Iz uređene države ljudi ne beže

27 Nov 2010

Emigraciona kretanja iz Srbije prvenstveno su motivisana ekonomskim faktorom. Uz ovaj faktor ide i uređenost i stabilnost društvenog sistema. Kada je ekonomija loša, a uređenost i stabilnost nedovoljni, najsiromašniji beže iz zemlje

Ekonomska emigracija bi?e jedan od velikih nevolja srpske Vlade u budu?nosti. Kako se Srbija bude približavala Evropskoj uniji, pritisci da onemogu?i svojim gra?anima da zloupotrebljavaju ’beli šengen’, bi?e sve ja?i. Taj problem postoji ve? godinama, a s vremena na vreme ume da eskalira do razmera koje država više ne može da reguliše.
Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu, državljani Srbije bili su najbrojniji me?u strancima koji su prošlog meseca zatražili azil u Nema?koj. Podatak je odmah povukao i prvu pretnju. „Svima mora da bude jasno da odluka o putovanju bez viza nije neopoziva”, upozorio je ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahima Herman.
S druge strane, analiti?ar berlinskog Instituta za me?unarodna i bezbednosna pitanja Dušan Relji? ukazuje na to da ovo nije prvi put u novijoj istoriji da je naglo rastao broj podnosilaca zahteva za azil. Naime, krajem šezdesetih godina prošlog veka deo budu?ih gastarbajtera je tako došao u Nema?ku; osamdesetih je tako?e drasti?no sko?io broj ’azilanata’ i uglavnom su to bili ljudi sa Kosova – Albanci i Romi.
– Ovaj novi talas nije ništa drugo do odraz lošeg ekonomskog stanja dela stanovništva u Srbiji. Pošto su mogu?nosti legalne migracije zatvorene, posebno Albanci i Romi s juga Srbije pokušavaju da na?u bilo kakvu varijantu da se domognu Zapadne Evrope. Pretpostavljam da ?e vlasti EU, Srbije, Kosova ali i Makedonije i Albanije, na?i na?in da ovu pojavu suzbiju, s tim da mi se nikako ne bi dopalo ukoliko bi se poseglo za rumunskim i bugarskim rešenjem iz vremena pre njihovog ulaska u Evropsku uniju. Tada su ljudima koji su ’delovali siromašno’ vlasti zabranjivale da iza?u iz zemlje. To je metod koji mislim da bi bio poguban za ljudska prava i u EU i u Srbiji, ukoliko bi neko pokušao da ga ponovo primeni – isti?e Dušan Relji? u izjavi „Dnevniku”.
Pomenuti slu?aj Rumunije koja je, s jedne strane, iznutra bila pritisnuta siromaštvom stanovništva željnog boljeg života na Zapadu, i, s druge strane, Evropske unije koja nije spremna da primi milione jeftinih radnika, obilovao je kontroverzama. Naime, veliki broj Rumuna je u prošloj deceniji tražio azil u zapadnim zemljama, zbog ?ega su se vlast u Bukureštu suo?ile sa oštrim kritikama evropskih zvani?nika, koji su tražili da se taj problem hitno otkloni. Rumunska vlada je to rešila tako što je ograni?ila dobijanje putnih isprava svima koji zloupotrebe pravo na azil. To je bila zvani?na verzija. Na aerodromima i granicama se, me?utim, doga?alo masovno „etni?ko profilisanje“. Ljudima je bukvalno onemogu?avano putovanje ukoliko su „tamnoputi“.
Postoji podatak da je više od milion ljudi tako zaustavljeno samo u jednoj godini. U Rumuniji, koja je u to vreme tek bila zakora?ila u život bez viza, nisu se naro?ito bunile ?ak ni nevladine organizacije pod parolom da je „šengenska sloboda ipak važnija“. Vlasti u SFRJ su sli?no postupile sredinom osamdesetih godina prošlog veka, kada su masovno odbijale da produže pasoše Romima da ne bi išli u zemlje Zapadne Evrope da traže azil…
Danilo Raki? iz nevladine organizacije “484” za „Dnevnik” kaže da je dosta onih koji su iskoristili slobodu kretanja nakon ukidanja viznog režima kako bi ili zatražili azil ili radili na crno.
– Problem je što u Srbiji postoji veliko siromaštvo, naro?ito me?u marginalizovanim grupama, poput Roma. Stoga problem velikog broja azilanata iz Srbije mora da se rešava u paketu sa rešavanjem pitanje siromaštva Roma – kaže Raki?.
Emigraciona kretanja iz Srbije prvenstveno su motivisana ekonomskim faktorom. Uz ovaj faktor ide i ure?enost i stabilnost društvenog sistema. Kada je ekonomija loša, a ure?enost i stabilnost nedovoljni, najsiromašniji beže iz zemlje, pokazalo je jedno od istraživanja NVO Grupa „484“. Jedna od preporuka ovog istraživanja bila je da uporedo sa ekonomskim razvojem zemlje, a pogotovo omogu?avanjem zapošljavanja, treba ubrzano raditi i na demokratizaciji i razvijanju institucija sistema. Istraživanje je nadalje pokazalo da, što je osoba bolje integrisana u zemlju porekla i ukoliko je rešila egzistencijalna pitanja – zapo?eto školovanje, posao, stambeni prostor i porodicu, to je manje verovatno da ?e se iseliti.
Ina?e, po Raki?evim re?ima, ta?no je da veliki broj azilanata iz Srbije u zapadnim državama može da nam ukine bezvizni režim: vizna ograni?enja se uvode državama iz kojih se ljudi masovno sele, i to je ve? dugogodišnja praksa.
– Vlasti u Srbiji su propustili priliku da gra?anima objasne šta, zapravo, zna?i putovanje bez viza. Nije bilo ozbiljne kampanje na tu temu i sada trpimo posledice. Ljudi moraju da znaju da bezvizni režim ne zna?i mogu?nost traženja posla na crno ili zahtevanje azila bez osnova – objašnjava Raki?.
Naš sagovornik kaže da zloupotreba azila dovodi u veoma lošu situaciju i ljude koji su uživali neku vrstu privremene zaštite, odnosno one kojima je priznat status izbeglice, ali nižeg statusa. Oni su u zapadim zemljama ve? 10 do 15 godina, a sada ih tako?e vra?aju u Srbiju.
– Nema?ka je zbog zloupotrebe sistema azila ve? na saveznom nivou ukinula programe pomo?i za povratak. Sada ljudi, kojima je potrebna pomo? za povratak u zemlju porekla i reintegraciju u tamošnji život, bivaju uskra?eni za ovu vrstu pomo?i – kaže Raki?.
Govore?i o mogu?nosti oduzimanja isprava od osoba za koje se sumnja da ?e zloupotrebiti bezvizni režim ili sistem azila u zemljama EU, Raki? upozorava da to nije u saglasnosti sa važe?im Ustavom Srbije.
– Problem ovde ne leži u ljudskim pravima, ve? o slobodi svakog da iz zemlje iza?e – navodi naš sagovornik. – No, pravo svakog gra?anina da poseduje putnu ispravu ne zna?i i pravo da krši pravila i zakone druge zemlje. Ono što vlasti u Srbiji treba da urade jeste da, kroz ogovaraju?u kampanju, nau?e gra?ane da traženje azila u zapadnim državama nije isplativo, jer ?e biti odmah vra?eni i dobi?e zabranu ulaska u te zemlje.
S druge strane, dodaje Raki?, država mora više da uloži i u reintegraciju gra?ana koji su vra?eni iz evropskih zemalja u procesu readmisije. Strategija Srbije za reintegraciju povratnika usvojena je prošle godine, ali je to ra?eno isklju?ivo zbog toga što je to jedan od preduslova za nastavak evropskih integracija. Me?utim, postojanje strategije ne zna?i i da ona funkcioniše u praksi. Država nije spremna da finansira takav poduhvat iz budžeta, zbog ?ega o?ekuje donacije. A njih – nema.

