Izbori su, ko mari za gradove, opštine, građane…

30 Apr 2012

Kako se o decentralizaciji ćuti

Koliko god se činilo da su usta izbornih takmaca puna decentralizacije, to pitanje nije među top temama, a naročito nema puno reči o fiskalnoj decentralizaciji, temi koja je donedavno obilato korišćena u političke i marketinške svrhe pojedinih partija. Iako je fiskalna decentralizacija za lokalne samouprave i građane jedan od ključnih preduslova normalnog funkcionisanja – u zapećku je. U stranačkim ekonomskim programima zastupljena je poreska reforma, koja uključuje i pitanje fiskalne decentralizacije, ali se niko zapravo ne bavi načinom da se ona sprovede jer je većina političkih partija stava da je to pitanje stavljeno u arhivu lane, po donošenju izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji je opštinama obezbedio više para kada je dozvolio da ubiru dvostruko veće poreze na zarade. (Opštine i gradovi od juna prošle godine dobijaju 80 umesto dotadašnjih 40 odsto sredstava od poreza na zarade.)

Posle izbora, neminovno je, ovo će se pitanje izvući, jer prosto, opštine ne mogu da funkcionišu u raskoraku zakona o finansiranju i nadležnostima, gde na mostu dobijaju, na ćupriji gube. Suština je da je neophodan konačan, jasan dogovor u kom pravcu treba da ide fiskalizacija i šta očekuje opštine i gradove u budućnosti. Više para ili veći procenat nekog poreza dat opštinama nije rešenje ako one nemaju i veće nadležnosti, a opet, ako se pare i nadležnosti ne poklope i ne ujednače, lokalne samouprave dolaze u problem. Elem, ne može se priča o fiskalnoj decentralizaciji svesti samo na prihode nego i na nadležnosti opština koje imaju i koje treba i žele da imaju. Da je tako, pokazalo se već, u nekoliko meseci delovanja izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, kao i spuštanja nadležnosti na niže nivoe.

S druge strane, gotove sve političke stranke, lokalne samouprave i stručnjaci u oblasti poreske politike jedinstvene su u stavu da treba očekivati i zalagati se za manje optrećenje troškova zarada, odnosno za smanjenje poreza i doprinosa na zarade jer to su veliki troškovi za poslodavce i opterećuju preduzeća. Znači da dugoročno, lokalne samouprave koje se oslanjaju na porez na zarade kao glavni izvor prihoda, neće moći da računaju na to, pa će, posledično, vremenom morati da se menja i zakon o finansiranju.

Pometnja u lokalnim samoupravama

– Imamo veći budžet u odnosu na prošlu godinu jer su nam povećani prihodi od poreza na zarade. U kratkom vremenskom periodu, otkad je na snazi novi Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, efekti su pozitivni jer su opštine dobile više para nego što su dobijale samo vraćanjem transfera. Ali, s druge strane, prenos nadležnosti lokalnim samoupravama koji se dešava bez prenosa sredstava, a na osnovu zakona o finansiranju, uneo je pometnju – ukazuje u razgovoru za “Autonomiju” predsednik Stalne konferencije gradova i opština i gradonačelnik Paraćina Saša Paunović. – Dobili smo, naime, i oko 30 kilometara državnih puteva koji su bili van naše nadležnosti, što znači da ranije nismo imali troškove njihovog održavanja. Po našem proračunu, ukoliko bi zaista te puteve napravili kako treba, troškovi bi nam bili toliki da bi za pet godina tih dodatnih prihoda sve potrošili samo na puteve, koji nisu bili u dobrom stanju ni kada ih je Republika održavala.

U tom raskoraku se gubi smisao povećanja budžeta, kaže naš sagovornik. Problem je, ukazuje, malih opština na jugu Srbije koje su dobile više stotina kilometara državnih puteva u svoju nadležnost a nije praćeno prenosom sredstava. Samo zimska služba za čišćenje tih puteva košta toliko, navodi on. Praktično, te opštine nemaju povećanje budžeta. Naprotiv.

– Kada je o finasiranju lokalnih samouprava reč, naglasio bih da je najvažnije da se umesto bavljenja marketingom političkih partija bavimo problemom. Imamo zakon koji je donet naprečac, kao kompromis, usvojen bez javne rasprave, prethodne analize, iz političkih i marketinških razloga i verovatno ćemo ga opet imati na dnevnom redu. A neophodno je da imamo zakon koji će imati dugoročne perspektive, tako da nemamo svake godine dramu ukidanja ili uvođenja poreza i da jednostavno, možemo da planiramo poslove na niovou lokalne samouparve dugoročno – kaže Paunović ukazujući, s druge strane, na prenos nadležnosti. – Imamo ogroman broj zahteva, na primer privatnih preduzetnika, koji traže da se lokalne samouprave uključe direktno u borbu protiv crne i sive ekonomije. Jer, imate mehaničara koji radi legalano, prijavljen je i plaća sve obaveze i njegovog komšiju, od istog zanata, koji ne postoji u sistemu državne kontrole. Prva je stvar da opštine mogu da pomažu lokalnoj privredi u sprečavanju nelojalne konkurencije u sivoj i crnoj zoni. Takođe, neophodno je da dobijemo nadležnosti kada su u pitanju rad i radni odnosi jer postoji sve više primera kršenja radničkih, pa čak i ljudskih prava kod poslodavaca.

Nadležnosti znače i veće troškove

Izmenom zakona o finansiranju opštine su dobile po osnovu poreza na dohodak građana dvostruko više, što je svakako značajno za svaku od njih, pa i grad Novi Sad, kaže za naš portal Živko Makarić, član Gradskog veća zadužen za budžet i finansije.

