JKP Čistoća Novi Sad: Mobing, uhlebljenje i sumnjive javne nabavke

26 Aug 2017

VOICE: Detalji u javnim nabavkama kao oruđe za eliminaciju konkurencije

Uprava Javnog komunalnog preduze?a ?isto?a iz Novog Sada u poslednjih nekoliko godina posluje na nedovoljno transparentan na?in i zapošljava po partijskoj liniji, pokazalo je istraživanje Vojvo?anskog istraživa?ko-analiti?kog centra (VOICE).

Nakon što je u glavnom gradu Vojvodine 2012. godine Srpska napredna stranka sa partnerima preuzela vlast, izmenjeno je i celokupno rukovodstvo ?isto?e. To komunalno preduze?e ponovo je postalo partijski plen u politi?kim igrama, a situacija se zna?ajno pogoršala kada su kontrolu preuzeli Srpski pokret obnove (SPO) i Romska demokratska stranka (RDS), tvrde pojedini bivši i sadašnji zaposleni.

Od direktorske fotelje preko rukovodilaca na deponiji, pa do nižih pozicija – glavna referenca je partijska pripadnost. Tako?e, prema svedo?enju nekoliko radnika koji su odlu?ili da govore o ovoj temi, na više pozicije automatski su prelazili nedovoljno kvalifikovani pojedinci, dok su nepodobni premešteni.

“Neki su otpušteni, neki preba?eni na niža radna mesta, a neke kolege su poslate u prostorije na Spensu, kod bazena, da ?ame besposleno i da udišu onaj hlor”, kaže jedan od nezadovoljnih radnika, koji je želeo da ostane anoniman.

Mini?: Preduze?ima se upravlja u interesu partije

Zlatko MinicIako se dugo govori o profesionalizaciji upravljanja javnim preduze?ima, svaki put nakon izbora i smene vlasti nastavlja se sa zapošljavanjem politi?kih poslušnika, bez obzira na njihove sposobnosti. Kako kaže Zlatko Mini? iz organizacije Transparentnost Srbija, uobi?ajena je praksa da se biraju direktori javnih preduze?a koji imaju partijsku zale?inu. „Ljudi koje partija dovodi na ?elo mogu da rade ono što je interes partije – da zapošljavaju ?lanove stranke ili da pomognu da ‘partijske’ firme dobijaju poslove”, kaže Mini? i dodaje da njegova organizacija ve? 11 meseci sprovodi monitoring javnih preduze?a.

O stanju u “?isto?i” svedo?i i jedan od bivših zaposlenih koji je tražio da mu se identitet ne otkriva zbog straha od politi?ke odmazde. Prema njegovim re?ima, situacija je oduvek teška, ali se zna?ajno pogoršala kada su se sukobili SPO i RDS.

„Kada su došli, odmah su po?eli da nameštaju svoje ljude, da prete jedni drugima, svašta je bilo… Odmah su njihovi kadrovi po?eli da vrbuju zaposlene da pre?u kod njih. Rukovodioci na deponiji, koji su pripadnici SPO-a, pozivali su radnike u kancelariju na razgovor i vrbovanje“, navodi taj radnik.

Iako u Agenciji za borbu protiv korupcije kažu da do sada nisu dobijali prijave koje se ti?u politi?kog mobinga u ?isto?i, uz tvrdnje jednog od bivših radnika stalo je još nekoliko kolega koji kažu da razlike me?u partijama nije bilo, osim u metodologiji vrbovanja.

„SPO je delovao tajno, sve se odvijalo unutar kancelarija, dok je RDS, današnji Pokret Dinara-Drina-Dunav, pritiskao ljude otvoreno. Njihovi ljudi su ?ak napravili i svoj posebni sindikat, koji su vodili visoki funkcioneri RDS-a. Oni su u roku od šest meseci u potpunosti izmenili strukturu zaposlenih u upravnoj zgradi“, navode radnici.

Kako tvrde radnici, prilivom novih kolega koje su partije dovele, porasle su i potrebe za dodatnim prostorom. U tu svrhu nekadašnje atomsko sklonište na deponiji pretvoreno je u kancelarijski prostor, ali to nije vrhunac „kreativnosti“.

