Javna diskusija: U Srbiji postoje procedure koje mogu da budu zloupotrebljene

15 Sep 2016

Novinari Južnih vesti analizirali desetine suđenja javnim funkcionerima koji su se nagodili i zaključili da ti postupci nisu javni

Urednik Južnih vesti Predrag Blagojević ocenio je danas da je analiza velikog broja tekstova tog medija pokazala da postoje procedure koje mogu da budu zloupotrebljene, pa samim tim predstavljaju veliki izazov za pravosudni sistem.

Blagojević je na javnoj diskusiji “Pristup pravdi: priviledija ili obaveza?” u Novom Sadu kao poseban primer naveo takozvanu “nagodbu sa tužilaštvom” i istakao da su novinari Južnih vesti analizirali desetine suđenja javnim funkcionerima koji su se nagodili i zaključili da ti postupci nisu javni.

“Ti funkcioneri nisu osuđeni, a nagodba ne ulazi ni u dosije, te stoga ne postoji ni krivična odgovornost zbog koje oni ne bi mogli da obavljaju funkciju zbog uslova konkursa”, rekao je urednik Južnih vesti.

Blagojević je istakao slučaj funkcionera u Nišu, koji je uhvaćen u krađi struje u vrednosti od milion dinara, ali se nagodio sa tužilaštvom, uplatio kaznu u humanitarne svrhe i nedugo nakon toga postao predsednik jedne gradske opštine.

“Pitanje je kako takav čovek može da vrši javnu funkciju i upravlja javnim sredstvima”, ocenio je on i dodao da u Nišu postoji i slučaj u kojem se političar nagodio sa tužilaštvom zbog falsifikovanja službenih dokumenata.

“Dakle, nije u pitanju prekršajno delo u kojem je neko prešao put van pešačkog prelaza, već krivično delo”, istakao je Blagojević.

On je ocenio i da u takvim slučajevima postoji mogućnost pritiska na tužioce.

Zamenik Apelacionog tužioca u Novom Sadu i predsednik Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Radovan Lazić istakao je da zakoni ne poznaju “nagodbu” sa tužilaštvom, već institut odlaganja krivičnog gonjenja, koji se često koristi.

“Radi se o takozvanim lakšim krivičnim delima i taj institut nije zamena za zatvorsku kaznu, već za uslovnu osudu ili novčanu kaznu, jer se za takva dela i daje takva kazna”, objasnio je Lazić.

On je dodao da su prednosti odlaganja krivičnog gonjenja smanjenje broja sudskih postupaka i rsaterećenje sudova, te da su takvi slučajevi jeftiniji, a da osumnjičeni trpi posledicu koja je nekada i skuplja od toga da taj institut nije primenjen.

“Ponekad se desi da se kombinuje i da osumnjičeni mora i da uplati sredstva u humanitarne srvhe i da obešteti oštećenog”, kazao je Lazić.

Advokat Vladimir Beljanski rekao je da su njegova iskustva sa odlaganjem krivičnog gonjenja pozitivna i da bi taj institut trebalo koristiti kad god je to moguće.

“Što se tiče funkcionera, moje iskustvo je da su upravo oni diskriminisani i da nemaju jednak tretman, odnosno da bi tužilaštvo, da nisu u pitanju ljudi koji imaju javne funkcije, odobrilo odlaganje krivičnog gonjenja, a ovako to odbijaju jer se misli da će to privući negativnu pažnju javnosti”, dodao je Beljanski.

Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Miroslav Alimpić objasnio je da sud nema nikakve dodirne tačke sa slučajevima koji se završe odlaganjem krivičnog gonjenja, jer se oni završavaju u tužilaštvu. Prema njegovim rečima, u Novom Sadu se na mesečnom nivou u proseku sklopi do 120 takvih nagodbi. On je dodao i da su pred sudom svi građani jednaki, te da se ne prave razlike između građana i funkcionera.

Profesor Duško Radosavljević je ocenio da je Srbija “nedovršena država” sa neizgrađenim institucijama u koje građani nemaju poverenje. On je kazao i da u takvom sistemu pojedini slučajevi prolaze “ispod radara” i da je vidan uticaj politike na sudstvo. On je dodao i da je nepravda, koja je rezultirala nepoverenjem građana dovela do toga da većina u Srbiji slučajeve u kojima se funkcioneri nagode sa tužilaštvom vidi kao nešto što je usmereno protiv “malog čoveka”.

(Autonomija)