Jezik sredine kao izborni kurs: BILO JE LOGIČNO…

24 Feb 2010

Po?etne

Filozofski fakultet u Novom SaduPo?etne kurseve ma?arskog, rusinskog, slova?kog i rumunskog jezika sada ve? završilo na desetine studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Gotovo svi u?e engleski, francuski, španski ili neki drugi svetski jezik, ali su retki mladi ljudi koji se raspituju za kurseve jezika kojim govore njihovi susedi. Me?utim, i takvih primera ima, ?ak ih je, iz godine u godinu, sve više. O tome svedo?i podatak da je po?etne kurseve ma?arskog, rusinskog, slova?kog i rumunskog jezika sada ve? završilo na desetine studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Ideja predava?a na ovom fakultetu da jezik sredine kao izborni predmet ponovo zaživi u programu visokog obrazovanja urodila je plodom, pa ve? nekoliko generacija studenata u indeksu ima i ocenu iz nekog od jezika kojim govore nacionalne manjine u Vojvodini. Mesta na ovim kursevima se brzo popune, pošto su kapaciteti svake od tih studijskih grupa nešto manji od ostalih. Udžbenici koji se koriste u programima ili su zaostavština nekadašnjeg predmeta „jezik sredine“ koji je iz nastave povu?en devedesetih godina, ili su to savremena multimedijalna nastavna sredstva, uglavnom iz mati?nih zemalja, a koja po sadržaju veoma podse?aju na knjige za u?enje engleskog ili nekog drugog stranog jezika. Na ovaj na?in, nau?eno gradivo postaje korisno i primenjivo u svakodnevnoj komunikaciji, što dodatno motiviše polaznike da se aktiviraju.

Razlozi zbog kojih se studenti opredeljuju za u?enje manjinskih jezika, kako svedo?e, veoma su razli?iti. Nekima je to godinama bila želja, ali do sada nisu imali priliku da je realizuju, drugima je to jezik predaka, koji je u me?uvremenu zapostavljen u porodi?noj tradiciji, neki se prijavlju iz znatiželje, a ima i onih koji upisivanjem na kurs, recimo rusinskog ili slova?kog, ra?unaju na mogu?nost poistove?ivanja leksi?kog fonda sa srpskim ili ruskim, kao srodnim slovenskim jezicima, pa tako ra?unaju na lakše polaganje ispita. Na fakultetu, ina?e, postoji mogu?nost da se ovi jezici u?e jednu ili dve godine, u zavisnosti od li?nog opredeljenja studenata. Prema re?ima jednog od predava?a jezika manjina, mr Ksenije Segedi, koja je i viši lektor za rusinski jezik, jedna godina u?enja jezika nije dovoljna za potpuno savladavanje gradiva, ali je za osnovno sporazumevanje to je sasvim adekvatan period.

– Dva semestra je jako kratko vreme da bi nau?ili sve, ali, zato i po?injem te kurseve sa motivom da studente nau?im kako da se na rusinskom predstave, da kažu šta rade, šta studiraju, da kažu nešto više o sebi i svojoj porodici, dakle, nešto što je dovoljno za po?etnu komunikaciju, da mogu da se na tom jeziku sna?u. Trudim se da ih, osim jezika, za to vreme upoznam i sa nekim osnovnim rusinskim praznicima, obi?ajima i kulturom – kaže mr Segedi. Dodaje da ve? tre?u godinu za redom, po?etni kurs rusinskog poha?a oko sedamdeset studenata, dok se za nastavak kursa i tokom druga dva semestra opredeljuje njih petnaestak. Najviše ih je sa studija sociologije i istorije, ima ih i sa žurnalistike, germanistike, psihologije i ostalih odseka.

Na kursu slova?kog jezika je broj studenata nešto manji, a nastava se odvija po sli?nom principu. U prva dva semestra kurs naj?eš?e poha?a oko dvadeset studenata, ali je taj broj znatno manji u potonja dva, svega troje ili ?etvoro studenata. Osnovni elementi jezika koji se u?e tokom prvog dela su savladavanje pisanja, ?itanja i uspostavljanja jednostavnijeg dijaloga, odgovaranje na pitanja, snalaženje u prostoru i uopšteno upoznavanje sa elementarnom gramatikom slova?kog jezika. U nedostatku udžbenika, za u?enje slova?kog se u nastavi, osim usmenog predavanja, koriste tekstovi i nastavni materijal iz Slova?ke. Rad sa studentima koji se opredeljuju za u?enje slova?kog kao jezika sredine poveren je dr Ani Mari? i dr Ani Makišovoj. „Struktura grupa je raznolika, pa je, osim onih koji nisu ranije bili u dodiru sa slova?kim, dosta i onih studenata koji imaju ve? neka predznanja jer i sami poti?u iz sredina u kojima se govori slova?ki, a ima i onih koji su iz mešovitih brakova, u kojima je jedan od roditelja poreklom Slovak, ali se taj jezik u porodici više ne koristi,“ navodi dr Makišova.