„Od kontejnera u kojem su dostavljeni delovi za liniju za separaciju, napravili su kancelarije. Ta linija se ina?e ne koristi, postavljeni su temelji za nju, ali na tome se završilo“, kaže jedan od radnika.

Cistoca Novi Sad portal javnih nabavkiOsim što se unutar preduze?a vodio pravi rat izme?u „partnera“, postoje sumnje da su se sprovodile i sumnjive javne nabavke. Pojedine firme, koje su navodno bliske vrhovima spomenutih pokreta, dobijale su višemilionske poslove u poslednjih nekoliko godina. Prema podacima Republi?ke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, u periodu od 2013. do 2017. godine podneto je 16 zahteva za zaštitu prava ponu?a?a zbog sumnje da su tenderi namešteni, dvostruko više nego u periodu od 2005. do 2012. godine.

Partijski ljudi na ?elu preduze?a

Nakon smene lokalne vlasti u Novom Sadu 2012. godine, ?isto?u su „preuzeli“ SPO-RDS, postavljanjem na mesto direktora istori?ara Dragana Boži?a. Postavljanje Boži?a na direktorsku poziciju ura?eno je suprotno Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova iz 2010. godine, u kojem se navodi da direktor mora da ima završen Fakultet tehni?kih nauka, Ekonomski ili Pravni fakultet. Tek pravilnikom iz 2014. godine uvedena je mogu?nost da kandidat za direktorsku funkciju može da bude osoba sa diplomom Filozofskog fakulteta.

Iako su dve stranke delovale kao partneri, u stvarnosti su se sukobljavale, bore?i se oko radnih mesta i zaposlenih koji su od ranije radili u ?isto?i.

„RDS je vršila pritisak na radnike postepeno. Prvo je bila varijanta da ukoliko pre?eš u Romsku demokratsku stranku i ukoliko osiguraš još sigurnih glasova za naredne izbore – dobi?eš bolje radno mesto. Što više glasova, to bolja pozicija“, kaže jedan od radnika i dodaje da se kasnije prešlo na mobing u vidu izolovanja pojedinaca i nedavanja posla.

Romskoj demokratskoj stranci u politi?kom mobingu ubrzo su se pridružili stari kadrovi, koji su se prilago?avali svakom režimu. Kako svedo?e bivši i sadašnji radnici, ti ljudi su bili najgori jer su sve radili na svoju inicijativu. Oni su bez ikakve direktive, samovoljno, ušli u RDS, lobirali su i pomagali, samo kako bi se dokazali pred novim rukovodstvom.

Boži? je 2013. godine iz ?isto?e prešao u JKP „Vodovod i kanalizacija“, a njegovim odlaskom otvorilo se mesto za novog direktora, koje je popunio Vladimir Zelenovi?, predložen od strane Srpskog pokreta obnove. Ubrzo nakon što je postao zvani?no direktor, Zelenovi?evo rukovo?enje izazvalo je revot zaposlenih, jer je navodno novcem preduze?a platio doškolavanje svom pomo?niku i istaknutom ?lanu Romske demokratske stranke Slaviši ?eki?u. Ovu odluku Zelenovi? je navodno doneo bez znanja Nadzornog odbora, suprotno kolektivnom ugovoru, u momentu kada radnici mesecima nisu dobijali platu.

U periodu od od 2012. do 2017. godine Upravni i Nadzorni odbor preduze?a menjani su nekoliko puta. Ve?ina ?lanova tih odbora dolazila je iz Srpskog pokreta obnove i Romske demokratske stranke, to jest iz Pokreta Dinara-Drina-Dunav. Mnogima su odbori bili samo usputna stanica, pa su iz njih odlazili nakon dobijanja boljeg položaja u drugim preduze?ima.

