JELENA MILIĆ: Američke sankcije Dodiku jedan su od najboljih poteza Zapada u posljednjih nekoliko godina

31 Aug 2017

“Poslednji sukob Beograda sa Skopljem plod je, pre svega pojačanog pritiska Moskve, kao i očite saglasnosti srpskih i ruskih zvaničnika o tome ko je gazda na Zapadnom Balkanu”

Kako rukom odnešena, iz srpskih kontorlisanih medija je, ni tri dana nakon što je zapo?ela, netragom nestala pri?a o “skandaloznoj”, “sramnoj”, “podloj” i “pokvarenoj” namjeri makedonskih službi bezbijednosti da, potpomognute “stranim faktorom”, špijuniraju i prisluškuju ne samo osloblje srpske ambasade u Skoplju, nego i predsjednika Srbije Aleksandra Vu?i?a, bez kojeg se ni jedan sli?an cirkus u regionu o?ito ne može ni zamisliti.

Istog dana kada je javnost upoznata sa pomenutim “skandalom”, Vlada Srbije je osoblje svoje ambasade u Skoplju demonstrativno povukla na hitne konsultacije u Beograd. U cijeloj ujdurmi, koja je mnoge podsjetila na ?uvenu dramu i film Dušana Kova?evi?a Balkanski špijun, pored ve? spomenute glavne zvijezde, predsjednika Vu?i?a, u epizodi je briljirao šef diplomatije Ivica Da?i?, koji je Makedoncima bijesno zaprijetio da ?e Srbija, u znak odmazde zbog navodnog špijuniranja, preispitati svoju raniju odluku da tu nekadašnju jugoslovensku republiku prizna pod imenom Makedonija. I ne, nije bilo smiješno; bilo je mu?no i otužno. Jer, rije? je o još jednom siledžijskom i nepromišljenom potezu beogradske vlasti, kakvih je, nažalost, region imao prilike da vidi poslednjih nekoliko godina.

Na kraju ovog lošeg i zamornog filma, malo ko je povjerovao da je samo “dug i otvoren” telefonski ragovor premijera Makedonije Zorana Zaeva i predsjednika Srbije Aleksandra Vu?i?a (ne premijerke Ane Brnabi?!) riješio taj, o?ito, izmišljen problem. Baš kao što, uprkos trudu kontorlisanih medija i provladnih analiti?ara, nije povjerovao ni da se iza cijele lakrdije krije namjera Beograda da “preventivno upozori” Makedonce kako ?e se opredijeliti prilikom budu?eg glasanja za prijem Kosova u UNESCO.

Ministar u tehni?koj Vladi Kosova, zadužen za spoljne poslove, Emanuel Demaj prethodno je, naime, objasnio da Priština još nije ni aplicirala za ?lanstvo u UNESCO, prije svega zbog neusvajanja dva zakona — zakona o vjerskoj slobodi i zakona o kulturnom naslije?u, što je, ina?e, uslov da ovo pitanje bude uvršteno u dnevni red narednog zasijedanja. Budu?i da kosovska Skupština nije konstituisana, što dodatno prolongira usvajanje pomenuta dva zakona, teško je o?ekivati da c?e Kosovo do kraja 2017. uopšte biti u prilici da aplicira za ?lanstvo u ovoj me?unarodnoj organizaciji. Šta je onda izazvalo onakvu provalu bijesa predsjednika Vu?i?a, koji se protekle sedmice obrušio na Skoplje?

“Poslednji sukob Beograda sa Skopljem plod je, pre svega poja?anog pritiska Moskve, kao i o?ite saglasnosti srpskih i ruskih zvani?nika o tome ko je gazda na Zapadnom Balkanu”, objašnjava direktorica beogradskog Centra za evroatlanske studije Jelena Mili?. “Iako je u skandalu Srbije i Makedonije ruski uticaj bio evidentan, u ovom momentu ne bih mogla precizno da kažem da li se iza ovakve reakcije ovdašnjih zvani?nika krije politi?ka ucena, ili, prosto, poklapanje stavova Beograda i Moskve kada je re? o politici Vlade premijera Zorana Zaeva.”

O kakvoj ucjeni govorite? Da li je Srbija od Rusije zaista preuzela “obavezu” da destabilizuje region?

