Iz uređene države ljudi ne beže

27 Nov 2010

Emigraciona kretanja iz Srbije prvenstveno su motivisana ekonomskim faktorom. Uz ovaj faktor ide i uređenost i stabilnost društvenog sistema. Kada je ekonomija loša, a uređenost i stabilnost nedovoljni, najsiromašniji beže iz zemlje

Ekonomska emigracija biće jedan od velikih nevolja srpske Vlade u budućnosti. Kako se Srbija bude približavala Evropskoj uniji, pritisci da onemogući svojim građanima da zloupotrebljavaju ’beli šengen’, biće sve jači. Taj problem postoji već godinama, a s vremena na vreme ume da eskalira do razmera koje država više ne može da reguliše.
Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu, državljani Srbije bili su najbrojniji među strancima koji su prošlog meseca zatražili azil u Nemačkoj. Podatak je odmah povukao i prvu pretnju. „Svima mora da bude jasno da odluka o putovanju bez viza nije neopoziva”, upozorio je ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahima Herman.
S druge strane, analitičar berlinskog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja Dušan Reljić ukazuje na to da ovo nije prvi put u novijoj istoriji da je naglo rastao broj podnosilaca zahteva za azil. Naime, krajem šezdesetih godina prošlog veka deo budućih gastarbajtera je tako došao u Nemačku; osamdesetih je takođe drastično skočio broj ’azilanata’ i uglavnom su to bili ljudi sa Kosova – Albanci i Romi.
– Ovaj novi talas nije ništa drugo do odraz lošeg ekonomskog stanja dela stanovništva u Srbiji. Pošto su mogućnosti legalne migracije zatvorene, posebno Albanci i Romi s juga Srbije pokušavaju da nađu bilo kakvu varijantu da se domognu Zapadne Evrope. Pretpostavljam da će vlasti EU, Srbije, Kosova ali i Makedonije i Albanije, naći način da ovu pojavu suzbiju, s tim da mi se nikako ne bi dopalo ukoliko bi se poseglo za rumunskim i bugarskim rešenjem iz vremena pre njihovog ulaska u Evropsku uniju. Tada su ljudima koji su ’delovali siromašno’ vlasti zabranjivale da izađu iz zemlje. To je metod koji mislim da bi bio poguban za ljudska prava i u EU i u Srbiji, ukoliko bi neko pokušao da ga ponovo primeni – ističe Dušan Reljić u izjavi „Dnevniku”.
Pomenuti slučaj Rumunije koja je, s jedne strane, iznutra bila pritisnuta siromaštvom stanovništva željnog boljeg života na Zapadu, i, s druge strane, Evropske unije koja nije spremna da primi milione jeftinih radnika, obilovao je kontroverzama. Naime, veliki broj Rumuna je u prošloj deceniji tražio azil u zapadnim zemljama, zbog čega su se vlast u Bukureštu suočile sa oštrim kritikama evropskih zvaničnika, koji su tražili da se taj problem hitno otkloni. Rumunska vlada je to rešila tako što je ograničila dobijanje putnih isprava svima koji zloupotrebe pravo na azil. To je bila zvanična verzija. Na aerodromima i granicama se, međutim, događalo masovno „etničko profilisanje“. Ljudima je bukvalno onemogućavano putovanje ukoliko su „tamnoputi“.
Postoji podatak da je više od milion ljudi tako zaustavljeno samo u jednoj godini. U Rumuniji, koja je u to vreme tek bila zakoračila u život bez viza, nisu se naročito bunile čak ni nevladine organizacije pod parolom da je „šengenska sloboda ipak važnija“. Vlasti u SFRJ su slično postupile sredinom osamdesetih godina prošlog veka, kada su masovno odbijale da produže pasoše Romima da ne bi išli u zemlje Zapadne Evrope da traže azil…
Danilo Rakić iz nevladine organizacije “484” za „Dnevnik” kaže da je dosta onih koji su iskoristili slobodu kretanja nakon ukidanja viznog režima kako bi ili zatražili azil ili radili na crno.
– Problem je što u Srbiji postoji veliko siromaštvo, naročito među marginalizovanim grupama, poput Roma. Stoga problem velikog broja azilanata iz Srbije mora da se rešava u paketu sa rešavanjem pitanje siromaštva Roma – kaže Rakić.
Emigraciona kretanja iz Srbije prvenstveno su motivisana ekonomskim faktorom. Uz ovaj faktor ide i uređenost i stabilnost društvenog sistema. Kada je ekonomija loša, a uređenost i stabilnost nedovoljni, najsiromašniji beže iz zemlje, pokazalo je jedno od istraživanja NVO Grupa „484“. Jedna od preporuka ovog istraživanja bila je da uporedo sa ekonomskim razvojem zemlje, a pogotovo omogućavanjem zapošljavanja, treba ubrzano raditi i na demokratizaciji i razvijanju institucija sistema. Istraživanje je nadalje pokazalo da, što je osoba bolje integrisana u zemlju porekla i ukoliko je rešila egzistencijalna pitanja – započeto školovanje, posao, stambeni prostor i porodicu, to je manje verovatno da će se iseliti.
Inače, po Rakićevim rečima, tačno je da veliki broj azilanata iz Srbije u zapadnim državama može da nam ukine bezvizni režim: vizna ograničenja se uvode državama iz kojih se ljudi masovno sele, i to je već dugogodišnja praksa.
– Vlasti u Srbiji su propustili priliku da građanima objasne šta, zapravo, znači putovanje bez viza. Nije bilo ozbiljne kampanje na tu temu i sada trpimo posledice. Ljudi moraju da znaju da bezvizni režim ne znači mogućnost traženja posla na crno ili zahtevanje azila bez osnova – objašnjava Rakić.
Naš sagovornik kaže da zloupotreba azila dovodi u veoma lošu situaciju i ljude koji su uživali neku vrstu privremene zaštite, odnosno one kojima je priznat status izbeglice, ali nižeg statusa. Oni su u zapadim zemljama već 10 do 15 godina, a sada ih takođe vraćaju u Srbiju.
– Nemačka je zbog zloupotrebe sistema azila već na saveznom nivou ukinula programe pomoći za povratak. Sada ljudi, kojima je potrebna pomoć za povratak u zemlju porekla i reintegraciju u tamošnji život, bivaju uskraćeni za ovu vrstu pomoći – kaže Rakić.
Govoreći o mogućnosti oduzimanja isprava od osoba za koje se sumnja da će zloupotrebiti bezvizni režim ili sistem azila u zemljama EU, Rakić upozorava da to nije u saglasnosti sa važećim Ustavom Srbije.
– Problem ovde ne leži u ljudskim pravima, već o slobodi svakog da iz zemlje izađe – navodi naš sagovornik. – No, pravo svakog građanina da poseduje putnu ispravu ne znači i pravo da krši pravila i zakone druge zemlje. Ono što vlasti u Srbiji treba da urade jeste da, kroz ogovarajuću kampanju, nauče građane da traženje azila u zapadnim državama nije isplativo, jer će biti odmah vraćeni i dobiće zabranu ulaska u te zemlje.
S druge strane, dodaje Rakić, država mora više da uloži i u reintegraciju građana koji su vraćeni iz evropskih zemalja u procesu readmisije. Strategija Srbije za reintegraciju povratnika usvojena je prošle godine, ali je to rađeno isključivo zbog toga što je to jedan od preduslova za nastavak evropskih integracija. Međutim, postojanje strategije ne znači i da ona funkcioniše u praksi. Država nije spremna da finansira takav poduhvat iz budžeta, zbog čega očekuje donacije. A njih – nema.