Posao za studente bez indeksa

deponija neprekriveni otpad

Novi Sad – prestonica ekološke nekulture

Kako tvrde pojedini radnici „?isto?e“ sa kojima je VOICE razgovarao, u preduze?e se godinama uvodi veliki broj strana?kih ljudi preko studentske zadruge. Taj broj kre?e se navodno izme?u 150 i 200 radnika koji se nalaze na privremeno-povremenim, niskokvalifikovanim poslovima. Iako bi takvi poslovi trebalo da budu na odre?eno, radnici su navodno ostali da rade i nakon isteka ugovora.

Prema navodima radnika, svaka lokalna vlast je koristila studentske zadruge kao paravan za zapošljavanje svojih kadrova, ali su Romska demokratska stranka i Srpski pokret obnove doveli najviše ljudi na taj na?in.

Krajem 2013. godine doneta je odluka o zabrani zapošljavanja u javnim preduze?ima, ali je ostavljen prostor za angažovanje dodatnih kadrova u situacijama kada je to neophodno. Ovu „rupu“ u spomenutoj odluci „?isto?a“ je iskoristila, pa je ve? u aprilu 2014. raspisala tender za angažovanje radnika na lizing. Tu odluku, uprava je opravdala pove?anim potrebama tokom godišnjih odmora, ali i zbog odsustva radnika koji su na bolovanju.

Ubrzo nakon objavljivanja tendera, Komisija za javne nabavke primila je nekoliko zvani?nih prigovora, zbog navodnih nelogi?nosti koje se nalaze u konkursnoj dokumentaciji. Jedan od potencijalnih ponu?a?a uputio je prigovor ?isto?i što je ozna?ila privremeno-povremene poslove kao usluge koje mogu da pružaju samo studentske i omladinske zadruge, ?ime je – kako tvrde – fakti?ki spre?ila agencije za zapošljavanje da se prijave na konkurs.

Taj ponu?a? je ocenio da, uzimaju?i u obzir karakter poslova i profil potrebnih lica, nije logi?no da se zaposlenici traže preko omladinske zadruge. On je tako?e naveo da ima saznanja da naru?ilac zapravo zahteva angažovanje omladinske zadruge za lica koja je ve? angažovao, a od kojih ve?ina prelazi dozvoljenu starosnu granicu. Ponu?a? je, kako navodi, kopiju dopisa upu?enog Komisiji za javne nabavke prosledio Agenciji za borbu protiv korupcije.

Drugi ponu?a? zahtevao je od ?isto?e da objasni zbog ?ega je kao jedan od kriterijuma navela da studentska zadruga mora da ima bar 500 ?lanova, od kojih najmanje 30 mora da ima radno iskustvo iz oblasti koja je predmet nabavke, kada je re? o lakim poslovima koji ne zahtevaju radno iskustvo. I taj ponu?a? je ocenio da je zapravo re? o favorizaciji odre?ene studentske zadruge.

Sve pritužbe ponu?a?a, kojih je ukupno bilo pet, komisija je odbacila, a ugovor u bruto iznosu ve?em od 89 miliona dinara dodeljen je studentskoj zadruzi „Sloga“. Ina?e, ugovorena vrednost je prešla procenjenu za oko 33.000.000 dinara, a ugovor je potpisan na godinu dana.

Tender za zapošljavanje preko studentske zadruge ponovo je raspisan naredne godine, a ugovor je ponovo dodeljen studentskoj zadruzi „Sloga“, ovog puta u vrednosti od oko 73,5 miliona dinara.

Kako kažu radnici, osim „studenata“ koji su zašli i u petu deceniju života, u preduze?u su godinama zaposleni i radnici na fiktivnim radnim mestima. Veliki deo njih postavljen je u unutrašnju kontrolu, iako je taj sektor ve? imao dovoljno kadrova.

„Šetaju se po deponiji besposleni, neki od njih se mesecima nisu pojavljivali na poslu, a dobijali su redovno platu. Za neke je ?ak osmišljeno radno mesto ’pratioca voza?a kamiona za istovar sme?a’, a zaduženje im je bilo da vode ra?una da voza? ne krade naftu“, kaže ovaj bivši radnik i dodaje da je re? o ljudima koji su preba?eni  iz JKP Vodovod i kanalizacija, jednog od preduze?a kojim je SPO tako?e upravljao.