Kurs rumunskog, kao jezika sredine, ove godine poha?a troje studenata, ali je prethodnih godina bilo i po njih desetak, kaže mr Rodika Ursulesku-Mili?i?, lektorka za rumunski jezik, koja radi sa po?etnim grupama. Da je korist od u?enja jezika manjina u Vojvodini višestruk, potvr?uje i primer koji prenosi iz li?nog iskustva. „Znam za neke slu?ajeve potonjeg zapošljavanja, u mestima iz kojih studenti dolaze. Konkretno, u Banatu, jedan od službenih jezika je i rumunski, a svakako se pri zapošljavanju poznavanje rumunskog jezika, bar na osnovnom nivou, smatra velikom prednoš?u. Pretpostavljam da je sli?no i kada su i drugi jezici u pitanju, jer Vojvodina kao višenacionalna sredina to jednostavno iziskuje“, naglasila je mr Ursulesku-Mili?i?. Prema njenim re?ima, nedostatak udžbenika nadokna?uju se dobrom saradnjom sa fakultetima u Rumuniji, budu?i da me?usobno razmenjuju nove materijale, ?asopise i multimedijalne dodatke koji su prilago?eni svim nivoima znanja, a posebno po?etnim grupama.

Interesovanje za u?enje ma?arskog jezika kao jezika sredine, iz godinu u godinu raste, pa broj prijavljenih doseže i cifru od ?etrdeset. Knjiga iz koje se u?i ma?arski novijeg je datuma i štampana je u Segedinu, a njen sadržaj prilago?en je u?enju jezika kao stranog. Predava? je profesor Bela ?orba, viši lektor, koji, kao i njegove kolege sa drugih katedri, radi na tome da ma?arski približi studentima, da ih nau?i osnovnim izrazima, frazama, ?itanju i pisanju. Osim studenata koji poti?u iz mešovitih porodica, na kurs se prijavljuju i studenti koji nemaju veliko predznanje, ali ipak žele da nau?e ma?arski, jer su poti?u iz sredina u kojima se taj jezik u ve?oj meri koristi u svakodnevnom životu. Jelena ?ureinovi? jedna je od ovih studenata, uspešno je savladala ovaj osnovni kurs i smatra da ?e ste?eno znanje ma?arskog mo?i da nadogra?uje i kod ku?e. „Odrasla sam u sredini u kojoj je ma?arski jezik ve?ine, bilo mi je logi?no da nau?im bar osnove tog jezika, a kasnije sam to znanje proširila slušanjem ma?arskog i na fakultetu“ – pojašnjava ona. Prema njenom mišljenju, za sve koji žive u Vojvodini veoma je korisno da pored svetskih jezika koje u?e u školama, nau?e i jedan od jezika suseda, jer su u pitanju jezici koje mogu ?uti u okolini, od ljudi sa kojima su svakodnevno u kontaktu.

U?enje jezika manjina postaje trend i u privatnim školama za u?enje jezika. Gotovo istovremeno sa uvo?enjem ovih jezika u fakultetsku nastavu, i one su po?ele su da nude kurseve ma?arskog, a sada neke ve? u svojim programima imaju i slova?ki i rumunski jezik. Odziv je, doduše, daleko manji nego na fakultetu, ali se ipak sve više polaznika opredeljuje za ovaj vid usavršavanja, pa su i grupe ujedna?enije, a priliv novih polaznika donekle konstantan. Me?u prijavljenima za kurs ima zaposlenih kojima je ma?arski neophodan zbog poslovne komunikacije, ali ima i onih koji, kao i na fakultetu, ma?arski žele da nau?e iz znatiželje, zbog sredine u kojoj žive ili zbog neke emotivne porodi?ne povezanosti s ma?arskom kulturom i tradicijom. Prose?an broj u?enika u grupi je od dva do osam, a za poha?anje kursa ma?arskog u privatnoj školi, kao i za ostale jezike, potrebno je izdvojiti od tri do pet hiljada dinara mese?no, dok ceo program traje dva semestra, odnosno osam meseci, uz mogu?nost produžetka kursa na nižem i višem srednjem nivou.

Nekada se barem osnovno poznavanje jezika komšije u višenacionalnoj Vojvodini smatralo prirodnim, ali su „olovne godine“ i tu ostavile svoje teško nasle?e, sa sve manje onih koji osim svog i nekog od svetskih jezika, poznaju bar jedan jezik svojih suseda. Nekada se to smatralo opštom kulturom, a danas, još uvek, gotovo pravim „poduhvatom“. Polazna osnova za uspeh, ipak, postoji: imamo od koga i šta da nau?imo jedni o drugima, da ne pri?amo samo o „onim drugima“, ve? i – me?usobno.

Ivana Buš-Jovi?

(Tekst je nastao u okviru realizacije NDNV-ovog projekta edukacije mladih novinara pod zajedni?kim nazivom „Izveštavanje o Vojvodini“)

Podelite ovu stranicu!