JAN BRIZA: Ne vređajte Vučićeve protivnike

07 Feb 2014

Otvoreno pismo koje „Politika“ nije htela da objavi

Glavna i odgovorna urednica „Politike“ Ljiljana Smajlovi? je u uvodniku pod naslovom „Ose?aj za sneg“ ( 5. februar 2014 ) oklevetala i uvredila mnoge od onih koji ne dele njeno mišljenje povodom „slu?aja Feketi?“ i „slu?aja ?uruvija“. S obzirom da uvodnik, po definiciji, izražava stav redakcije, a ne samo onoga koji ga je napisao, ovo otvoreno pismo upu?ujem svim novinarima i urednicima „Politike“, iako sam duboko ube?en da mnogi od njih u ovom slu?aju ne misle isto kao Lj. Smajlovi?.

Povodom „slu?aja Feketi?“ – u kojem je glavni junak prvi potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Srpske napredne stranke ( SNS ) Aleksandar Vu?i? – autorka uvodnika veli da „nema ni?eg nezdravog u potrebi gra?ana da testiraju granice Vu?i?eve mo?i“. Me?utim, ona potom odmah izvodi jedan veoma problemati?an zaklju?ak. On glasi: „To ne zna?i da nisu licemeri i lažovi oni koji nas ube?uju da je njihova mržnja tek šala, šega, satira, još malo pa ?ista umetnost“.

I zaista, nije isklju?eno da je me?u onima koji su reagovali na „slu?aj Feketi?“ bilo i onih koji ne vole, pa ?ak i mrze Vu?i?a. Nevolja je samo u tome što autorka uvodnika nije ?ak ni pokušala da to dokaže i tako opravda tvrdnju da su u pitanju „licemeri i lažovi“ – svi ili samo poneko od njih. Na taj na?in je oklevetala i uvredila sve one u ?ijim šalama, šegama i satirama nije bilo nimalo mržnje.

Vu?i?ev odlazak u Feketi? i sve ono što je tamo ?inio bilo je, sasvim o?igledno, u funkciji predizborne kampanje. O tome, me?utim, u uvodniku ni jedne jedine re?i. Isto važi i za cenzuru na ?ijem su se udaru našli video-klipovi na kojima se, uglavnom koriš?enjem parodije, komentarišu o?igledno propagandni snimci Vu?i?a kako spasava neko dete kod Feketi?a. Prosto je neverovatno da su tako grubi cenzorski ispadi promakli predsednici Udruženja novinara Srbije (UNS).

Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Šer fondacija najoštrije su osudili ovaj i prethodne pokušaje cenzure i ograni?avanje slobode razmene sadržaja na internetu. Jer, to nije bio ni prvi ni jedini slu?aj ove vrste, a isto tako i kontrole klju?nih mas-medija, uklju?uju?i i Javni medijski servis.

I sam sam, svojevremeno, iskusio cenzorske sklonosti Aleksandra Vu?i?a. U svojstvu ministra informisanja on je zbog jednog mog teksta i jednog teksta kolege Željka Jovanovi?a svojim potpisom zabranio broj „Naše Borbe“ od 15. oktobra 1998. godine.

U „moralnom univerzumu“, sa?injenom od „licemera i lažova“, na koji se u uvodniku obrušila Lj. Smajlovi?, nalaze se, tvrdi ona, i „neki do ju?e iskreni prijatelji slobode štampe“. Tamo su dospeli jer su, veli ona, „omrzli i rešavanje slu?aja ?uruvija, sve u strahu da bi kažnjavanje ubica moglo da donese politi?ku korist Aleksandru Vu?i?u“.

Neko bi sad mogao da pomisli da ovo otvoreno pismo pišem prevashodno zbog toga što sam pominjanje „slu?aja ?uruvija“ u ovakvom kontekstu doživeo i kao li?nu uvredu. Jer, ja sam taj koji je podneo neopozivu ostavku na funkciju ?lana Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije ( NUNS ) kada je Izvršni odbor ve?inom glasova doneo odluku da se NUNS pridruži vladinoj Komisiji za istraživanje ubistva novinara, u kojoj je, prakti?no, glavnu re? vodio Vu?i?. O mojoj ostavci je pisala i „Politika“.

Razlozi mog protivljenja da se NUNS pridruži pomenutoj komisiji bili su na?elne prirode, a ne zbog nekog mog li?nog odnosa prema Vu?i?u. Tvrdio sam, a i sada tvrdim da je uloga novinara i novinarskih udruženja da upornim izveštavanjem i stalnim, sve ja?im medijskim pritiskom na državne institucije – u ovom slu?aju na istražne i pravosudne organe – daju doprinos rešavanju ubistva novinara i nasilja nad njima, a ne da preuzimaju ulogu i poslove pomenutih institucija.

Pokušao sam i da na slikovit na?in ubedim koleginice i kolege da ne pristupe Komisiji. Rekao sam im: „Zamislite da me ?lanovi konzilijuma lekara koji se spremaju za operaciju na otvorenom srcu pozovu da im se pridružim, a da pri tom savršeno dobro znaju da ja nisam ?ak ni lekar, a kamo li kardio hirurg. Prvo pitanje koje bih sebi postavio bilo bi: zašto me oni pozivaju u konzilijum? Prema tome, zapitajte se zašto nas novinare pozivaju da radimo posao za koji nismo kvalifikovani. Da nije, možda, zato da Vu?i?u damo legitimitet do kojeg mu je, o?igledno, veoma stalo“?

Ništa nije vredelo. Nisam uspeo pa sam podneo ostavku. Kasnije sam dobio neku vrstu satisfakcije kada je NUNS istupio iz Komisije.

Na uvredu Ljiljane Smajlovi? nemam nameru da odgovaram. Povodom „slu?aja ?uruvija“ postavi?u joj samo jedno jedino pitanje: Da li bi se odazvala na poziv da se pridruži konzilijumu lekara koji se spremaju za operaciju na otvorenom srcu?

P.S. Ovo pismo sam najpre poslao „Politici“ – prvi put 5, a drugi put 6. februara – u skladu s dobrim profesionalnim obi?ajima i ?aršijskim redom fer postupanja prema oponentu. Nisam udostojen ?ak ni obi?nom imejl porukom o prispe?u pisma. Zato sam odlu?io da se oglasim preko drugih medija.

Povod, a i pravo da reagujem bio je i taj što je LJ. Smajlovi? u pomenutom uvodniku uvredila i mene li?no. Ona, istina, nije navela moje ime, ali nije bilo teško doku?iti o kome je re? s obzirom da sam ja bio jedini ?lan Izvršnog odbora NUNS-a koji je podneo ostavku kada je odlu?eno da NUNS pristupi Komisiji za istraživanje ubistva novinara u kojoj glavnu re? vodi Vu?i?. O tome je pisala i „Politika“.

Podelite ovu stranicu!