Švajcarska najprivlačnija

Prema podacima Grupe „484“, Švajcarska je najprivlačnija država za srpske tražioce azila. Oko 14 odsto njih pokušava da se nastani ovoj alpskoj zemlji. Nemačku odabire 12 odsto azilanata, SAD 10, Austriju 7, Italiju 6, kao i Francusku i Australiju. Životu i radu u Kanadi nada se 5 odsto naših emigranata, Velika Britanija privlači oko 4 odsto, Grčka, Norveška i Španija po 4 odsto. U Švedsku bi oko 3 odsto potencijalnih azilanata, u Rusiju, Holandiju i Mađarsku 2, dok u Hrvatsku želi oko jedan odsto srpskih azilanata. Inače, kako navodi MUP Srbije, ove godine je azil u zemljama Zapadne Evrope zatražilo više od 8.000 naših državljana.

Nema azila, nema azilanata

Po rečima srpskog ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, i države Evropske unije moraju pomoći da se zaustavi priliv „lažnih azilanata” iz zemalja Zapadnog Balkana, prevashodno tako što će saopštiti da neće odobriti azil i što će ukinuti novčane i druge povlastice. „Oni očekuju da mi pooštrenim kontrolama rešimo to pitanje, ali to moramo zajednički da rešimo, a najvažnije je da ti ljudi znaju unapred da neće dobiti azil”, obrazložio je Dačić, ali je i dodao da će Srbija svakako pojačati kontrolu na granicama i sprovesti kriminalističke istrage da se utvrdi da li je bilo firmi koje su namenski organizovale putovanja za lažne azilante.

Petar Klaić (Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!