JAROSLAW WISNIEWSKI: Balkan neće biti rusko igralište

17 Oct 2016

Ruska strategija je fokusirana na izazivanje problema

Zašto se ruska „meka mo?“ u Srbiji tako dobro prima? Da li igra Kremlja na kartu slovenskog identiteta, istorije i religije preti da odnese prevagu u glavama i srcima mladih u Srbiji nad investicijama i donacijama Evropske unije, koje se mere milionima evra? Zašto Brisel nema koherentniji narativ o Balkanu i Evropskoj uniji? Preti li Evropskoj uniji opasnost da zbog bavljenja krizom u sopstvenom dvorištu izgubi podršku i uticaj u regionu Zapadnog Balkana, koji je ostavila na „autopilotu“? O ovim i drugim temama za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori Jaroslaw Wisniewski, gostuju?i profesor na Londonskoj školi ekonomije i politi?kih nauka.

RSE: Rusija sve više pokazuje svoju takozvanu meku mo? na Zapadnom Balkanu u poslednjih nekoliko godina. To, nažalost, koincidira sa višestrukom krizom Evropske unije, koja ovaj region gura u zape?ak. Mislite li da postoji opasnost da Brisel i Vašington ovakvim odnosom puste da Balkan postane rusko igralište?

Wisniewski: Ne verujem da ?e se to dogoditi. Smatram da se ruski uticaj na Balkanu, iako je neprijatan i nije za potcenjivanje, prili?no prenaglašava. To se ?ini i zato što lokalni balkanski politi?ari to koriste jer žele da okrenu pažnju svetskih sila na svoj region, u svrhu ostvarivanja svojih politi?kih i nacionalnih ciljeva. Dakle, ne verujem da ?e Balkan postati rusko igralište. Moj je utisak još uvek da je glavni cilj Kremlja da demonstrira svoje miši?e kako bi pokazao da je Rusija ponovo uticajna. Ne verujem da ?e Moskva u drugim delovima sveta, posebno na Balkanu, pre?i liniju koju je prešla u slu?aju Krima i Ukrajine. ?ini se da je ruska strategija fokusirana na izazivanje problema; ona se usredsre?uje na to da pravi smetnje Zapadu gde god i kad god se za to ukažu uslovi i gde god za to na?u lokalne partnere koji žele da sa njima igraju igru. Mislim da je upravo to ono što se doga?a na Balkanu.

RSE: Zašto je, po vašem sudu, Rusija zainteresovana za ovakve mini-države na Zapadnom Balkanu, kakve su Srbija, Bosna, odnosno, Republika Srpska, Makedonija? Samo da ometa Zapad?

Wisniewski: Rekao bih da je uglavnom zato zainteresovana. Region ?e biti naredni pravac širenja Evropske unije, bez obzira kada se to dogodi. To je prvi razlog. Drugi razlog interesa za region vidim u povratku Rusije na staru politiku gasovoda, u kojoj je bila veoma uspešna do euromajdana i izbijanja krize u Ukrajini. Aktivnosti Moskve pre tih kriznih doga?aja bile su sprovo?ene preko energetike: Rusija je koristila razna sredstva da ostvari svoje ciljeve, a glavni je bio prodaja gasa po pravilima i cenama koje je sama odre?ivala. Sa otopljavanjem odnosa izme?u Moskve i Ankare mislim da bismo na Balkanu mogli videti povratak te stare ruske politike gasovoda, politike koju smo imali pre nekoliko godina, u vreme debate o suprotstavljenim gasovodima „Južni tok“ i Nabuko.

RSE: Da, ali upravo Rusija je obustavila gasovod „Južni tok“, zar ne?

Wisniewski: Da, jeste, ali sada rade na projektu „Turski tok“, tako da se, o?igledno, taj projekat vratio na dnevni red. Da li ?e se realizovati ne znamo, to tek treba da se vidi. „Južni tok“ je možda mrtav, ali ?ini se da je „Turski tok“ živ.

RSE: Kako gledate na jaz izme?u re?i i dela u pogledu Vlade Srbije, koja je zvani?no kro?ila na put ka ?lanstvu u Evropskoj uniji, ali još uvek odbija politiku EU prema Rusiji? Kada ?e po vašem mišljenju Brisel od Srbije tražiti da promeni svoju poziciju prema Moskvi?

Wisniewski: Onda kada se Evropska unija ponovo bude fokusirala na proces proširenja. Mislim da Unija sada uglavnom održava narativ da je proces proširenja još živ; preko mnogih zvani?nih poseta svojih zvani?nika regionu i Srbiji ona želi da održi taj narativ, ali je pitanje je kada ?e se u Briselu i drugim evropskim prestonicama zaista pojaviti politi?ka volja za proširenje. Te volje za sada nema. Žan-Klond Junker je bio vrlo jasan kada je rekao da ne?e biti bilo kakvog proširenja do 2020. godine, tako da u tom pogledu ne bih o?ekivao nikakav realan progres pre mandata slede?e Evropske komisije, posebno zbog dodatnog tereta koji stoji pred aktuelnom Evropskom komisijom, a to je debata o Brexitu koja po?inje idu?e godine i koja ?e dominirati na agendi institucija Evropske unije.

