IŠTVAN PASTOR: Na projektu vojvođanske autonomije treba istrajati

08 May 2008

Mađarska koalicija je kao jednu od ključnih tema u predizbornoj kampanji nametnula pitanje trostepene autonomije…

Ištvan PastorMađarska koalicija je kao jednu od ključnih tema u predizbornoj kampanji nametnula pitanje trostepene autonomije. Zahtevi za teritorijalnom autonomijom naišli su na žestoke reakcije mnogih, pa i autonomističkih stranaka.
Na početku razgovora za www.autonomija.info, pitamo predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora kolike su po njemu šanse za kvalitativnu promenu statusa Vojvodine unutar Srbije.
– Što se tiče sadašnjeg ustavnog okvira, njega bi trebalo dopuniti. Mislim da posle izbora sledi donošenje novog vojvođanskog statuta, koji će to donekle omogućiti. Što se tiče drugačijeg prekomponovanja ustavnog položaja Vovjodine, ne vidim dovoljno političke volje za to, ali je to promenljiva stvar. Mi radimo na tome, i tražimo političke partnere. Naviknuti smo da ono što se u Srbiji danas čini nemogućim, za godinu-dve postaje realnost, i na tom čitavom projektu treba istrajati. Nadam se da ćemo naći političke partnere koji neće praviti državne kompromise na štetu Vojvodine.
* U kome vi vidite potencijalne političke partnere za taj posao?
– Vidim potencijalne partnere u onima koji te ideje bar s vremena na vreme ubacuju u sopstvenu političku retoriku. Tu ne mislim samo na Ligu socijaldemokrata Vojvodine. Liga jeste dosta istrajna u tom zahtevu, iako mi je fizionomija te stranke u poslednjih pola godine malo problematična zbog njenih lutanja u ovim predizbornom periodu. Oni jesu sigurni politički partneri u tom opredeljenju, ali ja se nadam da će takav stav imati i DS, LDP i G 17 plus, i da su to snage na koje se može dugoročno računati kada se radi o položaju Vojvodine.
* Žestoke su reakcije na vaše zahteve za teritorijalnoj autonomiji Mađara u Vojvodini. Da li je ta ideja udaljena od ideje vojvođanske autonomije?
– Mislim da o toj ideji pre svega treba razgovarati. Onda će biti jasno da je ta ideja prihvatljiva i da se može ugraditi u priču oko regionalizacije Srbije. Regioni moraju biti zakonski utemeljeni i oko toga mora postojati konsenzus većine u državnom parlamentu. Regija o kojoj mi govorimo, deo je te priče i mora imati iste nadležnosti kao i sve druge regije koje će se formirati na teritoriji Srbije. To je neminovna priča u kontekstu približavanja Evropskoj Uniji. Ne vidim problem u činjenici da će u toj regiji Mađari biti u većini, u većini drugih regija će Srbi biti u većini, pa šta? Ne znam ni za jednu situaciju u kojoj su Mađari ugrozili stabilnost ove zemlje, a znam niz slučajeva kada je to učinila srpska zajednica. Strašno je kada se ljudi koji zagovaraju autonomiju ponašaju kao sudije koje određuju koji je nivo autonomije dobar i dovoljan. Ponašaju se kao centralisti. Autonomija je po definiciji raspodela nadležnosti i odgovornosti, a toj raspodeli u principu nema kraja. Što niže spuštamo odgovornost, veća je efikasnost. Autonomija nije u suprotnosti sa pitanjem nacionalnih saveta, na primer.
* Ima li vojvođanska autonomistička opcija trenutno dovoljno političke snage?
– Generalno mislim da nema, ali kao što smo to videli i u proteklim decenijama, to je promenljiva stvar.

Larisa Inić (www.autonomija.info)

Podelite ovu stranicu!