Ištvan Pastor: Subotica se ogrešila o Radomira Konstantinovića

27 Oct 2015

„Vrlo je teško dođi do obrazovanih ljudi, a pogotovo pronaći intelektualca koji je odgovoran pred svojom savešću. Ratna propaganda, ksenofobija i nacionalizam su izbrisali čitava razdoblja“,

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je na otvaranju Me?unarodnog okruglog stola „Dimenzije misaonog nasle?a Radomira Konstantinovi?a“ u Subotici da ?e taj grad slede?e godine ponovo predložiti srpskog filozofa i književnika Radomira Konstantinovi?a za svog po?asnog gra?anina.

Pastor je ocenio da je vredno izviniti se Radomiru Konstantinovi?u i proglasiti ga po?asnim gra?aninom Grada Subotice.

„Subotica je jedan od retkih gradova koji govori o Radomiru Konstantinovi?u stisnutih zuba, sa knedlom u grlu, zamuckuju?i, jer znamo da se Subotica ogrešila o Radomira Konstantinovi?a“, rekao je Pastor.

Gradona?elnik Subotice Jene Maglai rekao je da dela i misli Radomira Konstantinovi?a “prožimaju našu zajednicu, u kojoj mnogi vape za tim mislima i slobodnim izražavanjem”.

Istori?arka Latinka Perovi? ocenila je da se društvo nalazi “u dubokoj regresiji” i dodala da se sada ose?a “manjak kapaciteta da se savlada prošlost i kako da se iz nje izvu?emo”.

Latinka Perovic

Latinka Perovi?: Terazije. Na njima vešala, na vešalima ljudi, a ispod vešala sede drugi ljudi i piju hladno pivo.

Prema njenim re?ima, uo?i ratova imali smo kriti?nu masu za promene, školovanu generaciju koja je poznavala svet, ali je ta generacija napustila zemlju da ne bi ginula.

„Vrlo je teško do?i do obrazovanih ljudi, a pogotovo prona?i intelektualca koji je odgovoran pred svojom saveš?u. Ratna propaganda, ksenofobija i nacionalizam su izbrisali ?itava razdoblja“, kazala je Latinka Perovi? i dodala da je veoma važno da se koncentrišemo na prosvetiteljsku tradiciju koju sledi Konstantinovi? u srpskoj kulturi i na njegovu kriti?nu misao.

Prema njenim re?ima, Konstantinovi? je kao de?ak upamtio jednu sliku koja je uticala na njegov dalji razvoj i opredeljenje, otpor agresiji i nasilju, a ona je izgledala ovako: „Terazije. Na njima vešala, na vešalima ljudi, a ispod vešala sede drugi ljudi i piju hladno pivo“.

U okviru Me?unarodnog okruglog stola „Dimenzije misaonog nasle?a Radomira Konstantinovi?a“ koji je po?eo sino? u Gradskoj biblioteci u Subotici i traja?e do 28. oktobra, bi?e predstavljena knjiga iz zaostavštine Radomira Konstantinovi?a „Na margini“.

Na skupu ?e, izme?u ostalih, govoriti Janja Be?, Bora ?osi?, Marija Mitrovi?, ?uro Šušnji?, Aleksandra ?uri? Bosni? i drugi.

Na dan ro?enja Radomira Konstantinovi?a, 27. marta, 2014. godine je na rodnu ku?u pisca u Subotici postavljena spomen plo?a koju je izradila njegova supruga Milica.

Savet za obeležavanje misaonog nasle?a Radomira Konstantinovi?a osnovan je u Subotici 2014. godine.

Skupština Grada Subotice je dva puta odbila da proglasi Konstantinovi?a za po?asnog gra?anina tog grada.

Radomir Konstantinovi? (11928-2011) je autor dela „Filosofija palanke“, „Beket prijatelj“, Dekartova smrt“ i drugih.

Hanifa Kapidži? Osmanagi?: Konstantinovi? spasao ?ast Srbije

ANUBIHAkademkinja Hanifa Kapidži? Osmanagi? izjavila je da je pisac i filozof Radomir Konstantinovi? svojim angažmanom “spasao ?ast jedne druge Srbije”.

“Kosmopolit i univerzalist, rani oštri kriti?ar i portretist duha palanke, u Filosofiji palanke i drugde, bespoštedni borac protiv uskosti nacionalizma i njegove neminovne nasilnosti, u postjugoslovenskim ratovima osporavan i potiskivan, Konstantinovi? je spasavao ?ast jedne druge Srbije”, kazala je Hanifa Kapidži? Osmanagi? u ime Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine, ?iji je Radomir Konstantinovi? od 2002. godine bio inostrani ?lan.

Ona je na okruglom stolu “Dimenzije misaonog nasle?a Radomira Konstantinovi?a” u njegovoj rodnoj Subotici kazala da je on bio na svoj izvoran na?in, izuzetan na planu srpske ali i južnoslovenskih književnosti, kao i na fonu evropskog stvaralaštva.

“Poznato je da je samo nekoliko dana nakon po?etka opsade Sarajeva 1992. godine Radomir Konstantinovi? animirao Beogradski krug nezavisnih intelektualaca koji se protive ratu i pozvao onu drugu Srbiju da reaguje”, podsetila je Hanifa Kapidži? Osmanagi?.

Ocenila je da se u Konstantinovi?evom romanu “Dekartova smrt” vidi i “vizija umiranja uma”, kakvo devedesetih godina 20. veka okružuje pisca.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!