Janković: Dan ljudskih prava uz osećanje nepravde i urušenog dostojanstva

09 Dec 2016

Zaštitnik je ocenio da su mediji u Srbiji bačeni u ekonomsko-politički vrtlog čije su žrtve ne samo novinari, nego i građani, jer bez slobodnih medija nema informisanih građana, a bez informisanih građana nema slobodnih građana

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je danas da mnogi ugroženi građani Srbije Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar provode uz osećanje nepravde i urušenog dostojanstva zbog raskoraka između prava koja imaju na papiru i stvarnog života.

U pisanoj izjavi Janković je naveo da su najsiromašniji, osobe sa invaliditetom, žene žrtve nasilja, radnici gubitnici privatizacije, žitelji nehigijenskih naselja, deca ulice – tradicionalno neke od najranjivijih grupa u Srbiji.

“Sve je teži položaj novinara koji kritički pišu i govore. Takođe, sve je više pritužbi članova i simpatizera opozicije”, rekao je Janković i ocenio da je pravo građana da zakon podjednako važi za sve i da važi u svakom mestu u svako vreme, a da to često nije slučaj zbog položaja u društvu ili zbog bliskosti sa vlašću.

Janković je naveo da u 10. godini rada zaštitnik beleži još zabrinjavajućih trendova – siromaštvo i nezaposlenost koji daju pečat svakodnevnom životu pojedinca i koriste se kao opravdanje za kršenja prava radnika, stalnim reformama objašnjava se neefikasnost administracije, nedovoljno dobrim ustavnim rešenjima i zakonima nemoć pravosuđa, a politizacija urušava institucije.

Zaštitnik je ocenio da su mediji u Srbiji bačeni u ekonomsko-politički vrtlog čije su žrtve ne samo novinari, nego i građani, jer bez slobodnih medija nema informisanih građana, a bez informisanih građana nema slobodnih građana.

Prema njegovim rečima broj osoba sa invaliditetom koje su se zaposlile u ovoj godini nije dovoljan uprkos postojanju posebnog zakona.

Kako je dodao, u oblasti prava deteta unapređene su zakonske norme, ali su deca i dalje žrtve svih oblika nasilja, uključujući i najbrutalnije oblike vršnjačkog.

“Prisutno je kršenje prava deteta u medijima na privatnost i dostojanstvo. Usluge namenjene deci i porodicama na udaru su mera štednje radi ekonomskog oporavka zemlje. Uz blaga poboljšanja, ni izdaleka nije dovoljno dostupna zdravstvena zaštita”, naveo je Janković.

On je ocenio da je slabost zaštite žena od nasilja više rezultat neprimenjivanja postojećih propisa i standarda, a manje slabosti tih propisa, kao i da je i dalje ključni problem neodgovornost za nesavesno postupanje.

Proizvodnja i emitovanje kulturnih, obrazovnih, naučnih, dečijih, filmskih i drugih radio i televizijskih emisija na manjinskim jezicima treba da doprinosi očuvanju nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta manjinskih zajednica, naveo je Janković i dodao da je prevod tih programa na srpski jezik od posebnog značaja za razvoj multikulturalnog društva.

Janković je ocenio da je možda najveći pomak napravljen u pogledu prava LGBTI osoba, ali da je njihova diskriminacija daleko od ukinute, a da su zaštita i podrška još nedovoljni.

Zaštitnik je naveo da se izbeglice iz Sirije i drugih zemalja povremeno na teritoriji Srbije suočavaju sa nehumanim uslovima, da kapacitet smeštaja i propusna moć nisu dovoljni, a da postupci pojedinih država duž izbegličke rute umnogome otežavaju Srbiji da poštuje sve međunarodne standarde.

Informisanje manjina nezadovoljavajuće

Janković je ocenio da nisu zadovoljavajući rezultati Posebnog izveštaja o informisanju na jezicima nacionalnih manjina posle privatizacije medija.

“Informisani pripadnici nacionalnih manjina integrisani su u društvo”, rekao je Janković i dodao da je potrebno informisanje pripadnika većine o onome što “pripadnici manjina rade, misle, žele, osećaju” a da samo ravnoteža te vrste doprinosi boljim odnosima među građanima.

On je rekao da su poslednji događaji “na neki način ugrozili postojanje informisanja na jezicima nacionalnih manjina”, pre svega zbog toga što su se reformski zakoni najviše ticali lokalnih medija, koji su se uglavnom bavili informisanjem nacionalnih manjina.

Janković je pozvao vlasti da sa posebnom pažnjom pročita izveštaj.

Izveštaj pokazuje da je informisanje na jezicima nacionalnih manjina zastupljeno kroz sve modele – kroz programe javnih servisa, kroz redovne emisije, članke u prvatnim medijima, postojanja manjinskih štampanih i elektronskih medija, kao i kroz korišćenje interneta, televizije i kroz pristup medijima matičnih zemalja.

Po podacima REM-a, samo 13 privatizovanih medija je u elaboratima planiralo i programske sadržaje na jezicima manjina.

Radio-televizija Vojvodine (RTV) ispunjavala je svoje obaveze o informisanju na jezicima nacionalnih manjina i program emituje na više jezika, dok Radio-televizija Srbije (RTS) emituje samo programske celine na romskom.

“Dve godine od usvajanja Zakona o javnim medijskim servisima, RTS nije ispunila svoju obavezu da omogući nacionalnim manjinama da prate određene programske celine na svom maternjem jeziku i pismu. S druge strane RTV uspešno ispunjava svoju obavezu”, piše u izveštaju.

Preporuke izveštaja su da RTS treba bez odlaganja omogući informisanje na jezicima nacionalnih manjina.

U preporukama se navodi i da bi Ministarstvo trebalo da donese odluku koja bi sprečila da lokalna samouprava odluči da bez objektivnih razloga smanji sredstva za konkurse u oblasti informisanja.

Preporuka je i da Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave usaglašenim zakonskim odredbama urede delatnosti nacionalnih saveta koje regulišu finansiranje novinsko-izdavačkih ustanova čiji su osnivači nacionalni saveti, i da se regulišu kriterijumi na osnovu kojih se sufinansiraju elektronski mediji nacionalnih saveta.

Traže se i odluke kojima bi za dobijanje dozvole bilo potrebno da mediji u određenom procentu planiraju program na jezicima manjina.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!