Jesen kada je Vrbas bio „srce Srbije“

19 Dec 2013

Predizborno i postizborno „uhlebljavanje“ po stranačkom ključu

U dnevniku parlamentarnog života, Vrbasani će 2013. pamtiti kao godinu kada je, barem nakratko, i (ne)ispravna sijalica na banderi u njihovom sokaku bila pitanje od nacionalnog značaja, a rezultat izborne volje koju će pokazati na lokalnim izborima 13. oktobra nepogrešivi pokazatelj opšteg rejtinga svih relevantnih političkih aktera u Srbiji. U odmeravanju snaga merenih procentima, stranačke centrale su, redom, zanemarile i lokalne prilike i lokalne predstavnike – tražeći od građana Vrbasa da se 13. oktobra, na glasačkom listiću, izjasne o putu Srbije ka Evropskoj Uniji, sudbini Kosova i Metohije, statusu Vojvodine, rezultatima pokrajinske Vlade i borbi protiv korupcije vicepremijera Aleksandra Vučića.

U duhu „izbornog turizma“, u kampanji „od vrata do vrata“ Vrbasane su posećivali stranački aktivisti iz svih krajeva Srbije koji im nisu obećavali ni konačno rešavanja problema Velikog bačkog kanala ili završetak radova na zgradi Pozorišta koje je u statusu izgradnje od 1992. godine. Tako, možda po prvi put otkako pamte predizborna obećanja, Vrbasani nisu čuli ni reč o onome po čemu već više od decenije mere (ne)uspešnost onih kojima su na izborima dali poverenje da vode lokalnu samoupravu.

Izborna godina u minusu

Izbornu 2013. godinu, 42.736 Vrbasana dočekali su sabirajući negativni bilans decenijskog pada od statusa „jugoslovenskog špajza“ u kojem se proizvode Karneksove paštete, Medeline štrudle i Vitalovo ulje, do opštine u kojoj broj poljoprivrednih gazdistava (1.596) znatno premašuje broj radnika u fabričkim pogonima (manje od 1.500). O preobraženju od „industrijski razvijene“ do „poljoprivredno nerazvijene“ opštine ponajbolje govori poređenje broja zaposlenih sedamdesetih godina prošlog veka kada je u Vrbasu bilo zaposleno više od 11.000 staovnika, dok je poslednjih godina stopa zaposlenosti oko 30 odsto od ukupnog broja radno sposobnog stanovništva. Tokom 2012. i 2013. godine broj zaposlenih koji je pre dve godine iznosio 10.767 smanjen na 9.258. Njihova prosečna neto zarada u 2013. godini iznosila je 36.158 dinara, znatno ispod republičkog proseka od 43.321 dinara (podaci RZS, oktobar 2013). Paralelno, na evidenciji za novčanu socijalnu pomoć u decembru 2012, bilo je 1.421 lice, dok je prema poslednjim podacima iz septembra 2013. godine zvaničan broj socijalno ugroženih porastao na 1.619 građana(baza podataka Ministarstva za rad i socijalnu politiku 2012,2013). Izdvajanja za socijalu u odnosu na prošlu godinu, kada su iznosila oko 80 miliona dinara, porasla su za 20 miliona, a više od 130 Vrbasana prehranjivalo se u narodnoj kuhinji koja je otvorena pre 3 godine. U tanjiru onih koji se hrane iz istog lonca nalazilo se, u skladu sa normativima javne nabavke JNMB 26 (podaci sa www.vrbas.net/javnenabavke), tek 30 grama mesa.

Na top-listama poraženih

Vrbas bedaNa evidenciji nezaposlenih u novembru 2013. godine nalazilo se 7.568 građana (mesečni bilten Nacionalne službe za zapošljavanje) među kojima preko 300 novoprijavljenih.  Tako se u 2013. godini opština Vrbas našla pri vrhu liste 120 opština u Srbiji koje su zabeležile „najveće relativno smanjenje broja ukupnog broja zaposlenih“ u društvu Žitorađe, Jagodine i Gadžin-hana, kao i na neslavnom drugom mestu top-liste 14 opština u Srbiji koje su zabeležile relativno najveći pad godišnjeg fonda zarada (podaci sa www.makroekonomija.org).

