JON SRBOVAN: Napadima na Statut vređaju Vojvodinu i Vojvođane

26 Apr 2009

– Sva ova odlaganja da se o novom vojvo?anskom statutu i zakonu o nadležnostima sa dužnim poštovanjem izjasni Sku…

– Sva ova odlaganja da se o novom vojvo?anskom statutu i zakonu o nadležnostima sa dužnim poštovanjem izjasni Skupština Srbije, a posebno orkestrirana javna kampanja sa neodmerenim izjavama, tezama o vojvo?anskom separatizmu i ugroženoj državnosti Republike – sve je to ponižavaju?e i uvredljivo za Vojvodinu – kaže Jon Srbovan za web-portal www.autonomija.info.
Srbovan je bio predsednik pokrajinskog Izvršnog ve?a krajem 80-ih godina, koje ?e ostati upam?ene kao najburnije godine na vojvo?anskoj politi?koj sceni: “doga?anju naroda” na novosadskim i ulicama drugih gradova, koji su prethodili ustavnim amandmanima i gušenju autonomije uspostavljene Ustavom iz 1974. godine. Ovaj period pune autonomije osta?e upam?en i po ubrzanom privrednom razvoju pokrajine, po kojem je u tom periodu APV bila u vrhu i u odnosu na sve republike ondašnje socijalisti?ke jugoslovenske federacije.

Kako doživljavate to što se i danas Vojvodina opet optužuje za separatizam?
– Vojvodina je ipak najarazvijenji deo koji doprinosi i ukupnom razvoju cele zemlje. Zar nisu uvredljive optužbe za separatizam kad se zna da je 1918. godine skupština Vojvodine donela odluku da se pripoji Srbiji, a isto se dogodilo 1945. godine? U Vojvodini su u Drugom svetskom ratu formirane prve partizanske jeidnice koje su u?estvovale u osloba?anju na teritoriji cele zemlje, a bili su formirani i svi organi nove vlasti kao i u drugim republikama. Pored toga, 2000. godine DOS, iako je imao ogromnu ve?inu u pokrajini, vojvo?anski parlament nije doneo odluku o poništavanju akata koje doneo režim Slobodana Miloševi?a. Ne vidim gde je tu separatizam!

Ima li u aktuelnom Predlogu statuta povoda za takvu antivojvo?ansku kampanju?
– Skoro u svakom ?lanu statuta piše “u skladu sa Ustavom Srbije” i “u skladu sa zakonom”. U ?emu je tu ugrožena Republika? Isti slu?aj je i sa zakonom o nadležnostima. Tako da ovde nije re? o pravoj autonomiji, zbog toga su još nerazumljiviiji otpori i napadi koji dolaze, naro?ito od onih koji ne bi trebalo da su neinformisani. Mislim da ovde nije problem u autonomiji, ili separatizmu, nego se radi o problemu centralizacije koji je klju?ni ko?ni?ar razvoja Srbije. I to nije vezano samo za Vojvodinu. Cela Republika trpi zbog toga. Vrlo uzak krug ljudi vlada i donosi odluke, dok na lokalnom nivou vlasti mogu samo da ?ekaju na odluku Vlade po raznim pitanjima, pa da onda nešto rade. Vlada se, umesto da stvara koliko je mogu?e ravnomernije uslove za sve, bavi operativnim stvarima. I kad se dele pare, to se radi po potpuno nejasnim kriterijumima, pa ne mogu minstarrstva da raspore?uju koliko ?e u nekim opštinama biti izdvojeno za sre?ivanje škola na primer. Nije  posao ministra da se time bavi, ali ti problemi opet ne mogu da se reše bez ministra jer na lokalnom nivou nema para. Na taj na?in se blokira aktivnosi hiljada lokalnih ?elnika koji ne mogu da obavljaju svoj posao. Kada je usvojen Ustav 1974. godine, pokrajinsko Izvršno ve?e je prepustilo opštinama inicijativu za investicije u njihovim sredinama. Rezulat je bio da za tih 14 godina autonomije u Vojvodini bude izgra?eno ili rekonstruisano preko 250 krupnih industrijskih objekata, kao i veliki broj zdravstvenih i kulturnih ustanova. Izgra?eno je šest mostova na Dunavu…

Na zahteve iz Vojvodine iz krugova centralne vlasti ?esto se, me?utim, ukazuje na potrebu ravnomernog regionalnog razvoja, a Vojvodina se poziva na solidarnost. Kako komentarišete takvu “argumentaciju”?
– U Vojvodini živi 27 odsto ukupnog stanovništva Srbije, a prose?an dohodak u pokrajini je za 17 odsto ve?i nego u Republici. Me?utim, u 2005. godini, od ukupnih investicija u zemlji, svega 22 posto je investirano u Vojvodini. Dakle, s jedne strane Vojvodina stavra ogroman doprinos, a na drugoj strani ima slab rezulatat u investicijama. Ako se na taj na?in pokušavaju ujedna?iti regioni u Srbiji, to je loša ra?unica. Nije dobro da se zaustavi onaj ko može da povu?e, da bi oni koji zaostaju mogli da ga stignu, jer su onda svi na gubitku. Beogradski Ekonomski institut napravio je pre dve godine analizu razvoja sa procenama šta nas o?ekuje u budu?nosti. Na bazi tih analiza, pokazalo se da je jedino Novi Sad 2005. godine dostigao nivo dohotka iz 1989. godine. Njihova procena je bila da ?e Beograd taj nivo dosti?i ove 2009. godine, a Niš 2010. godine. Ostatak Vojvodine ?e nivo dohotka dosti?i 2033. godine, a ostakak Srbije za 122 godine! To je tragi?an podatak. I ako se radikalno ne bude promenio odnos centralnih vlasti, nasta?e takva diferencijacija na niovu razvoja koja ?e biti pogubna po razvoj Republike. A Vojvodina nikad nije pravila problem kad je trebalo prisko?iti u pomo? drugim delovima Srbije, a ranije i drugim republikama SFRJ. Uvek jr bila me?u prvima u solidarnosti, bez obzira i na nivoo dohotka koji je ostvarivala. Nije sporno da ?e tako biti i ubudu?e.

Podelite ovu stranicu!