoje?im ustavnopravnim okvirima i kako je razviti u evropskom smislu i u interesu gra?ana i Vojvodine i cele Srbije, a kroz inicijativu za pisanje novog ustava – onda ?e politi?ka elita Vojvodine pokazati da nije dorasla potrebi ovog istorijskog trenutka – kazao je Komši?.

On je primetio da se iz centrale DS-a, koja se trenutno bavi „svojim perspektivima i strahovima„, do sad niko nije odredio o, kako je rekao, toj veoma zna?ajnoj politi?koj temi, ve? da su rekacije usledile uglavnom iz vojvo?anskog dela te stranke. Kad je re? o drugim partijama, naveo je da lider SPS-a Ivica Da?i? „odlaže taj odgovor, uz poruku da mišljenje USS-a nije njegov rukopis„. Naprednjaci, kako je dodao, reaguju iz opozicionog rakursa u pokrajinskoj politici, gde to koriste kao „dokaz„ svojih ocena o nesposobnosti pokrajinske vlasti.

– O?igledno se ?eka mišljenje nove vlade Srbije, s tim što je Mla?an Dinki? ve? reagovao i prvi pomenuo pitanje ustavnih promena koje bi vodile regionalizaciji Srbije. Dakle, za sad tu vertikalu s devedesetim godinama prošlog veka podržava još jedino DSS, odakle se povodom odluke Ustavnog suda najavljuje „stezanje obru?a”, „spre?avanje crnogorskog scenarija”, upozorava na bujanje neprijatelja, te poziva na uzbunjivanje patriota… Oni sad igraju tu ulogu nacionalnog budioca, i šalju poruke koje smo slušali i 1988. godine u Vojvodini: upozorimo, proizvedimo neprijatelje, prizovimo sablasna proro?anstva da bi se ona ubrzanim koracima i ostvarila – navodi Komši?.

On smatra da se ipak ne može tražiti odgovornost nove vlade za takvu odluku USS-a jer ona još nije ni formirana, ukazuju?i na to da je tre?inu ?lanova tog suda predložio prethodni predsednik Srbije i lider demokrata Boris Tadi?.

– Pa ni mišljenje ?elnika DS-a u jeku rasprave o vojvo?anskom statutu i zakonu o nadležnostima nije se mnogo razlikovalo od mišljenja Ustavnog suda. Sli?ne ideje javnosti je tad saopštovao i Boris Tadi?, kad je nagoveštavao da se ne?e poštovati istorijski principi u procesu regionalizacije, na primer. A ono što takve odluke i poruke nude je logika karakteristi?na za autoritarne sisteme, to je logika „ili-ili”, „nema države u državi”, „ili Srbija, ili Vojvodina”… To je ?udovišna i kompromituju?a ideja države kao države mo?i, hijerarhije i komandovanja – naglasio je naš sagovornik.

Komši? smatra da posledice takve logike ne mogu biti iste kao 1988. godine kada je po?elo rušenje Ustava iz 1974. godine, a zbog sasvim druga?ijeg politi?kog konteksta u okruženju. Me?utim, upozorava na to da je zabrinjavaju?e što „opstaju i ponovo dobijaju zna?aj u javnosti oni koji takav scenario priželjkuju”.

(B. D. Savi?, Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!