Biračka (ne)volja

„Podstaknuti“svakodnevnim telefonskim pozivima iz partijskih centrala i ministarskih kabineta, poklonima u vidu olovaka, upaljača, peškira, diopritijskih naočara, itd, na dan izbora, 13. oktobra 23.250 ( ukupan broj 36.817) Vrbasana izašlo je na birališta, zabeleživši rekordnu izlaznost od gotovo 63 odsto. Na izbornu volju ponuđeno im je ukupno osam lista: Aleksandar Vučić- Srpska napredna stranka-Nova Srbija-Pokret socijalista-Srpski pokret obnove-Socijaldemokratska partija Srbije-Rusinska demokratska partija; Ivica Dačić-Socijalistička Partija Srbije-Jedinstvena Srbija-Partija Ujedinjenih Penzionera Srbije-Savez vojvođanskih Mađara-Udruženje Krajišnika; dr Bojan Pajtić Demokratska stranka; Vojislav Koštunica-Demokratska stranka Srbije-Asocijacija mladih opštine Vrbas; dr Vojislav Šešelj Srpska radikalna stranka; Liberalno-demokratska partija-Liga socijaldemokrata Vojvodine; Grupa građana Svi zajedno i Grupa građana Dveri. Iako nikada nije manji broj kandidovanih lista „preskočio“ cenzus – svega tri – u novi saziv ušlo je ukupno 11 partija i jedno udruženje građana okupljenih u ideološki šarenolike saveze. Podršku od 38,5 odsto glasova dobila je koalicija na čelu sa SNS sa 8.958 glasova, koalicija predvođena SPS 23,2 odsto odnosno 5.400 glasova, Demokratska stranka 17, 4 odsto i 4.065 glasova. Tik ispod cenzusa plasirali su se „beli listići“. Nešto više od 4,3 odsto, čak 983 vrbaskih birača poništilo je svoj glas, uskraćujući svoje poverenje i bivšim i budućim mandatarima. Svojim (ne)izborom ostavili su ispod cenzusa i pet preostalih lista: GG Svi zajedno 3,8 odsto (883 glasova), SRS sa 4,2 odsto (993 glasova), LDP-LSV sa 3,3 odsto (773 glasova), GG Dveri – 2,5 odsto (596 glasova) i DSS-Asocijacija mladih 2,5 odsto (594 glasova).

U izbornoj noći, iz Vrbasa pod opsadom funkcionerskih automobila, iz izbornih štabova naprednjaka, socijalista i demokrata javnosti su se prvi obratili stranački lideri od čije će odluke, a ne od afiniteta i izbora njihovih vrbaskih predstavnika, zavisiti buduća većina u novom sazivu SO Vrbas. Da se o novoj lokalnoj vlasti ne odlučuje u Vrbasu, već u prestoničkim centralama – nisu negirali ni stranački funkcioneri. I pored kuloarskih nagađanja da će koalicija na čelu sa SNS sa polovinom mandata u skupštini potražiti „odbornika više“ u taboru SPS ili čak DS, „većina po republičkoj vertikali“ dogovorena je poslednji dan pred istek zakonskog roka za zakazivanje konstitutivne sednice.

