Janja Beč: Zakon o kažnjavanju poricanja genocida – sramna podvala

17 Nov 2016

Kažnjavanje zatvorom od pet meseci do pet godina se odnosi samo na “pravomoćne presude donesene u Srbijii u ICC - Međunarodnom krivičnom sudu od 2002.” A šta ćemo sa Holokaustom, sa Kamboždom, sa Ruandom, sa Gvatemalom, sa jermenskim genocidom, sa Argentinom, šta ćemo sa Bosnom i Hercegovinom od aprila 1992. do jula 1995?

”Samo ljudi imaju zakone… ljudi ih moraju stvarati.. ljudi ih moraju izgra?ivati” Raphael Lemkin, tvorac re?i genocid i Genocid konvencije – Konvencije o spre?avanju ikažnjavanju zlo?ina genocida, usvojene jednoglasno Rezolucijom 260 SB UN9.12.1948 na zasedanju Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija, u Parizu, u Pallais de Challiot / Palata Šajo

Kažnjivost negiranja genocida stigla je u Parlament Republike Srbije, 15. novembra 2016. godine. U istom prostoru se dešava igrokaz o Izmeni i dopuni Krivi?nog zakona, ?lan 40 o negiranju genocida, gde je jula 1995. sadašnji premijer Srbije tražio da se za jednog Srbina, ne gra?anina ili gra?anku Srbije, pobije sto Muslimana, što se posle i dogodilo. U jednom drugom prostoru 25. jula 1995. Richard Goldstone, prvi glavni tužilac Me?unarodnog krivi?nog suda za bivšu Jugoslaviju i sudija Ustavnog suda Južne Afrike, izabran na predlog Nelsona Mandele, podiže optužnicu za genocid na teritoriji Republike Bosne i Hercegovine, u vremenu od aprila 1992. do jula 1995, po?injenog protiv bošnja?kog naroda. Isti juli, ista godina, razli?iti kosmosi.

Šta je onda problem? Došli smo do toga da se poricanje genocida u Srbiji kažnjava zatvorom. To je dobra vest koja govori o sazrevanju jednog naroda i društva koje ima snage da prekine teret ?utanja, da iza?e iz poricanja koje je uvek strategija države, kao što je i genocid kao proces a ne doga?aj, zlo?in države, da pro?e kroz trauma kroz koje se ovde nije prolazilo vekovima, da pro?e put od kolektivne do individualne krivice. Ali nije tako. Ovo je jedan postgenocidni zakon o kažnjavanju poricanja genocida. Zašto? Zato što je to jedna sramna podvala, sramna i infantilna. Kažnjavanje zatvorom od pet meseci do pet godina se odnosi samo na “pravomo?ne presude donesene u Srbijii u ICC – Me?unarodnom krivi?nom sudu od 2002.” A šta ?emo sa Holokaustom, sa Kamboždom, sa Ruandom, sa Gvatemalom, sa jermenskim genocidom, sa Argentinom, šta ?emo sa Bosnom i Hercegovinom od aprila 1992. do jula 1995?

Zašto je ovo postgenocidni zakon o kažnjavanju poricanja genocida? Zato što ima sve karakteristike postgenocidnog uma kao osnove postgenocidnih društava. Postgenocidna društva su ona društva koja su najdublje deformisana vladavininom terora. Vladavina terora je kada oni jednog taknu, a hiljade se parališe strahom. Ne moraju ništa više da rade, samo jednog taknu. To je vladavina terora. Ta najdublja deformacija se pojavno, i u parlamentu i na pijaci, svaka ?ast pijaci naravno, vidi jasno kao gubitak identiteta, razaranje li?nosti, kolaboracija, infantilizacija i adaptacija. Previše je tu razorenih identiteta siromaštvom i gubljenjem samopoštovanja, previše je tu dezorijentacije i poreme?ene percepcije stvarnosti, previše je tu preuzimanja identiteta tla?itelja u kolaboraciji, previše je tu infantilnosti koja veruje da ako zatvorimo o?i onda nema Sunca odnosno, ala smo opet prevarili Evropu. Šibicarski.

Hajde da se nadamo da adaptacije ima manje, adaptacije na vladavinu terora. Adaptacija koja se dešava kao kolaboracija manjine sa režimom terora ili druga krajnost, kada ve?ina mrtva hoda zato što su izgubili volju za životom, izgubili su nadu da ?e biti bolje. A cilj adaptacije je da se uništi svaki otpor, da se i dalje vlada strahovima i mržnjom.

“Mašta zakonodavca mora biti bogatija od mašte kriminalca”, rekao je Lemkin dok je radio na Genocid Konvenciji. To važi i danas. I ovde.

I još u Genocid konvenciji piše, ?lan III “Bi?e kažnjena slede?a dela: (a) genocid (b) sporazum o izvršenju genocida; (c) neposredno i javno podsticanje na izvršenje genocida; (d) pokušaj genocida; (e) sau?esništvo u genocidu.

I piše još , ?lan IV, “Lica koja su izvršila genocid ili bilo koje drugo delo pobrojano u ?lanu III bice kažnjena, bilo da su državni rukovodioci, službenici ili pojedinci”.

Zna?i, ne narod, ne, nego pojedinci. Mašta zakonodavaca u Srbiji danas mora biti bogatija od mašte kriminalaca od kojih neki sede u Parlamentu koji donosi zakone, ili su rukovodioci, ili su službenici ili su samo pojedinci.

Znati o genocidu je strašno.

Još je strašnije ne znati. A za donosioce odluka u Parlamentu Srbije ABCD genocida se mora nau?iti.

A – genocid je zlo?in države i njenih insitucija; B – genocid je proces; C – poricanje genocida je strategija države i njenih institucija; D – postgenocidna društva su ona društva koja su duboko deformisana vladavinom terora i u kojima je važno utvrditi ko je imao koristi od genocida, pre svega pratiti tokove novca. To može da pomogne mašti zakonodavaca da bude bogatija od mašte kriminalaca.
(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!