Izborni uslovi gori nego pod Miloševićem

28 Sep 2017

VOICE: Neophodna reforma kompletnog političkog sistema u Srbiji

Izborni sistem u Srbiji je zastareo i optere?en brojnim problemima: od neure?enog bira?kog spiska, izuzetno loše kontrola izbornog postupka i finansiranja partija, zloupotrebe medija i institucija od strane vlasti, pa do rada izbornih komisija, ocenjuju sagovornici VOICE-a. Nisu jedinstveni u oceni da li bi najavljene ustavne promene trebalo iskoristiti i za promenu izbornog sistema, ali su saglasni da ovako više ne ide.

Gra?anima najvidljivija posledica lošeg izbornog sistema jesu preleta?i koji zloupotrebljavaju poverenje u predizbornoj kampanji, da bi neposredno nakon izbora i osvajanja odborni?kih ili poslani?kih mandata prešli u drugu stranku (naj?eš?e onu na vlasti, mada, doduše veoma retko, ima i druga?ijih primera). Najnoviji i svakako jedan od najbrutalnijih primera jeste kolektivni prelazak Boška Ni?i?a i njegovog „Pokreta za Krajinu“ u Srpsku naprednu stranku, ?ime je, prakti?no, prevario preko sedam hiljada svojih sugra?ana koji su glasali za njega, prepoznaju?i da je to glas protiv SNS.

Pored problema preleta?a, ništa manje nisu bitni problemi poput kupovine glasova, neažuriranog bira?kog spiska, partijske izborne komisije, statusa manjinskih stranaka… Još u maju 2015. godine pokrenuta je pri?a o izmeni izbornog sistema u sklopu opsežne promene politi?kog sistema u Srbiji. Tim povodom je u Narodnoj skupštini formirana Akciona grupa za reformu politi?kog sistema, a partije su tokom tog leta u ?etiri javna slušanja iznele svoja vi?enja budu?eg ustrojstva Srbije. Bilo je tu predloga da se uvede više izbornih jedinica, da se smanji broj poslanika, promeni na?in izbora predsednika Republike, da se uvede stepenasti cenzus, kao i neposredni izbor gradona?elnika… Me?utim, kada je na red došla Srpska napredna stranka, proces je zaustavljen. Pošto je od tada prošlo pune dve godine, o?igledno je da nema famozne „politi?ke volje“ da se taj proces sprovede do kraja. Odnosno, da ?e vladaju?a stranka, poznata po gaženju zakona i institucija, u?initi sve da zadrži nakaradni sistem koji joj onemogu?ava nekontrolisanu vladavinu.

Proporcionalni, ve?inski ili kombinovani

Za reformu izbornog sistema zalaže se Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), koja od 2015. godine sprovodi kampanju za promenu izbornog sistema „Biram koga biram“, za šta je dobila podršku 20.000 gra?ana. Kampanja je rezultirala sa ?etiri klju?ne vrednosti koju reforma izbornog sistema mora da sadrži: 1. ve?i stepen odgovornosti narodnih poslanika, 2. ravnomerna teritorijalna zastupljenost gra?ana, 3. adekvatno prisustvo nacionalnih manjina i 4. srazmerno prisustvo manje zastupljenog pola u Narodnoj skupštini.

– Mi smo u okviru naše kampanje uradili sve ono što vlast nije htela da uradi. Imali smo veliki broj analiza, razgovarali smo sa ekspertima, sa više od 80 narodnih poslanika smo pri?ali, što iz vlasti, što iz opozicije, a više od 40 njih je aktivno uzelo u?eš?e u našem radu – ukazuje za VOICE Danijel Daši? iz NKD.

Osnovni problemi sa izbornim sistemom u Srbiji je, kaže, to što gra?ani ne znaju koga biraju, kao i to što je u parlamentu loša teritorijalna pokrivenost, jer Beograd konstantno ima najmanje 100 od 250 poslanika, iako ?ini 22,5 odsto stanovništva Srbije.

– Kada tome dodamo Novi Sad, Niš i Kragujevac, dobijamo metropolizaciju, gde najve?i gradovi, koji ?ine ispod 50 posto stanovništva republike, imaju maltene dve tre?ine poslanika u parlamentu – kaže Daši?.

dasic

Danijel Daši?: Mi sada imamo plemensku demokratiju (foto Media i reform centar Niš)

Poslanik Demokratske stranke i gradona?elnik In?ije u tri navrata Goran Ješi?, koji se i ranije zalagao za ve?inski izborni sistem, za VOICE isti?e da u Srbiji ne postoji dijalog ni oko jedne važne politi?ke teme, pa ni izbornog sistema. Dodaje da je izborni sistem, pravljen u kontekstu izlaska iz jednopartijskog sistema, zastareo.

