Izložba umetnika iz Srbije u Ženevi

26 Jan 2014

Nakon demokratskih promena od 2000. godine, u Srbiji umetnost više nije kontrolisana ili sankcionisana, ali je potpuno ignorisana

Izložba savremene srpske umetnosti “Srbija 2014, kulturno bekstvo: ka boljem svetu” biće održana u Ženevi, u Švajcarskoj, od 28. januara do 9. februara, saopštila je danas novosadska galerija Bel Art.

Izložbu organizuju Galerija Bel Art i Fondacija Mali princ iz Novog Sada, a biće organizovana u Nest galerijama, u Starom gradu u Ženevi.

Kustos izložbe je likovni kritičar Sava Stepanov, a autorke koncepta Vesna Latinović i Aleksandra Vegeži-Boškov.

Skulpture i crteze izložiće Mrđan Bajić, slike i terakotu Milan Blanuša, slike i sklupture Mira Brtka, slike i objekte Andrea Ivanović i Goran Mitrović, kompjuterske instalacije Stevan Kojić, video radove Nataša Teofilović. slike Ljube Vučinić i Bosiljka Zirojević-Lečić, instalacije Aleksandar Bunčić, slike i fotografije Jelena Bulajić, a fotografije će izložiti Boris Lukić i Distruktura.

Sava Stepanov napisao je u recenziji izložbe da – uprkos činjenici što je kultura u Srbiji potpuno marginalizovana, da kriza u društvu traje već toliko dugo da je postala stanje – u aktuelnom trenutku u Srbiji ipak “pulsira živa umetnička aktivnost”. “Savremenom umetniku je, u uslovima epohalne krize, veoma bliska ideja svojevrsnog bega ka normalnosti”, napisao je Stepanov.

On je ocenio da su aktuelna nastojanja u srpskoj umetnosti, na tragu filozofskih stavova Edgara Morena (Edgar Morin) koji u jednom svom novijem spisu konstatuje: “Naravno, prvo se treba odupreti varvarstvima koja nam dolaze”. Prema njegovim rečima, nakon demokratskih promena od 2000. godine, u Srbiji umetnost više nije kontrolisana ili sankcionisana, ali je potpuno ignorisana.

Stepanov je podsetio da su već skoro punu deceniju, zbog navodnog renoviranja, zatvorena dva najznačajnija nacionalna umetnička muzeja: Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, dok Muzej savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu već skoro pola veka radi u “privremenim” prostorima, bez svoje zgrade. “Galerijska infrastruktura je ispod očekivanih standarda i nije u stanju da na pravi način prati i eksponira umetnička zbivanja i domete. Uz to, nade u brzi oporavak nema jer je u aktuelnom državnom budžetu za kulturu izdvojeno jedva primetnih 0,6 odsto državnih sredstava”, naveo je Sava Stepanov.

(Autonomija/Beta) 

Podelite ovu stranicu!