RSE: U takvom kontekstu Brisel prakti?no pokazuje da je Zapadni Balkan gurnut na marginu. Da li je to baš mudra politika u svetlu ?injenice da Rusija intenzivira svoju „meku mo?“ u regionu?

Wisniewski: Li?no smatram da nije, ali, ostaje ?injenica da sada definitivno nema politi?ke volje za proširenje. Umesto toga, imate razne evropske inicijative ?iji je cilj da se održi proevropski kurs Srbije, odnosno, da se poru?i da je Evropskoj uniji stalo da Srbija postane njena ?lanica u budu?nosti, ali, kao što rekoh, sve dok ne budemo videli jasnu politi?ku volju da se zaista pogura proces proširenja, osta?e status quo, odnosno, stanje u kojem smo sada.

RSE: Tako rizikujemo da izgubimo ?itavu generaciju mladih u zapadnobalkanskim državama. Poznat vam je podatak da bi zapanjuju?e visok procenat mladih u Srbiji prihvatio ?ak i uvo?enje ruskih zakona u Srbiju. Doduše, ve?ina njih bi da završi fakultete i dobije dobro pla?eni posao na Zapadu. Da li bi zapadna me?unarodna zajednica mogla da u?ini više da pridobije umove i srca mladih ljudi u državama regiona?

Wisniewski: Naravno da bi trebalo. Statistika koju pominjete je zaista zabrinjavaju?a, ali znate, realnost zvana Evropska unija – to vam je 28 razli?itih država, 28 razli?itih ideja, pristupa i isto toliko interesa. Ne želim ovim da pronalazim izgovore za Evropsku uniju, ali za Uniju je mnogo teže da iza?e sa jednim koherentnim strateškim pristupom ili idejom nego što je to za jednu Rusiju, što može biti deo odgovora na pitanje zašto je ruska strategija naizgled mnogo efikasnija i vidljivija.

RSE: Uprkos tome što Rusija ne ulaže mnogo – u pogledu investicija, donacija itd?

Wisniewski: Da, uprkos nedostatku bilo kakve opipljive, merljive, sadržine iza ruske propagande. Ona se bavi uglavnom politikom identiteta. To smo videli u Velikoj Britaniji u pripremi referenduma o izlasku iz EU, s tim se suo?avaju i Sjedinjene Države u Trampovoj predizbornoj kampanji – ciljanje na emocije, na doživljaj identiteta – i ?ini se da to deluje, iako je iracionalno. Upravo to i Rusija sada u regionu radi.

RSE: Rusija igra u Srbiji na kartu identiteta. Njeni zvani?nici tvrde da je Srbija kulturno razli?ita od Zapada. Ta tvrdnja je, me?utim, dosta sumnjiva. Nekoliko generacija gra?ana Srbije, ako uzmemo samo period od Titove Jugoslavije do danas, odrasta, obrazuje se, ne na ruskim nego na zapadnim kulturnim i supkulturnim paradigmama.

Wisniewski: To je ta?no. Period Titove Jugoslavije predstavlja zna?ajno veliki prekid sa Rusijom, odnosno, tada Sovjetskim savezom. Ruski narativ ?esto ponavlja ideologemu o vekovima starom istorijskom prijateljstvu, ali to se ne vidi za vreme dugog trajanja Titove Jugoslavije. Sovjetski savez i Beograd nisu baš imali prijateljske odnose; nisu bili ni otvoreno neprijateljski, ali svakako su bili daleko od modela otvoreno prijateljskih odnosa. Jugoslavija i njeni gra?ani bili su mnogo više zapadno nego isto?no orijentisani. Dakle, ne stoje tvrdnje da su srpski identitet i zapadni identitet na velikoj udaljenosti. Imate, uostalom, centralnu Evropu, ?ije države su se priklju?ile Evropskoj uniji, uklju?uju?i i Poljsku i druge slovenske države, ?iji identitet nije toliko razli?it u odnosu na srpski, a one su zapadne zemlje.

Koliko god se takvi mitovi o vekovnom bratstvu mogu pripisati jakoj ruskoj propagandi – ja ne verujem da iza svih takvih i sli?nih naslova u razli?itim srpskim tabloidima, novinama i tv stanicama stoji Rusija. Postoje i drugi akteri koji iz njih izvla?e beneficije i koji ?e nastaviti da ih promovišu sve dok od njih budu profitirali.

(Branka Trivi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!