Jagma za švajcarcem

30 Nov 2011

Kao rezervne valute u koje bi valjalo pretvoriti ušteđevinu analitičari preporučuju dolar, američki ali i australijski i kanadski, kao i dansku i norvešku krunu, pa čak i brazilski real

Šta će biti s evrom – pitanje koje u poslednjih nedelju dana čini centralnu tačku razmišljanja evropskih bankara i političara, zabrinutih za opstanak zajedničke valute ugrožene sve gorom situacijom na periferiji evrozone, ali i u njenom središtu – Italiji, izgleda da je duboko uzdrmalo i sve boljestojeće građane Srbije.

Ne čekajući odgovor iz Brisela, Berlina ili Pariza, oni ovih dana jure skoro u paničnom strahu, pokušavajući da odbace sve svoje evre i da ih zamene valutama za koje su mnogi do juče jedva i znali da postoje – norveškim krunama, australijskim dolarima i, pre svih, švajcarskim francima. U beogradskim menjačnicama tražnja za svim valutama osim evra, ove nedelje je toliko dramatično skočila, da deviza nema dovoljno ni za 20 odsto zahteva.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da uprkos strahu od propasti evra, građani treba da budu vrlo obazrivi pri odabiru drugih valuta u koje će pretvoriti svoju ušteđevinu. Kao i dalje glavna svetska rezervna valuta, dolar deluje kao solidan izbor za deo novca, a građanima su na raspolaganju i valute drugih zemalja koje nisu izložene problemu prevelikog javnog duga i nisu toliko zavisne od situacije u evrozoni. Analitičari zato savetuju valute čija vrednost počiva na izvozu sirovina njihovih matičnih ekonomija i garantuje veću otpornost u aktuelnoj situaciji, što u prvi plan stavlja recimo australijski i kanadski dolar ili norvešku krunu. U istu grupu spadaju i neke druge valute poput južnoafričkog randa ili brazilskog reala, ali se njima ne trguje u Srbiji.

Valuta koja je ovih dana izrazito popularna među građanima koji beže iz evra, ali koja izaziva oprez kod stručnjaka je švajcarski franak. Naime, početkom septembra Švajcarska narodna banka je fiksirala kurs svoje valute na minimum 1,2 franka u odnosu na evro, kako bi sprečila njeno dalje jačanje koje je počelo da ozbiljno ugrožava na izvozu baziranu ekonomiju ove alpske države. Jak franak čini švajcarske proizvode skupim u inostranstvu, zbog čega je ŠNB bila primorana da reaguje. U izvesnom smislu Švajcarska je postala žrtva sopstvenog uspeha, s obzirom da je zbog izrazite stabilnosti ove ekonomije franak postao omiljena valuta investitora u svim ranijim krizama pa i u ovoj, što je uvek dovodilo do njegove snažne apresijacije.

Ali, sada kada je administrativnim potezom dalji rast franka blokiran, podstrek za kupovinu te valute praktično je eliminisan. Građani koji sada kupuju franak zapravo kupuju robu po najskupljoj ceni, pritom znajući da njena cena dalje ne može da raste, već samo da pada. Upravo zbog toga, pitanje je koliko je mudro sada kupovati franke. Naravno, uvek postoji šansa da će pritisak na franak postati toliko veliki da Švajcarska neće moći više da izdrži da brani zacrtani kurs od 1,2 franka po evru, pa da će valuta apresirati, a svi koji sada kupe švajcarce zaraditi. Ali, stručnjaci su gotovo jednoglasni u stavu da se tako nešto sigurno neće dogoditi u bilo koje skorije vreme.

Uprkos tome, Željko Pantović, vlasnik menjačnice Panter, kaže da je tražnja za švajcarcima toliko naglo skočila ovog ponedeljka da se sada u 90 odsto slučajeva traži ova valuta, a da samo 10 odsto čini tražnja za ostalim novčanicama.

– Sve franke koje kupimo odmah i prodamo, a ne kupujemo ništa, pošto ih niko sada ne prodaje – jezgrovito objašnjava situaciju na tržištu Pantović, dodajući da prelazak u „švajcarac“ traže građani koji beže iz ugrožene evropske valute i da se najčešće radi o svotama od 1.000 do 15.000 evra. Oni kojima ne pođe za rukom da se domognu franaka, uglavnom pristaju da novac zamene u američke dolare, a počeli su da se traže, doduše još u maloj meri i kanadski i australijski dolari.

Iako pouzdanih podataka nema, Pantović veruje da je razlog ogromnom interesovanju za ove alternativne valute situacija u evrozoni, odnosno spekulacije o mogućoj propasti evra ili makar pogoršanju stanja u ugroženim ekonomijama Evropske unije i dodaje da pre ove nedelje interesovanja za francima gotovo da nije ni bilo. Menjačnice su sve otkupljene „švajcarce“ do sada prodavale samo bankama, čak i pre par meseci kada je ova valuta bila u snažnom usponu sve dok Švajcarska narodna banka nije fiksirala maksimalni kurs svoje valute u odnosu na evro.

Gotovo identičan trend primetili su i u lancu menjačnica Dok u kojem kažu da se traži „bilo šta, samo da nije evro“.

– Navala je počela pre desetak dana, ali je u poslednja četiri dana znatno pojačana. Građani uglavnom dolaze sa nekoliko hiljada evra i traže da ih promene najpre u švajcarske franke, a ako njih nema onda u američke dolare, pa u funte. Ako nijedne od tih valuta nemamo u dovoljnoj količini, pristaju na bilo koju drugu, australijske dolare, krune i slično, samo da bi se oslobodili evra – ističu u Doku, dodajući da je tražnja tolika da novca ima dovoljno tek za svakog petog klijenta koji bi da se otarasi neželjene evropske valute.

Stručna javnost ne deli ovako snažnu paniku koja vlada među imućnijim slojem našeg stanovništva, ali ne spori ni to da promena valute u kojoj se drži novac ipak ima smisla u sadašnjoj situaciji.

Prema rečima Aleksandra Stevanovića, saradnika Centra za slobodno tržište, problem pri donošenju bilo kakve odluke je u tome što niko ne zna kako će se „rešiti kriza socijalizma u Evropskoj uniji“.

– Zbog toga ovakvo ponašanje građana ima određenog smisla. Kada bih ja imao veću količinu novca u evrima, razmislio bih o nekakvoj valutnoj disperziji. Verovatno bih deo novca prebacio u američke dolare, a ostatak u valute drugih zemalja koje vode odgovornu fiskalnu politiku. U Srbiji nema velikog izbora stranog novca, ali od onoga što se nudi, mislim da će se kanadski i australijski dolar dobro držati, kao i norveška kruna. S druge strane, pitanje je šta će biti sa švajcarskim frankom, čiji je kurs sada administrativno zakucan u odnosu na evro, ako zajednička evropska valuta počne da klizi – smatra Stevanović, zaključujući da prelazak u neku drugu valutu u svakom slučaju može biti i dobra špekulativna operacija za građane, s obzirom da će povećana tražnja uticati bar na kratkoročni rast vrednosti tih valuta u Srbiji, na čemu se može zaraditi.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!