JELENA LALATOVIĆ: Vučić i Orbán – ortakluk po evropskim pravilima

30 Sep 2016

Iako je Orbán bivši liberal koji je postao radikalni desničar, a Vučić obrnuto, oni su doista mnogo naučili jedan od drugog, što baca novo svjetlo na navodnu opreku između autokracije i “europskog puta”

Blisko prijateljstvo eurobirokratima najomraženijeg isto?noeuropskog “autokrata” Victora Orbána i eurobirokratima najmilijeg balkanskog “reformatora” Aleksandra Vu?i?a, sjajno ilustrira proturje?ja tobožnjeg demokratskog razvoja Isto?ne Europe. Naime, iako je Orbán bivši liberal koji je postao radikalni desni?ar, a Vu?i? obrnuto, oni su doista mnogo nau?ili jedan od drugog, što baca novo svjetlo na navodnu opreku izme?u autokracije i “europskog puta”.

Nedavni susret Vu?i?a i Orbana po?etkom septembra u Beogradu, po svemu sude?i, predstavlja nastavak saradnje po obrascu iz 2014., kada je održan prvi zajedni?ki sastanak dve vlade, na kome su se kao prioritetna ispostavila pitanja pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, te ekonomska saradnja u vidu zajedni?kog pristupa EU fondovima.

Prošle su godine priliv migranata, te zatvaranje balkanske rute doveli do intenziviranja saradnje izme?u ove dve države, tako da zajedni?ka sednica najavljena za kraj 2016. predstavlja logi?an potez, budu?i da su Srbija i Ma?arska u protekle dve godine uspostavile ?vrstu saradnju na spoljnopoliti?kom, ekonomskom, pa i na simboli?ko-kulturnom planu. “Unapre?enje saradnje u svim oblastima”, kako su mediji u Srbiji saželi klju?nu poruku Vu?i?evog i Orbanovog sastanka, odnosi se, izme?u ostalog i na mogu?nost uzajamne nostrifikacije diploma, kao i na “podršku” kandidaturi Ma?arske za letnje Olimpijske igre 2024., ali je cilj kontinuirane, višegodišnje saradnje dva državna vrha zapravo povezivanje bezbednosnih snaga (pod izgovorom opasnosti od masovnih migracija i zabrane ilegalnih prelazaka), kao i implementacija krupnih ekonomskih dogovora.

Inverzne politi?ke putanje

Ako za trenutak ostavimo po strani važna ekonomska pitanja koja se ti?u energetske stabilnosti i otvaranja centralne Srbije, a ne isklju?ivo Vojvodine, za ma?arske investicije, te sagledamo politi?ku pozadinu koja povezuje Vu?i?a i Orbana, postaje jasno otkuda takvo jedinsvto u spoljnopoliti?koj strategiji srbijanskog i ma?arskog premijera. Još u vreme kada je Vu?i?, nakon prve izborne pobede Srpske napredne stranke, bio prvi potpredsednik vlade, govorilo se o medijskim manipulacijama, tendenciji koncentrisanja vlasti u rukama jednog ?oveka i drugim autokratskim manirima koji Vu?i?a ?ine sli?nim Orbanu.

Medijska reprezentacija fenomena “orbanizacije”, odnosno “erdoganizacije” i “putinizacije” u isto?noevropskim zemljama nesumnjivo po?iva na rabljenju stereotipa o liberalno-demokratskom Zapadu nasuprot autokratskom Istoku, pri ?emu licemerje evropske birokratije, koja žmuri na svaku povredu demokratskih vrednosti koja ne ugrožava elite evropskog centra, ostaje nevidljivo. Evropski zvani?nici ?e možda deklarativno osu?ivati Orbanovu politiku prema izbeglicama ili pohvaliti Vu?i?evu odanost “evropskom putu”, ali upravo njihova me?usobna saradnja razotkriva kompatibilnost evrointegracijskih i izolacionisti?kih politika.

Evropska unija, budu?i da pre svega štiti nesmetan protok i akumulaciju kapitala, poseduje politi?ki sistem koji može da podnese liberalne i inkluzivne strategije u onoj meri u kojoj interesi krupnog kapitala nisu dovedeni u pitanje. U takvim je okvirima inverzna politi?ka putanja dvaju premijera – Orbanova konverzija iz liberalnog u konzervativnog politi?ara i Vu?i?ev prelazak sa radikalnog nacionalizma na radikalni evrofanatizam – sasvim prihvatljiva, što se o?ituje u ?injenici da je upravo Ma?arska glavni strateški partner i podrška ulasku Srbije u Evropsku uniju. Orban, kao i Vu?i?, zagovara ja?anje nacionalnog suvereniteta, te saradnju sa Ruskom Federacijom, uspešno mire?i nacionalisti?ki populizam i zahteve evropske birokratije, u ?emu se Vu?i? uistinu ugleda na njega.

Suradnja s Orbanom kao reklama za glasa?ku bazu

No, Vu?i?eva politika se na propagandnom nivou uklapa u globalni fenomen karakteristi?an za zemlje na obodu Evropske unije – zagovaranje “tre?eg puta”, odnosno, prilago?eno srbijanskom kontekstu, “I Evropa i Kosovo”. Saradnja sa ma?arskim premijerom za njega je u ovom trenutku bitan marketinški potez. Imaju?i u vidu policijsku zaštitu koju je, pod patronatom evropskih institucija, država u poslednjih nekoliko godina omogu?ila prilikom održavanja Prajda, potpisivanje Briselskog sporazuma, kojim se srbijanske vlasti i de iure odri?u svojih institucija na Kosovu, te Vu?i?evo odbijanje da otvoreno podrži održavanje referenduma o 9. januaru u Republici Srpskoj, Vu?i? je u velikom delu desno orijentisane javnosti, koja, uostalom, predstavlja njegovu glasa?ku bazu, prepoznat kao izdajnik nacionalnih interesa.