Tako?e, sistematizacijom koja je usvojena 2014. godine otvorena su nova radna mesta, dok su neka ugašena ili pripojena odgovaraju?im sektorima. Novom sistematizacijom direktor je dobio – umesto dotadašnjih dvoje pomo?nika – ?ak njih pet. Zatim, uvedene su pozicije koordinatora za upravljanje otpadom, internog revizora i stru?nog saradnika za vanredne situacije, zatim tri vrste menadžerskih pozicija, a umesto dotadašnja tri rukovodioca, ?isto?a je dobila njih osam.

Prema informacijama do kojih je VOICE došao, u 2016. godini JKP ?isto?a imala je 554 radnika, od ?ega je 366 bilo zaposleno u tehni?kom sektoru, 86 na deponiji, dok su ostatak ?inili ljudi iz administracije. Koliko ta?no osoba je zaposleno preko zadruge nije poznato, jer je ?isto?a odbila da dostavi ugovore koje je zaklju?ila sa „Slogom“, uz obrazloženje da je „re? o poslovnoj tajni“. Postavlja se pitanje, kako je mogu?e da su ti ugovori ozna?eni kao poverljivi, s obzirom na to da ?isto?a ima monopol nad delatnoš?u kojom se bavi i nema konkurenciju koja bi iskoristila te podatke?

Poslove monopolizovale firme bliske SPO-u?

KorupcijaJavne nabavke glavni su razlog zbog kog se politi?ke partije redovno bore da zauzmu rukovodstvo odre?enih preduze?a, slažu se stru?njaci. Kako kažu u Agenciji za borbu protiv korupcije, sude?i po broju i sadržini prijava koje primaju od gra?ana, javne nabavke prepoznate su kao jedna od najrizi?nijih podoblasti koruptivnih radnji.

Analizom 204 javne nabavke sprovedene od strane ?isto?e u poslednje ?etiri godine, VOICE je došao do podataka da su pojedine firme imale monopol nad odre?enim poslovima, kao i da su se pojedini ugovori dodeljivali firmama koje su navodno bliske vrhu Srpskog pokreta obnove.

Jedna od firmi koja je najviše profitirala sara?uju?i sa „?isto?om“ je „West Truck“ ?iji vlasnik je Andrija Božovi?. Od 11 nabavki koje su se odnosile na autosme?are i ostala vozila za odvoženje otpada, Božovi?eva firma je pobe?ivala u svim nadmetanjima, svaki put kao nosilac posla i jednom kao podizvo?a? radova, kroz zajedni?ku ponudu sa firmom „Resor Mihajlovi? Company“. „West Truck“ je tako?e ove godine obavljao servisiranje spomenutih vozila, a 2016. godine pobedio je i na tenderu za nabavku auto?istilica. Ukupna vrednost poslova koje je ova firma odradila za „?isto?u“ prelazi 450 miliona dinara.

Jedan brat u biznisu, drugi u politici

Vlasnik West Trucka je stariji brat Vladimira Božovi?a, ?oveka koji je politi?ku karijeru zapo?eo po?etkom 2000-ih, kao pravni zastupnik Srpskog pokreta obnove nakon atentata na Vuka Draškovi?a na Ibarskoj magistrali. Za razliku od brata koji je napredovao u biznisu, mla?i Božovi? se držao politike, pa je bio i generalni inspektor MUP-a Srbije za vreme vlade Vojislava Koštunice, zatim državni sekretar u tom resoru u vreme kada je premijer bio Ivica Da?i?, a bio je i savetnik za region i vere u kabinetu bivšeg premijera Aleksandra Vu?i?a.

Druga firma koja je navodno povezana sa ?lanovima SPO-a, a koja je imala nekoliko angažmana u ?isto?i je „Energy Pro“. Firma Igora Negovanovi?a u?estvovala je u devet poslova održavanja deponijskog kompleksa i nabavke materijala od 2015. do 2017. godine, šest puta kao nosilac posla i tri puta kao podizvo?a? – sa firmama „Lampone“, „Put Invest“ i „Intec d.o.o“.