Odbornici novog saziva, 18 iz redova koalicije na čelu sa SNS, 10 iz redova koalicije na čelu sa SPS i 8 odbornika DS sastali su se 7. novembra. Rekord bivše koalicije na čelu sa DS koja je od 2009. do 2013. imala podršku od 23 odbornika je oboren sa većinom od 28 odbornika predvođenih SNS i SPS. U opoziciji je ostalo 8 odbornika DS. Na čelo vrbaske opštine po drugi put, nakon dr Željka Vidovića (DS), izabran je lekar- dr Bratislav Kažić, kandidat SNS. Za njegovog zamenika izabran je Milan Glušac (SNS). Marjana Maraš (SPS) izabrana je po drugi put za predsednicu skupštine, dok je na mesto njenog zamenika izabran Viktor Besermenji (SNS). U drugi mandat ušla su i dva člana opštinskog veća iz SPS, dok su tri mesta zauzeli predstavnici SNS. “Naprednjaci” su imenovali i tri pomoćnika predsednika opštine, dva iz redova SNS i jednog iz JS, kao i novog šefa predsedničkog kabineta. Zanimljivo je i da je, po prvi put, dotadašnji sekretar Skupštine opštine postao zamenik novoimenovanom sekretaru na predlog SNS, a na isti način povećan je broj novozaposlenih i u većini opštinskih odeljenja. Promene u direktorskim foteljama izvršene su samo u onim javnim preduzećima koje je u prethodnom mandatu kadrirao DS. Na predlog “naprednjaka” imenovani su novi direktori u JP Direkcija za izgradnju, JKP Standard, JP za prevoz putnika, JP Centar za informisanje (TV Bačka i Radio Vrbas), Centar za fizičku kulturu i Narodna biblioteka „Danilo Kiš“.

Predizborno i postizborno „uhlebljavanje“ po stranačkom ključu

Vrbas stranacki oblaci

Stranački oblaci nad Vrbasom

Jedno od pitanja bez predsednikovog odgovora je i ono koje se odnosi na period između proglašenja izbornih rezultata i konstituisanja nove vlasti u Vrbasu, a koje su obeležile javne prozivke SNS da „bivše vladajuće partije zloupotrebljavaju postizborni vakuum za masovna zapošljavanja svojih aktivista u lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima“. Iako se spekulisalo da su posredi desetine novozaposlenih po ugovorima o delu, novi čelnici opštine ni mesec dana od konstituisanja nisu izašli u javnost sa konkretnim podacima, ali su se i sami našli na meti optužbi. Da je između bivših i sadašnjih vladajućih partija, očigledno, postignut interni dogovor o nenapadanju za partijske radnike o trošku građana smatraju u odboru SRS. “Šta drugo može biti posredi ako je novom direktoru JP za prevoz putnika, inače potpredsedniku OO SNS Vrbas, ostao pomoćnik predsednik odbora DS? Ili činjenica da je smenjeni direktor Centra za fizičku kulturu, inače kadar DS, sada menadžer hotela u sklopu istog preduzeća, gde je takođe SNS imenovao novog direktora?”, navode radikali.

Na ćutanje i bivše i aktuelne vlasti naišla je činjenica da su se među postizborno uhlebljenim političarima našli i dvojica predstavnika GG “Svi zajedno” koji su naprasno i mimo konkursa dobili posao u Turističkoj organizaciji“, optužuje Dušan Kilibarda, potpredsednik vrbaskih radikala. I Branislav Petrović, nosilac liste GG Svi zajedno koji se našao na meti prozivki zbog postizbornog zapošljavanja na teret budžeta, smatra da su Vrbasani svedoci neskrivene kohabitacije između pobednika i poraženih na izborima 13. oktobra. “Pretpostavljam da je to razlog zbog kojeg odbornici DS na sednici kada su izvšene smene njihovih direktora nisu imali ni reč kritike na smenu bez obrazloženja. Zapravo, većina ih se samo spustila za stepenik niže u hijerarhiji i ostala na teretu budžeta istih preduzeća, uvećavajući iznos za plate barem za nove rukovodioce“, kaže Petrović. Najveća misterija je, smatra on, način na koji će nova vlast prikriti novozaposlene u lokalnoj samoupravi od Ministarstva finansija i zabrane o povećanju broja zaposlenih u javnom sektoru. „Pomoćnici bivšeg predsednika, prema sistematizaciji, ostaju na teretu opštinskog budžeta, a primaju se novi. Ista stvar je sa načelnicima odeljenja. Radi zadovoljavanja apetita koalicije, broj članova Opštinskog veća povećan je sa pet na sedam. O broju angažovanih po ugovorima o delu, pre i posle izbora, možemo samo da nagađamo, ali je činjenica da su pompezne najave o štednji iz SNS pale već na prvom ispitu“, smatra Branislav Petrović.