– Ceo kompleks pitanja oko izbornog sistema je dosta star i retrogradan, ne odgovara vremenu u kome se nalazimo. Sve od na?ina kandidovanja, pa do same kontrole izbora i na?ina izbora za parlament. Tu mora da se otvori debata da se utvrdi šta je to u srpskom društvu najbolje i šta ?e doprineti parlamentarizmu i uve?anju demokratije. Tu nema recepta – kaže on. Ješi? navodi da promena politi?kog sistema podrazumeva kompletnu promenu svih elemenata oko izbora, prvenstveno pitanje dostupnosti medijima.

– Ne možete da imate liberalnu demokratiju gde je opoziciji zabranjen pristup medijima. Problem je i kontrola izbora koja nije nezavisna, ve? zavisi od partije koja ima najviše para i koja to može da iskontroliše – kaže on.

Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadi? ocenjuje da i proporcionalni i ve?inski sistem imaju svojih prednosti i mana, odnosno objektivnih nedodstataka, ali veruje da bi u slu?aju ve?inskog izbornog sistema preleta?i zazirali od prelaska u druge strana?ke redove.

– Verovatno bi sli?ni efekti bili postignut i nekom vrstom kombinovanog sistema kakav postoji u Nema?koj, gde se glasa i za listu i za pojedinca. A dok se ne promeni izborni sistem, ljudi treba da se zalažu i jasno iskažu da bi želeli da znaju ko je taj ko ?e biti njihov predstavnik. Treba da glasaju za one stranke, za one liste, koje im daju mogu?nost da uti?u na to ko ?e da u?e u skupštinu – kaže Nenadi?.

Daši? podse?a da procedure oko izbora nisu regulisane jednim zakonom, ve? se finansiranje ure?uje preko Zakona o finansiranju politi?kih partija, a kontrola predizborne kampanje preko seta medijskih zakona i podzakonskih akata.

– Onog trenutka kada jedna partija ostvari više od 50 odsto, imate totalno urušavanje zakonodavne i sudske vlasti i njihovo potpuno podilaženje pod kontrolu izvršne. Mi sada imamo plemensku demokratiju. Partije su plemena i za njih važe plemenski zakoni, jer su partije iznad zakona države. Pri?ali su nam o dualnom obrazovanju, a uveli su nam dualno zakonodavstvo – navodi Daši?.

Promena Ustava (ne)bitna

Pravnica sa dugogodišnjim iskustvom u razli?itim izbornim komisijama još od devedesetih godina i ?lanica proširenog sastava RIK-a ispred kandidata Saše Jankovi?a na ovogodišnjim predsedni?kim izborima Vesna Raki? Vodineli? za VOICE kaže da izbore u Srbiji karakteriše zloupotreba izbornih pravila na razli?ite na?ine, a obi?no u korist onih grupacija koja je na vlasti što, kako navodi, nije bio slu?aj u periodu od 2000. do 2012. godine. Zbog toga bi trebalo izmeniti kompletan izborni sistem, a izborna pravila koncipirati tako da omogu?e što je manje mogu?e zloupotreba, dodaje. Kaže da se na lokalu zalaže za ve?inski sistem, dok bi za parlamentarne izbore to trebalo da bude kombinacija proporcionalnog i ve?inskog. Raki? Vodineli? isti?e da sledi promena Ustava zbog obaveza iz evropske agende, ali da nije sigurna da li ?e ona obuhvatiti i izborni sistem.

1ustav

Ustavne promene ?e obuhvatiti samo pravosu?e, ne i izborni sistem?

– Srbija mora da promeni neke delove svog Ustava, ali se ne zna plan te ustavne komisije. Ne znamo ni to da li ?e se i?i na promenu Ustava u celosti ili ?e se i?i na amandmansku promenu. A meni sve što se dešava i što mogu da naslutim, više nego što mogu da pro?itam u medijima, izgleda da bi se u ovom trenutku ustavne promene zaustavile na promenama koje se ti?u pravosu?a. To je obaveza koju Srbija ne može da izbegne zbog otvorenih poglavlja 23 i 24. Sem toga, Srbija se svojom strategijom za reformu pravosu?a obavezala da te promene usvoji do kraja 2017. godine – kaže Vodineli? dodaju?i da se to o?igledno ne?e dogoditi.