„Energy Pro” je za dve godine poslovao sa „?isto?om“ na poslovima u vrednosti od 35.465.000  dinara (bez PDV-a), a ponude za poslove je uglavnom podnosio sa drugim firmama kroz zajedni?ke ponude.

Preduze?e “Lampone d.o.o” jedno je od onih koji su zajedni?ki podnosili ponude za poslove sa spomenutom firmom “Energy pro”. Lampone je tako?e jedan od rekordera po broju sklopljenih ugovora sa ?isto?om – u periodu od 2014. do 2017. godine ta firma je zaklju?ila 17 ugovora vrednosti od oko 73 miliona dinara (bez PDV-a). Lampone je pobe?ivao na svim konkursima za nabavku žarene žice (?etiri puta), okretnih to?kova za kontejnere (?etiri puta) i materijala za izradu i popravku spremišta otpada (šest puta).

Još jedna firma koja je povezana sa navodnim nameštanjem tendera u prošlosti je „Graditelj NS”, o kojoj je VOICE ranije pisao. Preduze?e Ljupka Kalabe bilo je navodno umešano u malverzacije  2011. godine, kada je nakon istrage Državne revizorske institucije utvr?eno da je sve tendere u JKP Vodovod i kanalizacija dobijao upravo „Graditelj NS“. U poslednje tri godine, Kalabina firma tri puta je birana za održavanje sistema za degazaciju u ?isto?i i svaki put se radilo o deponijskom polju SIII. Ukupna vrednost tih radova iznosila je skoro 16 miliona dinara, a svaki put ugovarana je cena ve?a od ponu?ene.

Detalji kao oru?e za eliminaciju konkurencije

Rade Djuric Transparentnost Srbija Foto MC BG

Rade ?uri?, Transparentnost Srbija (Foto: Medija centar Beograd)

Prema re?ima Radeta ?uri?a iz Antikorupcijskog savetovališta organizacije „Transparentnost Srbija“, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki koje raspisuju javna preduze?a kre?u se od samih predmeta javnih nabavki, pa do na?ina na koji se odre?uje tehni?ka specifikacija, koja je ?esto postavljena upravo tako da eliminiše ve?inu ili sve potencijalne ponu?a?e. “Mišljenja sam da detalji treba da se navode u onoj meri u kojoj objektivno i funkcionalno doprinose pribavljanju onoga što se želi, te da za takve detalje treba da postoji stru?an stav i obrazloženje zašto je korisnije u pore?enju se ne?im drugim, a ne da fakti?ki bude uzrok eliminacije”, kaže ?uri?.

A upravo detalji navedeni u tehni?koj specifikaciji bili su naj?eš?i razlog zbog kog su se potencijalni ponu?a?i obra?ali Komisiji za javne nabavke. Posebno je interesantan primer tendera za nabavku plasti?nih kanti, u kojem je ?isto?a izme?u ostalog zahtevala dimenzije kanti precizne u milimetar. Zbog toga, ali i ostalih detalja, potencijalni ponu?a? je prvo uložio zahtev da se nedostaci u konkursnoj dokumentaciji isprave, a zatim je potražio zaštitu u otvorenom postupku, što je i usvojeno, pa je nabavka obustavljena.

Kasnije je ?isto?a pokrenula novu nabavku plasti?nih kanti, ali je ovog puta otišla još dalje, pa je zahtevala, kako se navodi u tehni?kim specifikacijama „dodatna oja?anja na rukohvatima u obliku sa?a, na zidu kante u vidu pregiba i na poklopcu u obliku usana“. To je bio jedan od kriterijuma zbog kog je firma „Peštan d.o.o“ odbijena na konkursu, a ugovor je dodeljen firmi „MNG Gogi?“, sa kojom je ?isto?a sara?ivala i naredne godine.

Diskreciona ovlaš?enja su prostor za korupciju

agencija1Iz Agencije za borbu protiv korupcije poru?uju da široka, diskreciona ovlaš?enja koja imaju rukovodioci javnih preduze?a i nepostojanje interne i eksterne kontrole trošenja sredstava otvaraju prostor za korupciju.

