IŠTVAN SERI: Stabilnost jača poverenje investitora

09 Mar 2008

Ovog februara navršilo se deset godina od početka saradnje privrednih komora u Evroregiji DKMT. Predsednik Trgovi…

Evroregija DKMTOvog februara navršilo se deset godina od početka saradnje privrednih komora u Evroregiji DKMT. Predsednik Trgovinske i Privredne Komore županije Čongrad i Evroregionalni koordinator Ištvan Seri osvrnuo se na proteklu deceniju iz ugla raznovrsne ekonomske saradnje.
– Prilikom osnivanja Evroregije DKMT 1997. godine bilo je jasno da je ekonomska saradnja u regionu preko potrebna, a da bi njeni pokretači mogle biti komore. Ugovor o saradnji privrednih komora je potpisan u februaru 1998. godine. Osnovane su radne grupe i započele su zajedničke aktivnosti. Tada su još sve države učesnice bile tek na pragu Evropske unije, zbog toga su najvaž nije radne grupe imale za zadatak pripremu za pridruž ivanje, obrazovanje, teritorijalni razvoj i naravno podršku konkretnoj privrednoj saradnji.

Baze podataka

Prvi izazov je bilo međusobno upoznavanje, jer pravni status tih komora, ingerencije, odnos prema politici, bio je veoma različit. Na početku saradnje u sve tri države članstvo u komorama je bilo obavezno za preduzeća. U Mađarskoj je međutim kabinet Viktora Orbana koji je došao na vlast 1998. godine to članstvo proglasio dobrovoljnim. Veliki broj preduzeća je napustilo organizaciju, te je mađarska Privredna Komora oslabila.
– Znali smo šta bi trebalo činiti, ali često nismo imali snage da to i sprovedemo. U Rumuniji i u tadašnjoj Jugoslaviji obavezno članstvo nije ukinuto, međutim tu je politička nezavisnost bila pod znakom pitanja. Rumunska komora je imala va- žne zadatke iz sfere pravosuđ a, na primer registar firmi je spadao pod njene ingerencije. Komore u Srbiji su bile pod centralnom kontrolom, tako da srpske kolege nisu mogle da glasaju ni po sitnim pitanjima bez odobrenja Beograda – kaže Seri.
Najuspešnijom se pokazala privredna saradnja finansirana od strane Evropske unije. Dobar primer za to je obnova hotela „Korona” u Makou, kao centra za privredni razvoj, odnosno izgradnja izložbenog i konferencijskog centra u Temišvaru u okviru jednog od projekata PHARE CBC. Uspehom je rezultirao i program izrade zajedničke baze podataka na internetu. Kada je ranije neko tražio poslovnog partnera u susednoj zemlji, prvo se obraćao privrednoj komori te države. Referent je ispitao situaciju, telefonirao, pregovarao, a umesto takve procedure danas na web-sajtu za kratko vreme bilo ko može da potraži odgovarajuć eg poslovnog partnera.
Uz pomoć komora osnovan je veliki broj mešovitih preduzeća, najpre u Rumuniji, a zatim, nakon početka privatizacije i u Vojvodini. Ištvan Seri sa ponosom ističe da je ovakav vid saradnje pomogao osnivanju više od stotinu mešovitih preduzeća sa mađarskim učešćem. Radi se uglavnom o malim i srednjim preduzećima, ali se na primer i mađarski Holding za preradu aluminijuma pojavio na tržištu Srbije i Bosne i Hercegovine upravo uz pomoć komora.

Neuspesi u ekologiji i turizmu

Tokom saradnje bilo je i neuspeha. Mada se od početka turistička i ekološka kooperacija smatrala značajnom, u organizaciji komora ona nije urodila plodom. Izliv cijana u Tisu bio je jedan od događaja koji su ukazali da granice ne zaustavljaju zagađenje životne sredine, ali to je istovremeno izazvalo i političke tenzije za čije je smirivanje bilo potrebno dosta vremena.
U planiranju turističkih programa članovi radne grupe nisu našli zajednički jezik, jer su svi očekivali jedino da im druga strana šalje goste. Zato je važno da je Agencija za razvoj DKMT pronašla odgovarajuće destinacije tematskih turističkih putovanja, što je vid saradnje koja usaglašava interese svih.
Učlanjenje Rumunije u EU olakšalo je privrednu saradnju. Situacija se znatno poboljš ala i u vezama sa Srbijom, s obzirom na to da je kurs dinara relativno stabilan, usvojeni su zakoni o zaštiti investitora, privredna disciplina je ojačala, a samim tim je veće poverenje ulaga- ča. Mađarske firme se više ne koncentrišu samo na prodaju robe u Srbiji, nego učestvuju i u proizvodnji, ili pak zajednički izvoze robu na evropsko tržište. Ipak, mnogo toga zavisi od politič kih prilika u Srbiji u bliskoj budućnosti. Mada je osnova uspostavljanja ekonomskih veza interes i profit, Seri isti- če da veliku ulogu igraju i emocije, naročito u slovenskim kulturama. Dalji razvoj situacije u vezi sa Kosovom uticaće na celokupnu privredu Srbije, a indirektno i na ekonomiju DKMT.

(Evroregionalne novine)

Podelite ovu stranicu!