Misteriozan broj zaposlenih na teret budžeta 

Partije koje se od 2000. godine smenjuju na vlasti nerado govore o preciznom broju zaposlenih na teret budžeta, u opštinskoj zgradi i javnim preduzećima. Stvarne brojke prikrivaju se prećutkivanjem angažovanih po ugovoru o delu ili ugovorom o radu na određeno ili iznošenjem ukupnog broja koji uključuje i javne ustanove. Ipak, poređenjem podataka lokalne samouprave od 30. oktobra 2012. godine broj zaposlenih za JLS Vrbas (Opštinska uprava i ustanove – direktni budžetski korisnici) iznosio je ukupno 215: 180 zaposlenih na neodređeno i 35 na određeno. Da je ovaj broj za manje od godinu dana znatno povećan potvrdio je izveštaj Ministarstva finansija o broju zaposlenih činovnika u lokalnim samoupravama i javnim ustanovama u septembru 2013. godine. Broj zaposlenih u vrbaskoj admnistraciji porastao za više od 100 novozaposlenih. U odnosu na prošlogodišnje podatke, broj zaposlenih na neodređeno porastao je za 90 i iznosi 270. Dodajući tome i angažovane po ugovoru o delu i na određeno – ukupan broj iznosi 321. Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administaciji Ministarstvo finansija u vrbaskoj opštinskoj administraciji predviđen je ukupan broj od 221 (trenutno 270) zaposlenog na neodređeno i 22 (trenutno41) na neodređeno.

Promene na isto ili Menjaju se partneri, SPS ostaje

Sumirajući promene na čelu opštine nakon 13. oktobra, vrbaski SPS je ušao u četvrti mandat vlasti od 2004. godine. Uglavnom kao drugi parneri po snazi u koalicijama, poštujući „vertikalu vlasti“ – socijalisti su od 2004. do 2008. godine vlast delili sa SRS i DSS, nastavljajući partnerstvo i u drugom mandatu do vanrednih lokalnih izbora oktobra 2009. godine kada su ušli u široku koaliciju sa DS, SPO, SDPS, LDP i LSV. Kuloarska nagađanja o tome da se u Vrbasu događaju „promene na isto“ potvrdili su lokalni akteri pregovora o većini koje su vodili dugogodišnji partneri u vlasti Marjana Maraš (SPS) i Igor Bečić (SNS), inače bivši prvak SRS i čelnik opštine od 2004. godine do vanrednih lokalnih izbora 2009. godine. Uloga Igora Bečića, jednog od najkontroverznijih lokalnih političara čiji su uspon pratile brojne afere, od falsifikovane fakultetske diplome do optužbi za zloupotrebe službenog položaja i nenamensko trošenje budžeta, predmet je kuloarskih nagađanja. Iako bez formalne funkcije u lokalnoj vlasti, prema tvrdnjama upućenih, uloga visokog funkcionera SNS iz senke je bez presedana. Svoj uticaj je, delimično, potvrdio i sam Bečić javnim istupima na konferencijama za novinare pre konstituisanja novog saziva, ali i prvom konferencijom za medije nove vlasti koja je, umesto u opštinskoj zgradi, održana u stranačkim prostorijama. Poziv na konferenciju upućen je, u prepoznatljivom maniru bivšeg čelnika i aktuelnog „vladara iz senke“, lokalnim medijima koji se finansiraju iz opštinskog budžeta. (Ne)namerna zatvorenost prema medijima nad kojima nemaju uticaj pokazala se i kroz niz neuspešnih pokušaja zakazivanja intervjua sa novim predsednikom opštine Vrbas dr Bratislavom Kažićem. Da je za pitanja o strategiji nove vlasti u Vrbasu predsednikova adresa, po svemu sudeći, pogrešna – potvrdila je i pomenuta konferencija za novinare na kojoj je glavnu reč, okružen formalnim prvacima opštine, vodio predsednik OO SNS Igor Bečić. Prema izveštaju sa zvanične prezentacije opštine Vrbas www.vrbas.net, (http://www.vrbas.net/info/3290-2013-11-21-19-31-16), Bečić je, o zatečenom stanju u budžetu, rekao: “Računi za telefone, koji su umreženi, iznosili su na mesečnom nivou oko 200.000 dinara, što je više od dva miliona godišnje. Ti troškovi su smanjeni na 60.000. Za ugovore o radu i održavanje izdvajalo se više od milion dinara, a dnevnice i putni troškovi su iznosili više od 600.000. Za samo mesec dana potrošnja goriva u službenim automobilima koštala je više od pola miliona dinara. Ta privilegija je ukinuta i službena kola će moći da se koriste samo pod posebnim uslovima. Bečić je najavio i smanjenje plata zaposlenih u administraciji koje će doneti uštedu od 42 miliona dinara. Prema njegovim rečima, sve plate veće od 40.000 dinara biće umanjene za 10 odsto, dok će one veće od 30.000 dinara biti umanjene za pet odsto. Smanjenja plata neće biti samo za one sa manjim primanjima od 30.000 dinara.