– Očekujemo da u narednom periodu opštine dobiju nove nadležnosti koje će značiti i nove troškove. U isto vreme zakonima se smanjuje nivo transfera – ukazuje on navodeći da su od 2009. transferi Novom Sadu niži za preko 50 odsto. Iznosili su, veli 1,985 milijardi dinara te godine a u 2012. godini su na nivou 800 miliona.

– To je stvar buduće Vlade Srbije. Sigurno se mora raditi na izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave gde će one imati veću samostalnost, kako u pribavljanju svojih prihoda, tako i na nivou upravljanja njima. Tu se, doduše, krenulo u dobrom pravcu jer od 2007. godine, kada je počelo osnivanje lokalnih poreskih administracija, gde je dobar deo izvor prihoda počeo da se ažurira. Na prvom mestu, tu su porez na imovinu i taksa za isticanje firmui. Mnogo su time dobile sve opštine, jer drugačije je kada upravljate prihodima vi, a drugačije kada to radi republička poreska uprava – kaže Makarić.

Vezane ruke

Podsetimo, izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kao personifikaciju fiskalne decentralizacije u Srbiji lane su inicirali i izdejstvovali Ujedinjeni regioni Srbije.

– Ono što smo obećali građanima da ćemo uraditi, mi smo, uz podršku i u korist tih istih građana, i uradili. Izborili smo se da opštine i gradovi dobiju znatno više para, ali ne da bi ta sredstva stajala na računu lokalnih samouprava, već da bi ljudi osetili direktnu korist – kaže za “Autonomiju” funkcioner URS Slobodan Maraš. – Istovremeno smo, gde god je to bilo moguće, u lokalnim skupštinama inicirali da nezaposlene porodilje dobijaju novčanu nadoknadu u prvih godinu dana nakon porođaja, da građani stariji od 65 dobiju novčanu nadoknadu putnih troškova, da se gde je potrebno subvencioniše otkup mleka itd. U nekim opštinama, međutim, dešavali su se presedani – da naše inicijative najpre budu prihvaćene, a onda ih uopšte ni ne uvrste u dnevni red. U tim opštinama lokalne vlasti troškarile su novac iz budžeta, uvećan po osnovu izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, na 13. plate, na izmirivanje tuđih dugova, poput onih koje ima Fond za kapitalna ulaganja i slično. Međutim, nama su ruke vezane tamo gde nemamo odbornike u lokalnim parlamentima.

Cirkus sa vlasništvom i podmićivanje investitora

Ekonomista, saradnik Centra za slobodno tržište, Aleksandar Stevanović za naš portal kaže da još nije vreme za ocenu izmenjenog Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, zasnovanu na egzaktnim pokazateljima, jer se primenjuje tek nekoliko meseci.

Ali u suštini, kada je reč o decentralizaciji u Srbiji, može se reći da smo tu solidno odmakli, kaže on.

– Međutim, naš problem koji se javlja i u osnovi je svega, jeste taj što bi konačno trebalo završiti cirkuziranje sa vlasništvom nad resursima, imovinom… Nismo uradili nešto što je najbitnije, a to je decentralizacija politike. Ali, to je vezano za izborno zakonodavstvo jer dok god su partije centralizovane, dok partije kadriraju iz centrale, možemo imati na papiru značajnu decentralizaciju ali je u praksi nemamo – kaže Stevanović. – Neophodna je decentralizacija kao mogućnost da u lokalu glasate za ljude, a ne za liste, a pogotovo ne da imate mogućnost da glasate za partije koje s potpuno centralizovane. Na taj način jednostavno bi se dao zamah da se postojeća prava koriste na pravi način.

Naš sagovornik ukazuje da sada imamo situaciju da se obesmišljava utrka između lokalnih samouprava. Jer, državu određuje gde će da se ulaže, gde će ona da podstiče, koga da favorizuje i da samim tim potire napore nekih lokalnih samouprava koji možda i nisu najbolje, ali imaju intencije da rade stvari koje su dobre za taj grad ili za tu opštinu. Ali, sve je džaba kada vam neko podmiti investitore i onemogući da dođu baš kod vas, veli Stevanović.

Decentralizaciju, kako kaže, u ovoj kampanji maltene niko i ne pominje, tek pojedine partije je imaju na papiru. Po njegovoj oceni, u ovom trenutku to i nije ključna kampanja, odnosno tema pa ni u Vojvodini, a pitanje je i da li bi trebalo da jeste.

– Elem, nema govora o istinskoj decentralizaciji koja podrazumeva vraćanje ovlašćenja, novi izborni zakon koji će gradonačelnike lišiti uloge pajaca partijskog rukovodstva, nigde vertikalne i horizontalne konkurencije nivoa vlasti, fiskalnog federalizma kao glavne poluge razvoja. Nema toga jer to znači razvlašćenje partijskih elita, demokratiju bližu građanima, manje resursa u rukama države – kaže Stevanović koji se inače ne slaže s tezom da sve pare idu u Beograd.

Činjenica je, kaže, da kako se od Beograda putuje ka nerazvijenim krajevima poreska evazija počinje da bode oči, da bi u nekim opštinama za koje se ističe da imaju nezaposlenost od gotovo 50 odsto poreska evazija prestala, a počeo potpun raspad fiskalnog suvereniteta Srbije.

– Mnogi koji u užoj Srbiji misle kako ih Beograd pljačka, bili bi iznenađeni kakav bi rezultat bio na kraju. Grad Beograd treba da ima sve nadležnosti kao Vojvodina, kao teritorijalna celina, jer, na kraju, ima i stanovnika kao cela Vojvodina – kaže Stevanović.

Ljubica Blitva Trošić (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!