MILI?: Centar za evroatlanske studije godinama tvrdi da u Srbiji ne postoji kontrola sistema bezbednosti ?iji su delovi odmetnuti i me?u kojima vlada odre?eni “balans”. ?im se taj balans na bilo koji na?in poremeti, Srbija kre?e da indukuje politi?ke krize i da destabilizuje region. Nažalost, zapadna me?unarodna zajednica reformu sistema bezbednosti ne vidi kao prioritet, iako zna da bi za Srbiju, koja ne?e u NATO, bilo veoma važno ako bi Brisel što pre otvorio poglavlje 31 u pregovorima Beograda sa EU. Samo na taj na?in bi bilo mogu?e sprovesti barem deo neophodnih reformi u toj oblasti. Ovakav kakav je, srpski sistem bezbednosti otvara mogu?nost da i neko spolja – mislim pre svega na države koje žele da destabilizuju region, a ne na one ?iji je cilj da nas vide kao deo evroatlanske porodice – zloupotrebljavaju?i opisano stanje, ostvari svoj interes.

U tom kontekstu je Vaše pitanje logi?no i na mestu. Dakle, veoma je verovatno da je Srbija od Rusa preuzela ulogu o kojoj govorimo. Posebno ako znamo da se u razli?itim strukturama u Srbiji – obaveštajnim, politi?kim, pa i ekonomskim – i dalje nalaze ljudi osumnji?eni za ratne zlo?ine. Svesni da ulazak Srbije u EU ili NATO podrazumeva i dugu ruku pravde koja bi ih u tom slu?aju stigla, logi?no je da ove strukture na sve na?ine pokušavaju da blokiraju procese o kojima govorim.

Na koji na?in?

MILI?: Iskonstruisanim aferama kojima se destabilizuje region; referendumima protiv ulaska u NATO, a sve to, razume se, u ime “maj?ice Rusije”; forsiranjem pri?e o tome da bi ulazak Srbije u EU pokvario odnose Beograda i Moskve… Ovome itekako pogoduje aktuelna spoljna politika Srbije, koja je ponovo postala kosovocentri?na.

Što to zna?i?

MILI?: Zna?i da Srbija može u evropske integracije, može u regionalnu saradnju, ali samo do momenta dok se takva njena politika ne sudari sa potpuno destruktivnom politikom prema Kosovu. Nakon poslednjeg skandala sa Makedonijom, jasno je, dakle, da Aleksandar Vu?i? Srbiju ne gura na Zapad, kako se to dugo naivno verovalo…

Nego?

MILI?: Vu?i?u je pre svega stalo do opstanka na vlast po svaku cenu. Agresivnost koju u tom procesu ispoljava ukazuje na njegovu nesigurnost, koja bi mogla biti posledica Vu?i?eve spoznaje o “stabilnosti” ruske podrške koju, navodno, uživa, odnosno spremnosti Kremlja da niz vodu pusti svakoga ko slepo ne izvršava sve njihove destruktivne naloge.

Ovde ima još jedna zanimljiva okolnost. Naime, nakon najava da bi Makedonija uskoro mogla postati trideseta po redu ?lanica NATO, Vu?i?eva vlast našla se u ?udu, shvativši da je, posle dve i po godine medijacije EU i nereda u Skoplju, ta zemlja kona?no dobila stabilnu multietni?ku vladu. Poogledajte, uostalom, na?in na koji o srpsko-makedonskim odnosima govore Aleksandar Vu?i? i nepostoje?a premijerka Srbije Ana Brnabi? s jedne, i premijer Zoran Zaev sa druge strane. Zaev uvek govori o državi Makedoniji, o gra?anima Makedonije, dok srpski zvani?nici i srpski kontorlisani mediji isklju?ivo koriste formulaciju o “prijateljstvu dva naroda”, iz ?ega bismo mogli da zaklju?imo da u Makedoniji i Srbiji žive samo Makedonci i Srbi, nikako i Albanci, Ma?ari, Bošnjaci, Crnogorci… Ho?u da kažem da se, kada je re? o srpskoj strani, namerno izbegava razgovor o prijateljstvu dve države; umesto toga, svesno se potencira “prijateljstvo dva narooda”.

Šta se na taj na?in poru?uje?

MILI?: Da ?e Srbija državama bivše SFRJ definisati status. Uostalom, pogledajte najavu lidera Demokratskog fronta Andrije Mandi?a, koji, pod uticajem Beograda i Moskve, sada traži izmenu Ustava Crne Gore, kojom bi Srbi dobili status konstitutivnog naroda. A znamo da je Crna Gora definisana kao gra?anska država. U svakom slu?aju, mislim da je pobeda predsednika Donalda Trampa Vu?i?a ohrabrila u smislu uverenja da ?e SAD, kao svoju “interesnu zonu”, Balkan kona?no prepustiti Srbiji.

To zna?i i – Rusiji?