Crnogorci u Vrbasu ne govore crnogorski 

Crnogorski jezikTradicionalno, poslednja ovogodišnja sednica SO Vrbas biće održana tik pred ulazak u novu 2014. godinu. Prema rečima predsednice skupštine Marjane Maraš, na dnevnom redu naći će se predlog budžeta za narednu godinu, ali i pitanje koje Vrbas već tri godine „drži u fioci“ – izjašnjavanje odbornika o uvođenju četvrtog jezika manjina u službenu upotrebu. Naime, od decembra 2010. godine lokalna samouprava ignoriše zahteve Crnogorske partije i Udruženja Crnogoraca „Krstaš“ u Lovćencu da u skladu sa rezultatima važećeg popisa stanovnika i Zakonom o službenoj upotrebi jezika crnogorski jezik uvede, pored mađarskog, rusinskog i srpskog, u službenu upotrebu. Konačno izjašnjavanje opštine Vrbas o ovom pitanju „iznuđeno“ je preporukom pokrajinskog Ombudsmana iz jula ove godine. Vrbaski Crnogorci su  uslov za pravo na službenu upotrebu jezika ispunjavali i popisom iz 2002. godine sa 11. 371 pripadnikom crnogorske nacionalnosti , ali se bivša vladajuća koalicija na čelu sa DS pozivala na moguće izmene na predstojećem popisu stanovništva. I poslednjim popisom 2011. godine u opštini Vrbas registrovano je 7.353 Crnogoraca tj. 17, 5 odsto od ukupnog broja stanovnika. Nezvanično, predlog izmene Statuta kojim će crnogorski postati službeni jezik naći će se na dnevnom redu samo radi formalnog ispunjavanja zakonskih obaveza, jer zahtev nije upućen od predstavnika vrbaskih Crnogoraca od kojih se svega nešto više od 200 izjasnilo da im je „crnogorski jezik maternji“.

