Ivanji: Deklaracija o zajedničkom jeziku je nepobediva

01 Oct 2017

"Svaki put kad se sretnu političari iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, oni dokazuju da je Deklaracija ne pobedila, nego da je nepobediva"

Više od 30 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije sastavilo je Deklaraciju o zajedničkom jeziku, koja nije toplo primljena u nacionalističkim krugovima. “Deklaracija nije uspela, ona je stoprocentno pobedila”, rekao je književnik Ivan Ivanji. Esejista Mitja Čandek kaže da budućnost treba graditi na zajedničkim stvarima.

Ivanji, koji je na regionalnom književnom festivalu Book Talk u Novom Sadu govorio na panelu o Deklaraciji o zajedničkom jeziku rekao je gostujući u Novom danu na N1 rekao da dometi Deklaracije zavise od toga kako se gleda.

“Ja mislim da je ona stoprocento pobedila, jer nije važno šta piše u Deklaraciji, i lepo je što su svi nacionalisti u raznim našim zemljama kojih se to tiče protiv nje, ali kad gledam kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovara sa svojim kolegama predsednicima i predsednicama bez prevodioca, znači da oni razgovaraju na zajedničkom jeziku”, rekao je Ivanji.

Dodaje da je Deklaracija o zajedničkom jeziku “nepobediva”.

“Svaki put kad se sretnu političari iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, oni dokazuju da je Deklaracija ne pobedila, nego da je nepobediva”, rekao je Ivanji.

Mitja Čandek, slovenački esejista, urednik izdavačke kuće “Beletrina”, dramaturg i scenarista kaže da starije generacije Slovenaca, čiji je jezik ipak drugačiji od ostalih u bivšoj Jugoslaviji, znaju taj zajednički jezik jer su čitali jugoslovensku književnost i nemaju problema sa različitim granama jezik

“Mi iz moje generacije i malo stariji znamo taj jezik kako god se on nazivao i naziva, i sigurno da neke razlike postoje, ali svi koji smo odrastali u Jugoslaviji, koji smo čitali književnost i odrastali uz kulturu tih prostora, nemamo problem sa različitim granama tog istog jezika”, rekao je Čandek.

On kaže da je vreme da se prestane da se priča o razlikama i da budućnost treba graditi na zajedničkim stvarima.

“Sada su ratovi iza nas, hvala Bogu, te se može sa malo više zdrave pameti i distance pristupiti svemu tome, jer znamo koliko je bilo i nekih nasilnih pokušaja da se ti jezici, kao i kulture i narodi stvarno udalje više jedni od drugih nego što bi to trebalo. Mislim da moramo graditi budućnost na svemu onome što nam je zajedničko, što nas okružuje, što je pozitivno. Jer o svemu bolnom i teškom već je bilo toliko govora i toliko katastrofa je proizvelo da mislim da je krajnje vreme da to prestane”, ocenio je Čandek.

Problem distribucije knjiga među državama u regionu

Gosti Novog dana kažu da je neverovatno da toliko godina posle rata nije uspostavljena distribucija knjiga između zemalja na ovim prostorima.

Ivanji je rekao da nacionalisti tu mogu da smetaju. “Ne u pogledu jezika, nego u pogledu ponašanja”, rekao je i dodao da on i dalje knjige razmenjuje i nabavlja preko prijatelja i da bi pitanje distribucije trebalo postaviti hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću ili srpskim vlastima.

“To je velika tema. Odmah posle rata bio sam na nekoj konferenciji u Mađarskoj, i tada se pričalo baš u tom problemu – kako uspostaviti distribuciju knjiga između zemalja. I ne mogu da verujem da posle toliko godina, ovaj problem i dalje nije rešen”, kazao je Čandek.

On kao mogućnost navodi i elektronsku razmenu knjiga.

“Treba razmišljati i o elektronskim knjigama, da se uspostavi neka zajednicka web knjižara, da svi mogu naći knjigu koju traže, bilo gde da se nalaze u svetu. I to treba uspostaviti jako brzo. Svima je to u interesu – izdavačima koji bi imali veće tržište, i piscima, kojima je bitno da se čitaju što više”, rekao je Čandek.

Ivanji kao razlog što se još uvek nije uspostavila normalna razmena knjiga među državama sa ovih prostora navodi politiku.

“Sigurno je da je politika jedan od razloga. Ali mislim da će internet sve to rešiti. U Sjedinjenim Američkim Državama sada oko 40 odsto knjiga izlazi samo elektronski, pa ljudi čitaju na notebooku. Na nemačkom tržištu moje knjige izlaze i elektronski. Sa mojom izdavačkom kućom Laguna sam potpisao da mogu da naprave elektronski moje knjige na srpskom…Ako to uradimo, onda nam vlade ništa ne mogu”, rekao je Ivanji.

O jugoslovenskoj književnosti i da li je treba čitati, gosti N1 kažu da je svakako treba čitati, a Ivanji smatra da neke treba uvrstiti u školsku lektiru.

“Školski program mora da se čita. Ne znam šta je tačno sada u lektiri. Tesko je reći šta bi trebalo da se čita, nisam pedagog. Imam svoje favorite ali oni obično nisu mejnstim dela”, rekao je Ivanji. Dodaje: “Što se tiče starijih generacija, mi smo sve te knjige pročitali i vraćamo se na njih povremeno…Kada uzmem u ruke neku knjigu koju nisam 20 godina čitao, moj odnos je isti kao tada kad sam je čitao, ponekad se samo čudim šta sam podvlačio”, rekao je Ivanji.

Čandek kaže da se u Sloveniji jugoslovenska književnost čita puno manje nego ranije

“Puno manje toga je nego što sam ja čitao kad sam bio mali. No mislim da mlade ljude treba pridobiti…Ja Andrića nisam nisam čitao 20 godina, pa sam pročitao ‘Travničku hroniku’, i bas imam drugačiju sliku, oduševljen sam”, rekao je. Dodaje da knjige čitamo drugačijim očima kad smo mladi i kad smo malo stariji i da zbog toga treba reaktuelizovati ove pisce za mlade ljude.

“Mladi ljudi koji ne znaju Jugoslaviju, treba da vide da je tu bila velika, intrigantna istorija 20. veka, da je bilo svega – ratova, težine, avangarde…Ta literatura je reflektirala neko vreme koje je bilo posebno, vreme u kojem se formirao neki taj kolektivni duh”, zaključio je Čandek.

(N1)

Podelite ovu stranicu!