MILI?: Naravno. Takav utisak kod Vu?i?a poja?ali su i veoma površni tekstovi i analize koje su dolazile sa politi?kog Zapada, u?vrš?uju?i ga u uverenju da ?e mu nova konstelacija snaga u svetu omogu?iti ono što mu je o?ito bliže i srcu i ideologiji, a to je artikulisanje projekta “jedinstva svih Srba u regionu”. Pored toga, bojim se da Vu?i? na veoma pogrešan, i na veoma skup na?in, ve? dugo zamajava me?unarodnu javnost kako bi eventualno napravio sporazum koji samo ne zna?i formalno priznanje Kosova. Ako to zaista radi, onda ponavlja metod koji je isprobao prilikom pregovora u Briselu: potpisuje što se od njega traži, ali ne sprovodi dogovoreno. Što je, ponavljam, suviše skupo i po demokratske procese u Srbiji, ali i po region.

Može li se stanje u regionu popraviti ulaskom Makedonije u NATO? Najzad, koliko je to uopšte realno?

MILI?: Za razliku od nekih drugih država regiona, unutrašnji konsenzus o ulasku Makedonije u NATO postignut je davno, još u vreme dok je na vlasti bio Nikola Gruevski, ?iji se VMRO-DPMNE nije tome protivio. Me?utim, bez ozbira na tu saglasnost makedonskog društva, bojim se da ?e se premijer Zaev uskoro suo?iti sa “crnogorskim scenariom”, tj. sa nizom neprijateljskih poteza i operacija koje ?e, u pokušaju da ih na tom putu omete, upotrebiti zvani?na Moskva. Crna Gora je, uprkos svemu, stigla do cilja. Ho?e li i Makedonija?

To sam ja Vas pitala.

MILI?: Vide?emo koliko ?e premijer Zaev i makedonsko društvo imati snage da se odupru pritiscima Kremlja. Naravno, važno je da je na Zapadu postignuta saglasnost kada je re? o pridruživanju Makedonije NATO. Nadam se da je i premijer Zaev svestan da ?e, u interesu ne samo svih gra?ana Makedonije, nego i u interesu stabilnosti regiona, uskoro morati da napravi odre?ene kompromise i ustupke. Naravno, govorim o promeni imena Makedonije, ali i o neophodnosti poboljšanja odnosa Skoplja i Sofije.

Kako Vlada Srbije gleda na ?lanstvo Makedonije u NATO?

MILI?: Vu?i? je, o?ito, nesposoban da kona?no napravi korak u pravcu NATO kakav su napravile, najpre Crna Gora, a onda i Makedonija. Što ga nesumnjivo frustrira. Ovu frustraciju pretpostavljam poja?ava i ?injenica da je makedonski premijer Zoran Zaev ve? preuzeo “titulu” novog miljenika Zapada, odnosno nove karte na koju ?e u budu?nosti igrati zapadna me?unarodna zajednica. Kao što znate, ta uloga je do sada pripadala Aleksandru Vu?i?u.

Spomenuli ste referendum o NATO koji najavljuje Milorad Dodik…

MILI?: Mislim da su ameri?ke sankcije Dodiku jedan od najboljih poteza koje je Zapad povukao u proteklih nekoliko godina. One su Dodika potpuno ogolile, pokazale Zapadu sa kim zapravo ima posla, ko su Dodikovi partneri i na ?iju pomo? on ra?una. Pored toga, ameri?ke sankcije dokazale su i onima kojima to možda nije bilo jasno da Dodik ne sprovodi politiku koja je u interesu gra?ana RS, odnosno Bosne i Hercegovine. Jer, za razliku od Vu?i?a koji još balansira i zapadnu me?unarodnu zajednicu provocira relativno legitimnim potezima – malo vojnih vežbi Vojske Srbije sa Rusima, malo vežbi sa NATO – Dodik je o?ito izgubio kompas, kao i svaki ose?aj za meru. To bi srljanje lako moglo posti?i cilj koji Dodik ne verujem da želi.

Koji cilj?

MILI?: Kona?no ?e, nadam se, otrezniti Zapad, koji mora da shvati da za Bosnu i Hercegovinu, kao i za ceo Balkan, nema lakih rešenja. Probleme u BiH ne možete rešavati tako što ?ete svim stranama saopštiti da od njih o?ekujete politi?ku zrelost, ili da ?e proces evropskih integracija dovesti do konsenzusa oko promene Dejtonskog sporazuma. Promena pristupa Zapada regionu podrazumeva ozbiljan odnos prema stvarnim problemima. Ne sme se, recimo, olako prelaziti preko ?injenice da je agent BIA, zaposlen u ambasadi Srbije u Skoplju, u no?i 28. aprila u?estvovao u pokušaju državnog udara u makedonskom Sobranju.