Ješi? upozorava da se prilikom promene Ustava ne sme dozvoliti situacija iz 2006. godine, kojoj su kumovali Boris Tadi?, Tomislav Nikoli? i Vojislav Koštunica.

Tužilaštvo lek za preleta?e

bojan kostresGeneralni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš pozvao je letos stranke da donesu kodekse ili pravilnike po kojima ne?e prihvatati ?lanove drugih stranaka koji dolaze sa poslani?kim ili odborni?kim mandatima. Kako je naveo, takvi poslanici ili odbornici bi trebalo da mandate ostave listi ili partiji sa kojom su mandat osvojili, pa tek onda da pre?u u drugu stranku. Sli?an poziv uputila je LSV i 2014. godine. Valja, me?utim, podsetiti da je LSV, kao i ostale partije rado primala preleta?e u više navrata: u Novom Be?eju je predsednik opštine iz LDP prešao u LSV, a preleta je bilo i u Zrenjaninu, Be?eju i Titelu.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadi? za VOICE kaže da postoji odli?an lek protiv preleta?a koji do sada nije primenjivan – tužilaštvo. Kako navodi, nije problem kada neko promeni svoju politi?ku volju, pa po?ne da glasa za stavove stranke koju ranije nije podržavao, ve? da je problem kada za to dobije protivuslugu.
– Svedoci smo da se u mnogim slu?ajevima, naro?ito na lokalnom nivou, ta?no zna šta je odbornik dobio zauzvrat za taj prelazak u drugi tabor – da li je dobio radno mesto u opštinskim službama ili neko njegov, ili možda neki unosan posao. To se sve ta?no zna, a to nije dozvoljeno ni sadašnjim zakonima. To nema veze sa izbornim sistemom, nego je predmet krivi?nog prava, a ?injenica je da se tužioci nikada nisu bavili takvim slu?ajevima, ?ak ni kada su javno iznošeni – napominje Nenadi?.
Vesna Raki?-Vodineli? ocenjuje da je ve?inski sistem na lokalu najbolja brana protiv preleta?a, a da bi morao biti pra?en i smanjenjem broja izbornih jedinica, gde bi ceo grad bio jedna izborna jedinica.
– Morate znati imenom i prezimenom za koga glasate. Mi, kao bira?i, moramo imati mehanizme da toga za koga smo glasali, a ko je okrenuo ?urak i otišao u drugu politi?ku opciju, kaznimo opozivom koji ?e tražiti njegovi bira?i – kaže ona.

Taj na?in promene ustava bez javne debate, bez rasprave, bez toga da je iko video te dokumente, to je bilo potpuno pogrešno. To nas je i dovelo u ovu situaciju gde smo danas – kaže Ješi?. Isti?e da je primarno da se eventualnom promenom Ustava definiše da li je Srbija predsedni?ka ili parlamentarna demokratija, uz opasku da je taj dualizam, karakteristi?an za Hrvatsku i još par država u regionu, neodrživ.

– Imate vanustavno dislociranje centara mo?i iz parlamenta, koji bi trebalo da bude najja?a demokratska institucija i da kontroliše izvršnu vlast, smenjuje je i bira, u ruke jednog ?oveka. Tako je bilo za vreme Slobodana Miloševi?a, Borisa Tadi?a, Vojislava Koštunice, tako je danas sa Aleksandrom Vu?i?em – kaže Ješi?, dodaju?i da je na delu potpuna opstrukcija demokratije.

nemanja nenadic,

Nemanja Nenadi?: Lek za preleta?e – krivi?ni postupci

Nemanja Nenadi?, ocenjuje da Ustav ne bi trebalo da propisuje vrstu izbornog sistema i negira da po Ustavu mandat pripada poslaniku.

– Kad je donošen Ustav, bila je namera nekih stranaka koje su tada držale vlast, pa i opozicije, to je tada bio konsenzus, da se ograni?i sloboda narodnih poslanika. Me?utim, ta namera nije sprovedena do kraja. To je ?lan 102. stav 2. koji je problemati?an i suprotan demokratskim na?elima – kaže Nenadi?.

Ako ve? treba nešto menjati u Ustavu po pitanju izbora, kaže, onda je to fiksirani broj mesta u Narodnoj skupštini.

– Broj poslanika u skupštini treba zameniti nekom proporcijom u odnosu na broj glasa?a ili je opredeliti na neki drugi na?in, kako ne bi Ustav morao da se menja zbog promene u broju stanovnika. Trebalo bi u?initi nešto što je postojalo u Ustavu SR Jugoslavije iz 1992. godine, gde je bilo odre?eno da jedan poslanik dolazi na odre?en broj bira?a. Onda bi nakon jednih izbora bilo 200, nakon drugih 205 ili 190 poslanika – kaže Nenadi?.

