Ištvan Pastor: Subotica se ogrešila o Radomira Konstantinovića

27 Oct 2015

„Vrlo je teško dođi do obrazovanih ljudi, a pogotovo pronaći intelektualca koji je odgovoran pred svojom savešću. Ratna propaganda, ksenofobija i nacionalizam su izbrisali čitava razdoblja“,

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je na otvaranju Međunarodnog okruglog stola „Dimenzije misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića“ u Subotici da će taj grad sledeće godine ponovo predložiti srpskog filozofa i književnika Radomira Konstantinovića za svog počasnog građanina.

Pastor je ocenio da je vredno izviniti se Radomiru Konstantinoviću i proglasiti ga počasnim građaninom Grada Subotice.

„Subotica je jedan od retkih gradova koji govori o Radomiru Konstantinoviću stisnutih zuba, sa knedlom u grlu, zamuckujući, jer znamo da se Subotica ogrešila o Radomira Konstantinovića“, rekao je Pastor.

Gradonačelnik Subotice Jene Maglai rekao je da dela i misli Radomira Konstantinovića “prožimaju našu zajednicu, u kojoj mnogi vape za tim mislima i slobodnim izražavanjem”.

Istoričarka Latinka Perović ocenila je da se društvo nalazi “u dubokoj regresiji” i dodala da se sada oseća “manjak kapaciteta da se savlada prošlost i kako da se iz nje izvučemo”.

Latinka Perovic

Latinka Perović: Terazije. Na njima vešala, na vešalima ljudi, a ispod vešala sede drugi ljudi i piju hladno pivo.

Prema njenim rečima, uoči ratova imali smo kritičnu masu za promene, školovanu generaciju koja je poznavala svet, ali je ta generacija napustila zemlju da ne bi ginula.

„Vrlo je teško dođi do obrazovanih ljudi, a pogotovo pronaći intelektualca koji je odgovoran pred svojom savešću. Ratna propaganda, ksenofobija i nacionalizam su izbrisali čitava razdoblja“, kazala je Latinka Perović i dodala da je veoma važno da se koncentrišemo na prosvetiteljsku tradiciju koju sledi Konstantinović u srpskoj kulturi i na njegovu kritičnu misao.

Prema njenim rečima, Konstantinović je kao dečak upamtio jednu sliku koja je uticala na njegov dalji razvoj i opredeljenje, otpor agresiji i nasilju, a ona je izgledala ovako: „Terazije. Na njima vešala, na vešalima ljudi, a ispod vešala sede drugi ljudi i piju hladno pivo“.

U okviru Međunarodnog okruglog stola „Dimenzije misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića“ koji je počeo sinoć u Gradskoj biblioteci u Subotici i trajaće do 28. oktobra, biće predstavljena knjiga iz zaostavštine Radomira Konstantinovića „Na margini“.

Na skupu će, između ostalih, govoriti Janja Beč, Bora Ćosić, Marija Mitrović, Đuro Šušnjić, Aleksandra Đurić Bosnić i drugi.

Na dan rođenja Radomira Konstantinovića, 27. marta, 2014. godine je na rodnu kuću pisca u Subotici postavljena spomen ploča koju je izradila njegova supruga Milica.

Savet za obeležavanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića osnovan je u Subotici 2014. godine.

Skupština Grada Subotice je dva puta odbila da proglasi Konstantinovića za počasnog građanina tog grada.

Radomir Konstantinović (11928-2011) je autor dela „Filosofija palanke“, „Beket prijatelj“, Dekartova smrt“ i drugih.

Hanifa Kapidžić Osmanagić: Konstantinović spasao čast Srbije

ANUBIHAkademkinja Hanifa Kapidžić Osmanagić izjavila je da je pisac i filozof Radomir Konstantinović svojim angažmanom “spasao čast jedne druge Srbije”.

“Kosmopolit i univerzalist, rani oštri kritičar i portretist duha palanke, u Filosofiji palanke i drugde, bespoštedni borac protiv uskosti nacionalizma i njegove neminovne nasilnosti, u postjugoslovenskim ratovima osporavan i potiskivan, Konstantinović je spasavao čast jedne druge Srbije”, kazala je Hanifa Kapidžić Osmanagić u ime Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine, čiji je Radomir Konstantinović od 2002. godine bio inostrani član.

Ona je na okruglom stolu “Dimenzije misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića” u njegovoj rodnoj Subotici kazala da je on bio na svoj izvoran način, izuzetan na planu srpske ali i južnoslovenskih književnosti, kao i na fonu evropskog stvaralaštva.

“Poznato je da je samo nekoliko dana nakon početka opsade Sarajeva 1992. godine Radomir Konstantinović animirao Beogradski krug nezavisnih intelektualaca koji se protive ratu i pozvao onu drugu Srbiju da reaguje”, podsetila je Hanifa Kapidžić Osmanagić.

Ocenila je da se u Konstantinovićevom romanu “Dekartova smrt” vidi i “vizija umiranja uma”, kakvo devedesetih godina 20. veka okružuje pisca.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!