Da, ali zataškavanju tog slu?aja doprinijela je Vlada premijera Zorana Zaeva; oni su to krili od javnosti.

MILI?: To je istina. Vu?i? kaže da je Goran Živaljevi?, agent srpske BIA, imao dozvolu najviših državnih organa Makedonije da te no?i u?e u makeodonski parlament. “Kada idem u parlament neke susedne države, ulazim na glavna vrata i u miru, a ne sa nasilnicima i rušiteljima”, rekao je ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov.

Predsjednika Vu?i?a brzo su demantovali i VMRO-DPMNE, stranka bivšeg premijera Nikole Gruevskog, kao i kabinet predsjednika ?or?a Ivanova, tvrde?i da Živaljevi?u niko nije dao dozvolu da u?estvuje u aprilskom nasilju u Sobranju.

MILI?: U ve?ini beogradskih kontrolisanih medija prenešena je samo Vu?i?eva izjava, ali ne i odgovori makedonskih politi?ara koje spominjete.

Pitali ste me da li je premijer Zaev pogrešio kada je dozvolio da slu?aj upada agenta srpske obaveštajne službe u Sobranje bude zataškan. Mislim da je pogrešio. Isto tako, mislim da greši i Crna Gora i njen premijer Duško Markovi?, koji pre?utno prelaze preko ?injenice da Beograd uporno odbija da izru?i dvojicu državljana Srbije koji su, kako tvrdi podgori?ko Tužilaštvo, umešani u pokušaj državnog udara 16. oktobra 2017. i u pokušaj ubistva tadašnjeg predsednika Vlade Mila ?ukanovi?a. Uprkos Vu?i?evom odbijanju da te ljude isporu?i Crnoj Gori, premijer Markovi? tvrdi da su odnosi Srbije i Crne Gore “najbolji u poslednjih dvadeset godina”. Sli?ne ocene dele i evropski zvani?nici, iako veoma dobro znaju da Srbija ignoriše crnogorsku crvenu potrenicu za osumnji?enim Nemanjom Risti?em, koji se slobodno šeta po Srbiji i koji se fotografiše sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim.

Zašto premijer Markovi? ignoriše ?injenice i kaže da su odnosi Beograda i Podgorice najbolji u poslednje dvije decenije? Zbog ?ega premijer Zaev ?uti o “aferi Živaljevi?”? Da li je Bakir Izetbegovi? zaista toliko naivan da tvrdi da ?e sa predsjednikom Vu?i?em uspjeti da “smiri” Dodika? Pa, ni jedna izjava Milorada Dodika ili ministara Da?i?a i Vulina nije data bez saglasnosti predsjednika Vu?i?a. O ?emu je, dakle, rije?? Plaši li se region Vu?i?a, što mislite?

MILI?: Ne bih se iznenadila da se plaši, ?emu u dobroj meri doprinosi zapadna me?unarodna zajednica, koja, vo?ena pragmati?nim interesima, dugo podilazi Vu?i?u, nazivaju?i Srbiju faktorom mira i stabilnosti, klju?nom zemljom regiona, liderom evropskih integracija i sl. Što Srbija objektivno nije. Koliko znam, Crna Gora predvodi evroatlanske integracije u regionu.

Crna Gora je mala zemlja….

MILI?: Da, ali stepen napredovanja jedne zemlje ka EU ne determiniše broj stanovnika, nego broj otvorenih poglavlja u pregovorima sa Briselom. U tom smislu Crna Gora sa svojih 28 otvorenih poglavlja i sa ?lanstvom u NATO danas je lider regiona. Borave?i nedavno u Podgorici, to je otvoreno rekao potpredsednik SAD Majk Pens. Pensa je prakti?no citirao izvestilac Evropskog parlamenta, visoki funkcioner nema?ke CDU i bliski saradnik kancelarke Angele Merkel, Dejvid Mekalister. Znamo da je upravo Nema?ka Vu?i?u dugo pridavala veliku važnost, u?itavaju?i mu mnogo onoga što on nije. Ako se se?ate, još u vreme Berlinskog procesa Vu?i?u je, recimo, dodeljena uloga svojevrsnog kontrolora Milorada Dodika, dok je premijer Albanije Edi Rama imao isti zadatak kada je re? o Hašimu Ta?iju. Po mom sudu, taj potez je bio pogrešan.

Zašto?