Budžet: ambis između snova i stvarnosti

Poslednjih godina, ambiciozni planovi o vrbaskom budžetu saniraju su višestrukim rebalansima. Dok s jedne strane planovi o prihodima beleže konstatan rast, surovi izveštaji o njihovoj realizaciji beleže pad. Tako je prošlogodišnji budžet planiran na više od 1,3 milijardi dinara relizovan tek nešto više od 68 odsto, dok će izvršenje budžeta za 2013. godinu planiranog u iznosu većem od 1,6 milijardi povećati jaz između snova i stvarnosti. Poslednji izveštaj o izvršenju budžeta lokalna samouprava objavila je u junu kada je realizovano svega 39 odsto planiranih prihoda, dok su ukupni rashodi veći – oko 44 odsto. Zbog kašnjenja na licitaciju državnog poljoprivrednog zemljišta opštinska kasa ostala je uskraćena za 118 miliona dinara, a neostvareni planovi pokazali su se i u prihodima od prodaje dobara i usluga – najdrastičnije u realizaciji od svega 4,4 odsto u prihodima od zakupa građevinskog zemljišta koje je tadašnja vlast na čelu sa DS planirala u iznosu od 35 miliona dinara. Inače, u planu o budžetu za 2013. godinu u opštini Vrbas predviđeno je ukupno 15 kapitalnih projekata koji su ostali ili nezapočeti ili nedovršeni. Na spisku se nalaze nedovšeni projekti započeti 1992. kao što je Pozorište u izgradnji, ali i oni koji su davno završeni, ali zbog nedostatka novca nisu izmirena potraživanja kao što je izgradnja puta Kucura-Zmajevo iz 2007. godine. Lokalna samouprava, u nedostatku sredstava, odustala je od 15 miliona vrednog uslužnog centra lokalne samouprave čije je otvaranje planirano 2013. godine.

Paori kao kolateralna šteta izbora: U zimsko oranje na proleće 

Rezultate „ zajedničkog rada za bolju budućnost“ političkih protivnika na svojim plećima su, pre svih, tokom 2013. godine osetili vrbaski paori. Zanemareni u predizbornom prepucavanju na relaciji lokalna samouprava- Ministarstvo poljoprivrede, paori su zakasnili i na zimsko oranje, a, po svemu sudeći, i na prolećnu setvu. Na račun predstavnika i bivše i aktuelne koalicije upućene su otvorene optužbe na račun „protajkunske“ raspodele oranica.

Sumnje u neregularnosti počele su već tokom juna prilikom tzv. „nadele“ oranica vlasnicima stočnih fondova i zalivnih sistema prema pravu prečeg zakupa. Ogorčeni zbog ignorisanja njihovih sumnji u ispravnost dokumentacije o zalivnom sistemu na osnovu kojeg je kompanija Karneks podnela zahtev za pravo prečeg zakupa na gotovo 1.000 hektara oranica u Bačkom Dobrom Polju, grupa poljoprivrednika iz ovog sela obratila se nadležnoj poljoprivrednoj inspekciji. Tokom tri inspekcijska obilaska, utvrđeno je da zalivni sistem, pa i osnovanost zahteva kompanije u većinskom vlasništvu MK grupe Miodraga Kostića, pokriva manje od polovine tražene površine. Ovim su delimično potvrdili sumnje da nadležna opštinska komisija oranice u „nadeli“ velikim zakupcima deli bez provere, verujući im na reč kada je u pitanju broj grla stoke i ispravnost zalivnih sistema. Od nešto više od 7.306 hektara državnih oranica u Vrbasu, površina koju veliki zakupci, prvenstveno mesna industrija Karneks i PP Sava Kovačević, dobijaju prema pravu prečeg zakupa – raste iz godine u godinu. Za predstojeću licitaciju, i bivša i aktuelna koalicija su pravile Plan za koji paori tvrde da je suštinski – isti. Plan za izdavanje oranica koalicije na čelu sa DS, na čijoj su reviziji insistirali paori, ostao je bez saglasnosti nadležnog Ministarstva, ali iz formalnih i predizbornih razloga. Paori su sačekali i izbore 13. oktobra i konstituisanje skupštine 7. novembra i konačno novi Plan koalicije na čelu sa SNS koja im je u kampanji obećavala ispravljanje grešaka svojih prethodnika i fer podelu.

