IVAN IVANJI: Parada za specijalnog gosta

15 Oct 2014

Pametnije bi bilo za srpsko rukovodstvo da su primili Putina uz sve počasti – kad god on imao vremena, ali da su vojnu paradu održali 20. oktobra

DW: Beograd je, znamo, oslobo?en 20. oktobra, ali to ne smeta vlastima u Srbiji da proslavu organizuju unapred, jer Putin ima vremena 16. oktobra. Šta je ovde glavni doga?aj, sedamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom ili dolazak ruskog predsednika?

Ivan Ivanji: Vlada Srbije je nespretno stvorila zbrku. Predsednik Putin je odavno pozvan u posetu Beogradu, a tek je kasnije nekome sinulo da bi takva poseta odli?no pristajala uz godišnjicu oslobo?enja Beograda 20. oktobra, za kada je ionako bila planirana vojna parada. Putin je principijelno pristao, ali kasnije se ispostavilo da ima vremena samo 16. oktobra. Stoga je odlu?eno da proslava ovim lepim povodom traje ?itavih nedelju dana, od 13. do 20. oktobra, a da ?e vojna parada, sa Putinom kao po?asnim gostom, biti organizovana istorijski bezna?ajnog 16. oktobra. Onda je, zbog velikog medijskog interesovanja i krize u Ukrajini, poseta ruskog predsednika istisnula oslobo?enje glavnog grada iz centra pažnje. Pametnije bi bilo za srpsko rukovodstvo da su primili visokog gosta sa svim po?astima – kad god on imao vremena, ali da su vojnu paradu održali 20. oktobra. Bila bi to onda parada za gra?ane, a ne za jednog specijalnog gosta.

DW: Pobeda nad nacizmom je važna tekovina uostalom i Evropske unije. Može li onda nešto biti pogrešno u u?eš?u ruskog predstavnika u ovakvoj proslavi?

Ivanji: Putinu se pruža prilika da pošalje poruke koje daleko prevazilaze zna?aj Srbije. On može da podseti koliko je bila zna?ajna uloga Crvene armije za pobedu nad fašizmom jer Rusija je, nema sumnje, naslednica Sovjetskog Saveza. Svet ?e sa velikim zanimanjem pratiti šta Putin ima da kaže u Beogradu, posebno jer je nedavno Hladni rat iznova po?eo.

DW: Da li je Srbija zbog ekonomske ruiniranosti danas primorana da bude „ku?a sa dvoja vrata“, ka Zapadu i Istoku? Nezvani?no se u Briselu ?uje da od poruka koje Putin i Vu?i? razmene u Beogradu zavisi brzina pregovora Srbije i EU.

Ivanji: Mislim da ovde treba spustiti loptu. Roba iz Srbije ?ini 0,4 odsto ruskog uvoza. ?ak i kada bi se, zahvaljuju?i obostranim sankcijama Zapada i Rusije, taj uvoz udvostru?io, to i dalje ne pokrivalo ni jedan ceo procenat potreba Moskve. To sve ne bi trebalo da doti?e nikog u Briselu. Kako ?e do slede?eg proširenja EU pro?i najmanje pet ili šest godina, pristanak ili kritike Zapada ne bi trebalo da igraju nikakvu ulogu oko posete Putina.

DW: Ipak, u Briselu uporno podse?aju da kandidati za EU moraju postepeno izjedna?iti svoju spoljnu politiku sa evropskom. Šta ima Srbija od posebnih odnosa sa Rusijom, osim famoznog „?uvanja Kosova“? I, što je možda teže pitanje, šta ima Rusija u ovom odnosu?

Ivanji: Srbija zavisi od ruske nafte i gasa još mnogo više od balkanskih ?lanica EU. Sa druge strane, Moskva želi da održi prisustvo u ovom zape?ku Evrope. Ruski reditelj Mihalkov je upravo u Beogradu premijerno prikazao film „Sun?anica“, koji obra?uje jednu staru krimsku temu. Ruska vlada šalje sopstvene ikonopisce da ukrase Hram Svetog Save sa 17.000 kvadratnih metara mozaika – to Moskvu košta 30 miliona evra. Uvode se redovni ?arter-letovi izme?u Moskve i Niša, na ?ijem aerodromu Rusija ima centar za eventualnu pomo? posle prirodnih katastrofa, recimo šumskih požara. Ima jedna stara i lepa francuska izreka: Honi soit qui mal y pense, što bismo mogli prevesti kao: Samo nitkov u tome vidi nešto loše. Za sada niko nije hteo da bude nitkov i primeti kako je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu još kao ministar za civilnu zaštitu ?esto obilazio aerodrom u Nišu. I da se nedaleko odatle, na Kosovu, nalazi ameri?ka baza Bondstil.

DW: Vratimo se na paradu – bi?e to prvi veliki vojni defile u Beogradu posle skoro trideset godina. Da li se Srbija do sada stidela svog antifašizma, partizana i jugoslovenstva?

Ivanji: Poslednja zajedni?ka jugoslovenska vojna parada održana je 9. maja 1985, u ?ast pobede nad fašizmom. U defileu su u?estvovali oficiri i rodovi vojske iz cele zemlje. Bojim se da su neki koji su tada paradirali samo šest godina kasnije pucali jedni na druge – istim onim oružjem koje su imali na paradi. Srpski nacionalisti, koje su ne tako davno predvodili predsednik Nikoli? i premijer Vu?i?, pre samo desetak godina tvrdili su da Beograd 20. oktobra 1944. nije oslobo?en od fašizma nego da je zaposednut od strane komunista. Sada ?e se Nikoli? i Vu?i? duboko nakloniti pred partizanskim ratnim zastavama sa petokrakom. Antifašizam je stav koji omogu?ava Srbiji da se ose?a podjednako povezano sa zemljama saveznicama iz Drugog svetskog rata – Rusijom, kao naslednicom SSSR-a, ali i Sjedinjenim Državama, Velikom Britanijom i Francuskom.

DW: Mnogo se prašine diglo oko inicijative nekih državnih zvani?nika da i ?etni?ki simboli treba da budu zastupljeni na paradi, to jest da su i ?etnici makar jednako zaslužni borci protiv okupatora?

Ivanji: Stvar je toliko neverovatna i apsurdna da bih najradije rekao no comment. Tu ideju je promovisao samo Oliver Anti?, jedan od savetnika predsednika Nikoli?a. Ideja je energi?no odba?ena. Istorijska sva?a o kontroverznoj ulozi ?etnika u okupiranoj Jugoslaviji ne?e pomutiti proslavu oslobo?enja Beograda.

*Ivan Ivanji, 1929, je jugoslovenski pisac, prevodilac, diplomata i novinar. Zbog jevrejskog porekla je krajem Drugog svetskog rata interniran u nema?kim logorima Aušvic i Buhenvald. Posle rata je bio prevodilac za nema?ki jezik Josipa Broza Tita, što je opisao u knjizi „Titov prevodilac“. Od 1974. do 1978. bio je ataše za kulturu jugoslovenske ambasade u Bonu. Na nema?ki je prevodio svoja dela i dela Danila Kiša. Kao novinar je pisao za zna?ajne nema?ke listove poput Špigela, dok i danas objavljuje u beogradskom nedeljniku Vreme.

(Nemanja Rujevi?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!