Izveštaj o položaju verskih zajednica u Vojvodini

09 Dec 2010

Od nacionalne strukture pripadnika, brojnosti članstva i ekonomske moći verske zajednice i zavisi učestalost povreda verskih prava kao što su: izražavanje mržnje prema pripadnicima neke verske zajednice kroz grafite i etiketiranja, (ne)vidljivost verske zajednice u javnom životu; povreda imovine i grobova verske zajednice; narušeni odnosi pripadnika verske zajednice i lokalne sredine (okolina; javna preduzeća, gradska, pokrajinska i republička tela) i posledično osećanje nesigurnosti pripadnika verskih zajedinica

Položaj, problemi sa kojima se suo?avaju i u?estalost povreda prava verskih zajednica zavise od toga:
– da li je i kako verska zajednica zakonski prepoznata;
– kakva je ekonomska mo? verske zajednice;
– kakva je nacionalna struktura pripadnika verske zajednice;
– kolika je brojnost ?lanstva;
– kakav je nacionalni, verski i ekonomski sastav lokalne zajednice.

U zavisnosti od toga da li je i kako verska zajednica zakonski prepoznata, razlikuje se pristup državnoj podršci. Sve neregistrovane verske zajednice u Vojvodini su marginalizovane u odnosu na registrovane. Nemaju zakonski legitimitet i, samim tim, kao verske zajednice ne postoje i ne mogu ostvarivati sva prava garantovana verskim zajednicama u Vojvodini.

Kao neregistrovana verska zajednica, Protestantska baptisti?ka crkva (Beograd, Vojvodina) je dodatno marginalizovana u ostvarivanju svojih prava u odnosu na druge verske zajednice sa istorijskim kontinuitetom na ovim prostorima koje su bile prepoznate u Kraljevini Jugoslaviji, a koje zakon prepoznaje kao tradicionalne verske zajednice.

Sve verske zajednice u Vojvodini koje nisu tradicionalne su marginalizovane kada je u pitanju državna podrška. Državno sufinansiranje gra?evinskih radova na samim crkvenim objektima i kulturnih manifestacija mogu da ostvare samo tradicionalne verske zajednice, dok druge verske zajednice, kako registrovane tako i neregistrovane, mogu da ra?unaju samo na eventualnu savetodavnu pomo?. Tradicionalne verske zajednice su u ve?oj meri zadovoljne saradnjom sa lokalnim javnim službama (policijske uprave, zavodi za izgradnju grada, zavodi za zaštitu spomenika) nego druge verske zajednice.

Kada je povra?aj crkvene imovine u pitanju, Srpska pravoslavna crkva je u povlaš?enom položaju u odnosu na druge verske zajednice, jer je SPC-u zna?ajan deo imovine oduzete posle Drugog svetskog rata – vra?en.

Tradicionalne verske zajednice razvijaju religijski dijalog samo sa drugim tradicionalnim verskim zajednicama, ne i sa drugim verskim zajednicama.

Od nacionalne strukture pripadnika, brojnosti ?lanstva i ekonomske mo?i verske zajednice i zavisi u?estalost povreda verskih prava kao što su: izražavanje mržnje prema pripadnicima neke verske zajednice kroz grafite i etiketiranja, (ne)vidljivost verske zajednice u javnom životu; povreda imovine i grobova verske zajednice; narušeni odnosi pripadnika verske zajednice i lokalne sredine (okolina; javna preduze?a, gradska, pokrajinska i republi?ka tela) i posledi?no ose?anje nesigurnosti pripadnika verskih zajedinica. Verske zajednice sa manje ?lanstva, sa pripadnicima nacionalnih manjina kao ?lanstvom i sa niskom ekonomskom mo?i – u ve?oj meri su izloženi ovim povredama nego verske zajednice su velikim brojem ?lanova, sa pripadnicima nacionalne ve?ine kao ?lanstvom i visokom ekonomskom mo?i.

Rasprostranjene su predrasude, stereotipi i zablude o mnogim verskim zajednicama i pripadnici verskih zajednica nedovoljno poznaju svoja verska prava. Finansijskim problemima izložene su i tradicionalne i druge verske zajednice, posebno kada je u pitanju obezbe?ivanje sredstava za obnovu crkvenih objekata.

Sistematsko medijsko pra?enje života i rada verskih zajednica nije razvijeno. Ve?i je broj negativnih tekstova nego afirmativnih. Mediji izveštavaju uglavnom senzacionalisti?ki. Mali je broj kvalitetnih priloga. Evidentan je nedostatak istaživa?kog novinarstva i medijske radoznalosti za istoriju, kulturu i svakodnevicu verskih zajednica.

(Izveštaj je sa?injen na osnovu fokus-grupe, koja je održana 2. decembra 2010. godine u Novom Sadu, a na kojoj su u?estvovali predstavnici institucija, udruženja gra?ana i predstavnici malih verskih zajednica. Istraživanje organizovala i izveštaj pripremila Razlika d.o.o. iz Novog Sada.)

 

Istraživanje je deo projekta „Dijalozi vojvo?anskih kultura“, koji sprovode Beomedia marketing i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira ga Evropska unija kroz Medijski fond u okviru evropskih integracija. Fondom rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje ga BBC World Service Trust. Sadržaj izveštaja je isklju?ivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji na?in ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.

Podelite ovu stranicu!