Paori su ostali pri svojim tvrdnjama da se lokalna samouprava, bez obzira ko je na vlasti, ponaša kao advokat tajkuna. „Opština u kojoj je hiljadu radnika Karneksa završilo na evidenciji nezaposlenih, sada istoj toj kompaniji daje prvenstvo na zemlji na kojoj stotine porodica zarađuje ionako gorak hleb. Niko neće dobiti posao na osnovu dobijenih hektara u Karneksu, a sve veći broj poljoprivrednih gazdinstava će biti na ivici egzistencije“, tvrdi poljoprivrednik iz Zmajeva Svetozar Botić. O razlozima zbog kojih su politički protivnici na gotovo istovetan način podelili vrbaske oranice, među prvima je otvoreno progovorio bivši predsednik opštine Milan Stanimirović (DS), javno priznajući da se kao prvi čovek opštine našao na meti otvorenih pretnji prilikom pokušaja korigovanja Plana u korist paora. „Ako neko otvara nogom vrata opštine i preti da će za svaki uskraćeni hektar otpustiti jednog radnika – jasno je o kakvoj je državi reč. ‘Četiristo hektara manje – četiristo otkaza’ – tako je rečeno. Činjenica je i da je Plan koji smo još u junu predali na saglasnost Ministarstvu čekao izbore i novu vlast. Zamerali su nam  gramatičke greške, a nova vladajuća koalicija dobila je saglasnost na gotovo isti plan koji počinje potpuno apsurdnom rečenicom ‘Pravo prečeg zakupa nije ostvarilo nijedno lice…’. Protiv mene, kao odgovornog, podneta je prekršajna prijava zbog nezakazivanja licitacije u zakonskom roku. Spreman sam da sudski isteram stvari na čistac jer je očigledno po sredi partijska privatizacija države. Krivica je pala na lokalnu vlast, a činjenica je da sam sačuvao kompletnu prepisku sa Ministarstvom u vezi sa neispravnim podacima iz dokumentacije koju je podneo Karneks, kako bi ostvario pravo na preči zakup nad 1.000 hektara u Bačkom Dobrom Polju, iako zalivni sistem, kako je inspekcija utvrdila, pokriva 405 hektara. Da li to što niko nije reagovao znači da privatna kompanija ima saradnike u državnim organima ili opština Vrbas nagrađuje poslodavca koji je od preuzimanja Karneksa otpustio gotovo 800 radnika?To je gotovo 100 miliona manje priliva u budžet od poreza na zarade. Očigledno postoji spremnost da se sistem uruši kako bi se namirili apetiti partija i tajkuna koji neodgovorno posluju u našoj sredini“, rekao je Stanimirović.

Za hektar plaćali više od šeika 

vrbas linija ravnice

Linija ravnice ili linija bede?

Da manjak oranica u vrbaskim selima čiji se atari u „nadeli“ smanjuju za trećinu vodi u ogorčenu borbu na licitacijama najbolje ilustruje prošlogodišnje nadmetanje za državnu zemlju u Zmajevu, gde je hektar dostigao vrtoglavu cenu od 94 hiljade dinara, više nego trostruko veću od početne. Astronomske sume Zmajevčani su pravdali „manjkom oranica“ u selu koje ima više od 120 aktivnih poljoprivrednih gazdinstava, a korist u podizanju cene imala je, kažu, samo država koja je umesto planiranog prihoda od osam miliona dinara za 262 hektara zaradila dvostruko više, preko 17 miliona dinara.

Kada licitacija bude zakazana, paorima predstoji „gladijatorska borba“ za zakup 3.757 hektara. Prema mišljenju Branislava Prelevića, predsednika opštinskog udruženja poljoprivrednika, premalo za 1.596 aktivnih poljoprivrednih gazdinstava. „Broj gazdinstava odavno je premašio broj zaposlenih u industriji i to je važan podatak za lokalnu vlast koja bi trebalo da zaboravi viziju nekadašnjeg fabričkog centra jer stvarnost pokazuje da je Vrbas više nije industrijska, već ruralna sredina“.

Ranka Ivanoska 

(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije)

Podelite ovu stranicu!