S obzirom da je Vu?i?evo deklarativno neuplitanje u suverenitet BiH na ekstremnoj desnici prepoznato kao antidržavni?ki potez, posebno uzimaju?i u obzir da veliki deo desnih intelektualaca, o ?emu svedo?i i izjava predsednika SANU, smatra da je Kosovo “izgubljeno”, te da država treba da se “okrene” Republici Srpskoj, Vu?i?u je simboli?ki važno da se slede?i sastanak ma?arske i srbijanske vlade održi u centralnoj Srbiji (a ne u Vojvodini ili u Beogradu), kako ta saradnja ne bi bila protuma?ena kao još jedan na?in dezintegracije “srpskih zemalja” (ova feudalna terminologija legitimisana je u poslednje vreme kroz desni?arski državotvorni diskurs).

Insistiranje na ortakluku sa Orbanom za njega je na?in da se legitimiše kao vo?a koji, poput Orbana sara?uje sa velikim silama, ali pre svega zastupa interese “svog” naroda. Kada se pritom uzme u obzir da je takvo partnerstvo u službi bržeg pridruživanja EU, te lakšeg pristupa evropskim fondovima, jasno je da su na taj na?in podmirene i evropske elite i ambicije u okvirima unutrašnje politike.

Stoga je još zanimljivije pitanje kakav interes ma?arske vlasti, a preko njih i Evropska unija, pronalaze u ja?anju odnosa sa Srbijom.

Kapija Evrope

Kada je 2014., usled ukrajinske krize, zaustavljena izgradnja Južnog toka, to je bio još jedan indikator nejednakog odnosa snaga izme?u evropskog centra i njegove periferije. Kako Nema?ka i zemlje centralne Evrope imaju alternativne puteve snabdevanja gasom, u sukobu Rusije i EU štetu su pretpele mahom zemlje Zapadnog Balkana, koje pla?aju izuzetno visoku cenu gasa. Povod Vu?i?evih i Orbanovih prošlogodišnjih susreta bila je “energetska stabilnost”, odnosno spekulacije da je Ma?arska zainteresovana da investira u industriju gasa. Vrlo je mogu?e da je to zapravo bio na?in na koji bi EU, posredstvom Ma?arske, dok Vu?i? i Orban propovedaju politiku saradnje i podsti?u pro-putinovske sentimente, mogla da u borbi za uticaj istisne Rusiju i uspostavi monopol nad transportom gasa. “Saradnja na svim nivoima”, ali pre svega na ekonomskom i bezbednosnom, a ove godine je u fokus dospela poljoprivreda, zapravo je nedvosmislena potvrda da “Srbija ostaje na evropskom putu”.

No, iako ekonomski faktor nije zanemarljiv, o?igledno je da Evropska unija i politi?ki profitira zahvalju?i intenzivnoj saradnji ma?arske i srbijanske vlade. Prilikom nedavne posete Beogradu Orban je izjavio da “Evropa ne može isklju?iti mogu?nost da ?e se ponoviti situacija kao sa migrantima prošle godine”. Tako saradnjom izme?u ma?arske i srbijanske policije Srbija uistinu postaje kapija Evrope, što je metafora koju je Orban koristio da do?ara svoju podršku evrointegracijama koje Vu?i? predvodi. Premijer Vu?i? nije propustio priliku da, u skladu sa svojom kvazipomirljivom i kvaziinkluzivnom retorikom, napomene kako, iako vlasti u Srbiji nastoje da sprovode humanu i solidarnu politiku prema izbeglicama, više nije re? o žrtvama rata ve? ekonomskim migrantima iz Avganistana, koji usput plja?kaju i izazivaju haos na Železni?koj stanici u Beogradu. Antiimigrantski diskurs neposredno pogoduje rastu i ma?arske i srbijanske desnice, u odnosu na koje i Vu?i? i Orban zaista deluju kao “umerena” opcija.

Ja?anje sektora bezbednosti i njegovo promovisanje kroz me?usobne posete Vu?i?a i Orbana otvara put ne samo ka otvorenoj ksenofobiji i ja?anju ekstremne desnice ve? i ka oficijelnoj militarizaciji Evrope. Zbog fundamentalne nedemokrati?nosti vlastitih institucija, Evropska unija, kao što vidimo na primeru novope?enog srpsko-ma?arskog “prijateljstva”, ne samo da ne želi da zaustavi sprovo?enje antiimigrantskih politika ve? svoje polupropusne granice štiti prepuštaju?i “prljav posao” perifernim i “autokratskim” državama na Istoku.

No, bez obzira na to koliko evropske birokrate zaslužuju bespoštednu kritiku kada je tretman migranata u pitanju, te da Vu?i?ev i Orbanov projekat ja?anja represivnog aparata i njegovog transnacionalnog umrežavanja nastaje upravo u okvirima i “pravilima igre” koje postavlja Evropska unija, to, bez sumnje, predstavlja zabrinjavaju?u tendenciju po sebi.

(Bilten, Foto: AFP / Attila Kisbendek)

Podelite ovu stranicu!