Jedne novine za celu Evropu

28 Jun 2013

Evropa je u krizi. Njeni novinski izdavači takođe. Uprkos teškim vremenima, šest velikih evropskih dnevnih listova odvažilo se na jedan novinarski eksperiment

Robert Maksvel imao je velike planove. Taj britanski izdavač mađarskog porekla, nazivan „medijskim carem“, odlučio je krajem 80-ih godina prošlog veka da proširi svoje novinsko carstvo jednim magazinom na engleskom jeziku za celu Evropu: „The European“. No, samo godinu dana nakon objavljivanja prvog broja, Maksel je 1990, pod nerazjašnjenim okolnostima, nestao sa svoje jahte kod španskog otoka Tenerife. „The European“ je postojao još osam godina, ali je njegova čitanost bila toliko mala da je ukinut 1998. I tako se rasplinuo san o novini za celu Evropu. Stručnjaci su tada ocenili da za uspeh jednog takvog lista nedostaje jedinstvena evropska publika.

U potrazi za novim čitatocima

Od tada se stalno pokušava da se stvori medij koji će biti praćen i van nacionalnih granica. Rezultati su uglavnom bili slabi. Najnoviji projekt u tom smeru zove se jednostavno „Evropa“. Od početka 2012. godine francuski „Le Mond“, britanski „Gardijan“, nemački „Zidojče cajtung“, italijanska „La Stampa“, španski „El Pais“ i poljska „Gazeta Viborča“ jednom u kvartalu zajednički izdaju taj časopis. Njegovi primerci prilažu se uz izdanja tih nacionalnih novina ili je u njima integrisan kao posebni tematski deo. U njemu se objavljuju tekstovi o nezaposlenosti među mladima ili obrazovanju, ali se diskutuje i o evropskom budžetu i njegovom efektu na život ljudi.

No, u poslednje vreme, pojedini od tih matičnih listova zapali su u krizu. Tako „Le Mond“, najugledniji francuski list, već godinama beleži pad prodaje i danas ima dugove u iznosu od nekoliko stotina miliona evra. Izdavačka branša, generalno, očajnički traga za novim čitaocima. „Le Mond“ je prošle nedelje najavio da će početi izlaziti i njegovo izdanje na engleskom jeziku. A i „Evropa“ je u stvari pokušaj privlačenja novih čitalaca.

Ljudska strana Evrope

„Kod ‘Europe’ je posebno to što se malo bavi evropskim institucijama i politikom EU. Umesto toga, reč je o običnim evropskim građanima“, objašnjava Vadim Makarenko, novinar poljskog lista „Gazeta Viborča“. U vreme rasta nepoverenja građana prema institucijama Evropske unije, taj bi list trebalo da doprinese popravljanju raspoloženja time što izveštava o „ljudskoj strani“ Unije.

U prvom izdanju „Evrope“ šest partnera se pozabavilo obrazovanjem i tržištem rada. Šta jedan od drugog mogu da nauče evropski sistemi obrazovanja? Zašto tako puno mladih Poljaka želi da studira u Londonu? U kojoj privrednoj grani još ima šanse za špansku omladinu? Autori upoređuju iskustva svojih zemalja. „Svaki matični list zadržava svoju uređivačku politiku, ali ovaj projekt i živi baš od perspektiva iz drugih zemalja“, kaže Štefan Kornelijus, urednik redakcije za spoljnu politiku nemačkog lista „Zidojče cajtung“.

Kriza približila Evropljane

Organizacijski, saradnja matičnih listova funkcioniše po uzoru na Evropsku komisiju. Tu je šest ravnopravnih partnera koji se menjaju na dužnosti urednika projekta. Kao i kod evropskih političara, i tu je donošenje odluka ponekad prilično teško. „Tu se sukobljavaju vrlo različite kulture izveštavanja“, kaže Vadim Makarenko. Recimo, Englezi su više orijentisani na vesti i veliku veliku važnost pridaju internet-sadržajima, dok su Nemci i Poljaci više zainteresovani za reportaže i druge opsežnije formate.

Od početka projekta „Evropa“ novinari su počeli da sarađuju i na drugim područjima. „Zidojče cajtung“ i „Le Mond“ izdali su povodom 50. godišnjice nemačko-francuskog prijateljstva početkom ove godine, zajedničko izdanje. Italijanska „La Stampa“ je pak snabdevala svoje partnere tekstovima o ostavci pape Benedikta XVI.

U idućem izdanju „Evrope“ biće govora o posebnoj ulozi Nemačke u Evropi, i to povodom saveznih parlamentarnih izbora u septembru 2013. Šta moraju Nemci da preduzmu kako bi, zajedno sa svojim partnerima, Evropu izvukli iz krize? Koliko tesno moraju da sarađuju? I u tom novom izdanju mora da bude jasno da kriza u Evropi ne prouzrokuje samo nesuglasice. Prema mišljenju urednika lista „Evropa“, kriza je Evropljane približila jedne drugima, baš kao i taj jedinstveni evropski list.


(Jan Bruk/Andrea Jung-Grim, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!