Švajcarska najprivla?nija

Prema podacima Grupe „484“, Švajcarska je najprivla?nija država za srpske tražioce azila. Oko 14 odsto njih pokušava da se nastani ovoj alpskoj zemlji. Nema?ku odabire 12 odsto azilanata, SAD 10, Austriju 7, Italiju 6, kao i Francusku i Australiju. Životu i radu u Kanadi nada se 5 odsto naših emigranata, Velika Britanija privla?i oko 4 odsto, Gr?ka, Norveška i Španija po 4 odsto. U Švedsku bi oko 3 odsto potencijalnih azilanata, u Rusiju, Holandiju i Ma?arsku 2, dok u Hrvatsku želi oko jedan odsto srpskih azilanata. Ina?e, kako navodi MUP Srbije, ove godine je azil u zemljama Zapadne Evrope zatražilo više od 8.000 naših državljana.

Nema azila, nema azilanata

Po re?ima srpskog ministra unutrašnjih poslova Ivice Da?i?a, i države Evropske unije moraju pomo?i da se zaustavi priliv „lažnih azilanata” iz zemalja Zapadnog Balkana, prevashodno tako što ?e saopštiti da ne?e odobriti azil i što ?e ukinuti nov?ane i druge povlastice. „Oni o?ekuju da mi pooštrenim kontrolama rešimo to pitanje, ali to moramo zajedni?ki da rešimo, a najvažnije je da ti ljudi znaju unapred da ne?e dobiti azil”, obrazložio je Da?i?, ali je i dodao da ?e Srbija svakako poja?ati kontrolu na granicama i sprovesti kriminalisti?ke istrage da se utvrdi da li je bilo firmi koje su namenski organizovale putovanja za lažne azilante.

Petar Klai? (Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!