MILI?: Zato što je nedemokratski, zato što se njime krši princip podele vlasti i zato što se na taj na?in ne postiže dugoro?an rezultat. Najzad, Srbija nema dovoljno kapaciteta da rešave svoje probleme, a kamoli da bude gazda ili ste?ajni upravnik Miloradu Dodiku. Po mom mišljenju, pri?a o stabilokratiji i korupciji, na kojoj se poslednjih godina toliko insistira, zamaglila je veoma važan problem o kojem smo ve? govorili – nereformisane sisteme bezbednosti u državama regiona. Svako malo lansira se pri?a o tome da jedna služba “špijunira” drugu, što, ako je o Srbiji re?, dovodi do poja?ane proizvodnje i “spoljnih” i “unutrašnjih” neprijatelja, ali i do homogenizacije društva na toj osnovi. U takvoj konstelaciji jedna strana, i to ona rusko-kineska, ostaje kao navodno jedini pozudan i iskren pratner i prijatelj Beograda.

?emu još služi homogenizacija o kojoj govorite? Šta je cilj?

MILI?: Da se oja?aju autoritarne strukture unutar društva, da se spre?i podela vlasti, da se ukine svaki institucionalni na?in donošenja odluka, da se onemogu?i pravljenje i organizovanje funkcionalne politi?ke i društvene opozicije, da se uguši bilo kakva debata u društvu, da se sre?i razgovor o svim propustima Vu?i?eve vlasti… Naravno, tome doprinosi i nerešeno pitanje Kosova, zbog kojeg je zapadna me?unarodna zajednica bila spremna da Vu?i?u i Srbiji progleda kroz prste.

Izvjestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister protekle se sedmice, osim sa predsjednikom Vu?i?em i predstavnicima njegove stranke, sreo i sa dijelom opozicije, sa nevladinim sektorom u Srbiji. Kako biste ocijenili te susrete?

MILI?: Tokom susreta sa delegacijom Vu?i?eve Srpske napredne stranke (SNS), Mekalister je pozvao nekoliko funkcionera SNS-a da, kao gosti CDU, prate završnicu predizborne kampanje kancelarke Angele Merkel. Mislim da je re? o pokušaju “dešrederizacije” Aleksandra Vu?i?a. Jer, to što je bivši nema?ki socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder postao visoki zvani?nik ruske državne firme suviše je ?ak i za relativno pomirljivu Nema?ku.

Nema?ka kancelarka, njena administracija i partija itekako su poslednjih godina Vu?i?u pomogli da oja?a sopstvenu vlast; legitimizovale su ga, bile zadovoljne njegovom politikom prema izbeglicama, dale mu vode?u ulogu u regionu… Stvari su se sada o?ito promenile i nema?ka kancelarka poru?uje da vidi Vu?i?evo otvoreno naginjanje i približavanje Rusiji, kao i njegov prili?no bahat odnos prema EU. Mislim da je upravo to glavna poruka i direktno upozorenje koje je Vu?i?u uru?io Dejvid Mekalister: to više ne?emo tolerisati. Druga i ne manje važna poruka bio je odgovor na Vu?i?evo pitanje kada ?e Srbija biti primnljena u EU. Meklaister je, naime, kazao da pitanje ?lanstva u EU pre svega zavisi od same države aplikanta, tj. od njene spremnosti da ispuni sve neophodne uslove, ne samo one koji se odnose na Kosovo.

Šta je sa opozicijom? Šta ona može o?ekivati od susreta sa izvjestiocem Mekalisterom?

MILI?: Dobro je da se deo opozicije sreo sa izvestiocem EP za Srbiju i da mu je izneo svoje opravdane primedbe na ra?un odnosa Brisela prema režimu Aleksandra Vu?i?a. Sa druge strane, odluka Saše Jankovi?a da ne prisustvuje sastanku sa Mekalisterom, pored toga što je infantilna, pokazuje svu Jankovi?evu politi?ku irelevantnost. Bojkotuju?i sastanak sa evropskim izvestiocem, Jankovi? se prakti?no ispisao iz politike. Naravno, Saša Jankovi? može biti ljut na odnos EU prema Vu?i?u, na žmurenje Brisela po mnogim pitanjima; ipak, ozbiljnog ?oveka i politi?ara ne vodi ljutnja, nego interes: kada god je u prilici, iskoristi?e mogu?nost da na zna?ajnom mestu saopšti svoj stav. Tim pre što se takve prilike ne doga?aju pre?esto, budu?i da me?unarodna zajednica ipak ima mnogo ve?ih problema – od Rusije i Bregzita, do ISILA i Severne Koreje.

(Tamara Nik?evi?, Avangarda)

Podelite ovu stranicu!