Hrvatska – jedan preferencijani glas na zatvorenoj listi

Jelena BerkovicIzvršna direktorka GONG-a Jelena Berkovi? za VOICE ocenjuje da je izborni sistem jedan od najvažnijih elemenata politi?kog ure?enje pošto se njime zna?ajno odre?uje logika i na?in pretvaranja politi?ke volje bira?a u konkretne politi?ke mandate. Prema njenim re?ima, u Republici Hrvatskoj na snazi je proporcionalni izborni sistem, sa deset izbornih jedinica u kojima se bira po 14 poslanika, plus dve posebne: 8 za nacionalne manjine i 3 za dijasporu. Izborni cenzus je pet procenata, bez obzira da li je lista koaliciona ili pojedina?na, liste su zatvorene i blokirane, a za prera?unavanje glasova u mandate koristi se Dontov sistem.
– Gotovo sve države u kojima je na snazi proporcionalni sistem, osim Austrije, Gr?ke i Nema?ke, imaju sistem koji bira?ima omogu?uje da izraze svoje preferencije, odnosno da mogu da glasaju za odre?ene kandidate unutar liste. To nije slu?aj u Hrvatskoj, jer se glasa za zatvorene blokirane liste, gde jedino možete zaokružiti jednog kandidata na listi za koju ste glasali. To umanjuje uticaj bira?a u izborima, a istovremeno ja?a uticaj vrha stranaka koji sastavlja listu kandidata i odre?uje njihov položaj na listi – kaže Berkovi?.
Kada se u obzir uzme ?injenica da je unutar svake liste neophodno skupiti više od 10 posto preferencijalnih glasova da bi oni imali utiecaj na promenu pozicije kandidata u odnosu na redosled kako ga je sastavio potpisnik liste, slu?ajevi ovakvog, direktnog uticaja bira?a na izbor poslanika veoma su retki.
Kada su u pitanju preleta?i, Berkovi? navodi primer aktuelne ve?ine u Saboru koju vodi HDZ, a koja se sastoji i od jednog poslanika koji je u parlament ušao na listi SDP-a i od jedne stranke koja je ?inila opozicionu koaliciju.
– Takve situacije se ne zabranjuju, nego se javno vrednuju od slu?aja do slu?aja i uglavnom rezultati prvih idu?ih izbora pokažu koliko bira?i ne poštuju ovakva preletanja – navodi ona.

Problemati?an i RIK

Govore?i o iskustvu sa ?lanstvom u RIK-u, Raki? Vodineli? kaže da je najeklatantniji primer kršenja zakona bio taj što je Srpska napredna stranka sa svojim partnerima imala gotovo dve tre?ine ?lanova, iako zakon propisuje da nijedna politi?ka stranka niti politi?ka koalicija ne može imati više od polovine ?lanova u stalnom sastavu RIK. Takva natpolovi?na ve?ina, navodi, ostala je gotovo ista i nakon što se se popunio prošireni sastav komisije.

– Tako da se rad izborne komisije koja bi trebalo da bude stru?na, jer da biste bili ?lan izborne komisije morate biti diplomirani pravnik, pretvorio u ono što možemo da vidimo u skupštini – u politi?ko nadglasavanje – kaže ona.

vesna rakic vodinelic

Vesna Raki? Vodineli?: Moram da priznam da je moje iskustvo iz Miloševi?evog doba, kada su sudije obi?no bile ?lanovi komisija, bolje nego sa Republi?kom izbornom komisijom ove godine

Dodaje da nije dobro ura?ena ni procedura rada RIK, da je obaveštavanje ?lanova, osim u slu?aju povlaš?enih, išlo loše, da su se kasno dobijali predlozi dnevnog reda, da obi?no nisu bili propra?eni potrebnim materijalom…

– Mislim da je velika greška što se izborne komisije ne zovu državnim izbornim komisijama i što u njima ne u?estvuju profesionalci i ljudi od kakvog-takvog kredibiliteta. Mi smo previše lako odustali od ideje da sudije budu ?lanovi izborne komisije. Moram da priznam da je moje iskustvo iz Miloševi?evog doba, kada su sudije obi?no bile ?lanovi komisija, bolje nego sa Republi?kom izbornom komisijom ove godine – zaklju?ila je Raki?-Vodineli?.

Dalibor Stupar (VOICE)

voice_logo

Podelite ovu stranicu!