„Tako?e, nekvalifikovanost zaposlenih razlog je zbog kog javna preduze?a nisu ni stru?no ni kadrovski osposobljena da prepoznaju i spre?e zloupotrebe“, piše u odgovoru VOICE-u koji je dostavila Agencija.

Sumnjiva nabavka podzemnih kontejnera

Inovacija koja je najavljena kao rešenje gradskog problema u oblasti odlaganja otpada, predstavljena je u vidu podzemnih kontejnera pre skoro jednu deceniju. Nekadašnji ?elnici ?isto?e i grada doneli su plan da se postepeno na podru?iju celog Novog Sada postave podzemna odlagališta, a proces je nastavilo i trenutno rukovodstvo tog preduze?a. Od prvog tendera za njihovu nabavku stvari nisu bile dovoljno transparentne, pa su pojedini ponu?a?i tražili zaštitu pred Republi?kom komisijom za javne nabavke.

Novosadska firma „Alegrina NS” podnela je 2011. godine zahtev za zaštitu prava ponu?a?a tokom postupka nabavke podzemnih kontejnera. U zahtevu je navedeno da je ?isto?a na?inila više razli?itih prekršaja, kao i da su uo?ene nepravilnosti nastale tokom sastavljanja konkursne dokumentacije. U zahtevu koji je Alegrina podnela izražena je sumnja da su tehni?ke specifikacije do detalja prepisane iz kataloga kraljeva?ke firme „Korali“, kao i da su zahtevane pojedine reference definisane tako da ih može zadovoljiti samo to preduze?e.  Nakon provere navoda iz žalbe, Republi?ka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki naložila je ?isto?i da obustavi ovaj postupak.

Tri godine kasnije „Alegrina NS“ se obratila ?isto?i ponovo uz prigovor na konkursnu dokumentaciju i ograni?avanje konkurencije. U tadašnjoj specifikaciji su pored detaljnog opisa proizvoda objavljene i fotografije, opis materijala, boja, kao i šematski prikaz ugradnje i pražnjenja. Alegrina je tada optužila ?isto?u da ima favorizovanog ponu?a?a – firmu „Eco Waste“, sa kojom je ve? sara?ivala i ?iji proizvodi provereno ispunjavaju uslove. ?isto?ina Komisija za javne nabavke odbila je zahtev, pa je Alegrina odlu?ila da ponovo potraži pravdu na višem nivou.

Iako Republi?ka komisija nije uspela nedvosmisleno da dokaže favorizaciju ponu?a?a, nabavku je obustavila zbog utvr?enog ograni?avanja konkurencije na proizvo?a?e naru?enih kontejnera, kao i zbog neosnovanih zahteva koji se ti?u  poslovnih, tehni?kih i kadrovskih kapaciteta.

Ubrzo nakon toga raspisan je novi tender za nabavku kontejnera, a ugovor je dodeljen beogradskom „Eco Signalu“. Na ?elu te firme bio je Luka Bogosavljevi?, nekadašnji direktor firme „Eco Waste“, koja je ozna?ena kao favorit u prethodnom postupku. Od tada „Eco Signal“ je svaki put pobe?ivao na tenderima za nabavku podzemnih kontejnera, nabavku rezervnih delova i za usluge održavanja. „Eco Signal“ je do danas sklopio ugovore sa „?isto?om“ u vrednosti od preko 143 miliona dinara (bez PDV-a), a poslednji put su sara?ivali u junu ove godine.

Osim što nisu rešili problem odlaganja otpada, koji je bio osnovni razlog njihovog postavljanja, podzemni kontejneri su doneli i dodatne troškove. Dodatna sredstva izdvojena su za nabavku i postavljanje elektronskog sistema pra?enja njihove popunjenosti, kao i za popravku štete koja je nastala nesavesnim rukovanjem opremom. Pažnju javnosti posebno je privukla odluka da se angažuju firme „Ipon Security“ i „G4S Secure Solutions“, sa kojima je sklopljen ugovor od 4.987.000 dinara, za usluge ?uvanja podzemnih kontejnera.

Mladen Savatovi? (VOICE)

voice_logo

Podelite ovu stranicu!