Iznad mutne vode

23 Apr 2016

Muzikom Mendelsona i Prokofjeva zatvoren NOMUS

Muzička omladina Novog Sada (MONS), koja u glavnom gradu Vojvodine postoji i radi već pola veka, omogućila je novosadskoj publici i mnogobrojnim gostima da i ove godine – u društvenom ambijentu izuzetno neblagonaklonom kulturi – budu deo ove čudesne muzičke priredbe.

Dan uoči 400. godišnjice smrti Vilijema Šekspira, koncertom Vojvođanskog simfonijskog orkestra zatvoren je u petak 22. aprila festival NOMUS. Velikim oduševljenjem i burnim aplauzom publika je na zatvaranju festivala nagradila vrsne muzičare Vojvođanskog simfonijskog orkestra i goste – dirigenta iz Velike Britanije maestra Timotija Redmonda i solistu izraelskog violinistu Itamara Zormana. Na programu su, između ostalog, bile i kompozicije inspirisane Šekspirovim delima uvertira „San letnje noći“ Feliksa Mendelsona i svita „Romeo i Julija“ Sergeja Prokofjeva.

Od 15. do 22. aprila tokom osam dana festivala NOMUS, jednom od najeminentnijih festivala umetničke muzike u zemlji i Regionu, iz večeri u veče pred publikom su stajali najčuveniji umetnici i ansambli svetske muzičke scene iz deset zemalja Evrope i sveta. Publika je uživala u izvedbama muzičara iz Srbije, Južne Koreje, Francuske, Nemačke, Kine, Mađarske, Sjedinjenih Američkih Država, Izraela, Slovenije i Velike Britanije.

NOMUS Foto Branko Lucic

Sa zatvaranja ovogodišnjeg NOMUS-a (Foto: Branko Lučić)

Festival je otvoren muziciranjem Festivalskog orkestra pod upravom violončeliste Ištvana Varge, Novosađanina, koji sada živi i radi u Budimpešti. Kao solista je nastupila jedna od nejvaćeih Zvezda svetske muzičke scene, južnokorejska pijanistkinja Joel Eum Son. Dve večeri nakon toga festival je bio u znaku kamerne muzike – u svečanoj sali Gradske kuće nastupio je trio Joel Emun Son – Robert Lakatoš, violina – Maja Bogdanović, violončelo (Francuska). U nedelju je u Sinagogi pred publikom zasvirao čuveni ansambl “Francuski duvači”, predvođen flaustistom Emanuelom Paijem i Radovanom Vlatkovićem, hornistom. Mladi Nikola Tanasković, jedan od najistaknutijih virtuoza na harmonici i čelista Ištvan Varga, uz podršku Festivalskog orkestra, oduševili su publiku snažnom, upečatljivom izvedbom muzike Gubajdulina. Veče zatim održana su dva koncerta: U Sinagogi je svirao budimpeštanski kamerni orkestar “Franc List” uz solistu na violini Ning Fenga iz Kine, dobitnika zlatne medalje na Konkursu “Paganini” u Đenovi. U Gradskoj kući koncert je održao nemački Kvartet saksofona “Signum”, ovenčan priznanjem “Zvezde u usponu”, koje im je dodelila Organizacija evropskih koncertnih dvorana. Čak i neretko suzdržanu novosadsku publiku osvojila je koncertom u Srpskom narodnom pozorištu američka džez pevačica Stejsi Kent u pratnji svog kvinteta. Muziku Betovena, Čajkovskog i Štrausa muzički sladokusci slušali su u izvedbi Beogradske filharmonije pod dirigentskom palicom Vladimira Kulenovića (SAD).

Renome i visoke grane

Koncerte su pratili velik broj Novosađana i mnogobrojni strani gosti (u publici se čuo engleski, nemački, ruski jezik…) uprkos tome što je sva je prilika besparica učinila da u dvorani bude vidno manje publike nego ranijih godina.
Uz muzičke programe, nije manjkalo i sadržaja koji su diskretno, ali pamtljivo i ove godine pratili NOMUS. Bilten Nomusa u već uobičajenom obimu i format doneo je ekskluzivne i atraktivne priloge o muzičarima koji su nastupali na ovogodišnjem festival. Za Novosađane je posebno zanimljiva duplerica s tekstom novinara i muzičkog urednika Radio Novog Sada Vitomira Simurdića prepuna vrednih podataka i posvećena pedesetogodišnjici Muzičke omladine Novog Sada – osnovane u nedelju 20. februara 1966. godine. Da je Novi Sad nekada držao do renomea svojih institucija govori i podatak da je za prvog predsednika MONS je izabran Miloš Hadžić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta za potpredsednika dirigent i kompozitor Eugen Gvozdenović!
Da je kultura u NS nekada dosezala mnogo više grane govori i tekst novinara Relje Kneževića. U razgovoru sa rediteljem Želimirom Žilnikom otkriva se mlađim naraštajima, a vremešniji podsećaju na multimedijalni projekat iz 1991. godine (dva veka od rođenja Mozarta) festival “Mozart point”, o kojem danas možemo samo da sanjamo! To su bili, iznosi autor, “blistavi dani jedne nesvakidašnje produkcije upisani zlatnim slovima u istoriju novosadske televizije i Akademije umetnosti, koje se još uvek pamte i teško da će se događaj takvih razmera ikada ponoviti…”
U novosadskoj Sinagogi, gde je tokom ovogodišnjeg 41. NOMUS-a održana većina koncerata, publika je u predvorju koncertne dvorane imala prilike da vidi značajnu izložbu “Prvih sto godina novosadskih Jevreja i poseti stand EU Info kutka s obiljem materijala i informacija o Evropskoj uniji i programima EU u oblasti kulture.

Zahvaljujući Nomusu Novi Sad se evropskoj kulturi priključio i festivalskim omažom Volgangu Amadeusu Mocartu povodom 260 godina je od rođenja čuvenog kompozitora, kao i obeležavanju 400 godina od smrti velikog engleskog i svetskog dramskog stvaraocaVilijama Šekspira, koji je svojim delima inspirisao mnoge kompozitore.

NOMUS 2 Foto Branko Lucic

Muzikom Mendelsona i Prokofjeva zatvoren NOMUS (Foto: Branko Lučić)

Samo zahvaljujući velikom ugledu i poverenju, koji je MONS stvarala godinama, unekoliko je ublažena neprijatnost zbog činjenice da su muzičari svirali bez honorara – novac na adresu MONS-a nije još stigao, jer nisu završeni gradski, pokrajinski i republički konkursi za dodeli novca iz sve mršavije kase za kulturu u ovoj zemlji.

I dok umetnici evropskog i svetskog glasa, koje je MONS i ovog aprila okupila na festivalu NOMUS, na veresiju šire saznanje o značaju Novosadskih muzičkih svečanosti, koje je, između ostalih, podržala i Delegacija EU u Srbiji, kultura u Srbiji grca, a kulturni poslenici, neretko i bukvalno pojedine rekvizite za održavanje kulturnih priredbi donose od kuće ne bi li se Novi Sad i njegov sve bleđi kulturološki imidž održao makar pedalj iznad mutne vode kojom ga obilato i neštedimice zalivaju.

Branislava Opranović (Autonomija)
Foto: Branko Lučić