Izložba austrijskog pravednika među narodima u Novom Sadu

20 Nov 2016

Roman Erih Peče je u Drugom svetskom ratu, iako je bio oficir Vermahta, spasao dve jevrejske devojčice u Novom Sadu

Izložba radova istaknutog austrijskog slikara Eriha Romana Pečea (1907-1993), koji je od izraelske vlade i Memorijalnog centra Jad Vašem dobio priznanje „Pravednik među narodima“ jer je spasao dva jevrejska detetea iz Novog sada tokom Drugog svetskog rata, biće otvorena sutra u glavnom gradu Vojvodine.

Peče je decu spasao 1944. godine, iako je bio oficir nemačkog Vermahta, a priznanje je dobio 1983. godine.

Pokrajinski muzej Kočevja iz Slovenije, Pečeovog rodnog mesta, koji se sa porodicom kasnije preselio u Austriju, predstaviće 26 njegovih dela, a organizator izložbe u Novom Sadu je udruženje građana “Danubius NS”.

“Znajući da okupator priprema deportaciju Jevreja iz Bačke 1944. godine, Peče se pobrinuo za to da spase bliznakinje, ćerke Vere i Đerđa Tibora, Evu i Miru, koje je upoznao u stanu u kom je živeo tokom boravka u Novom Sadu”, navodi se u pratećem materijalu uz izložbu.

Ocenio je da to neće uspeti da učini sam, ukoliko se uz njega ne nađe i neko koga bi mogao da predstavi kao svoju suprugu i majku dece. Naravno da njihova stvarna majka i njena sestra nisu dolazile u obzir, pošto je Jevrejima bilo zabranjeno kretanje izvan njihovih domova. Peče je problem rešio uz pomoć kućne pomoćnice porodice Tibor, inače Mađarice, koja je dala pristanak za učešće ne samo u tome da se deca odvedu do železničke stanice, već i u tome da bude u njihovoj pratnji sve do Budimpešte, piše u materijalu.

Na kontrolnim punktovima, postavljenim na brojnim mestima u gradu, Peče je prilikom legitimisanja kućnu pomoćnicu predstavljao kao svoju suprugu, a vojnicima i policajcima je za bliznakinje govorio da su njihova zajednička deca. Razumljivo, ako su deca bila mala, nisu imale dokumente, s tim da je reč nemačkog oficira, što je Peče bio, bila dovoljna garancija, navodi se u materijalu.

Prema onome što je Peče svojevremeno svedočio, vodio je Havu i Mirjam sa “svojom suprugom” do Segedina, gde ih je smestio u voz za Budimpeštu, dok se on istim vozom kojim je putovao odmah vratio u Novi Sad. Pošto su devojčicama ubijeni i majka i otac, a kako su se po oslobođenju vratile iz izgnanstva u Novi Sad, usvojili su ih njihovi tetka i tetak i iselile su se u Izrael, 1948. godine, piše u materijalu.

Roman Erih Peče se posle rata vratio pedagoškom radu i slikarstvu. Peče je bio nagrađivan brojnim priznanjima za svoj umetnički i pedagoški rad.

“Siguran sam da su nam jako, jako potrebne ovakve i slične priče. Dobrotu neretko susrećemo, s tim da nam često nedostaje ukazivanje na plemenitost. Zbog toga sam veoma srećan što su se upravo po tom pitanju veoma dobro razumeli moj grad i Pečeov rodni grad, Kočevje”, rekao je agenciji Beta Vladimir Todorović iz organizacije “Danubius NS”.

Otvaranje izložbe je sutra u 17 sati, u novosadskoj Sinagogi.

(Autonomija)