IŠTVAN PASTOR: Cilj im je da se građani okrenu protiv Vojvodine

30 Dec 2012

Slučaj RBV je bio pokušaj rušenja pokrajinske vlasti

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je da su dešavanja sa Razvojnom bankom Vojvodine tokom proteklih nekoliko meseci, kao i politički pritisci i optužbe na račun Pokrajine u tom pogledu, ukazivali na pokušaj da se destabilizuje pokrajinska vlast. U intervjuu za “Dnevnik” Pastor je ocenio da je “uz sva poniženja koja je vojvođanska administracija pretrpela u toj kampanji”, kao rezultat došlo i do gubitka poverenja građana u Vojvodinu i njene institucije.

Stoga će, kako je najavio, tokom januara zatražiti prijem kod guvernera Narodne banke Srbije i uvid u izveštaj te institucije o poslovanju RBV, kako bi se uverio da li je do gašenja te banke došlo zbog lošeg upravljanja ili zbog političkih pritisaka pojedinih predstavnika republičke vlasti.

– Ne znam šta je bio čiji cilj u toj lakrdiji sa Razvojnom bankom Vojvodine, ali sve što se dešavalo ličilo je pokušaj da se destabilizuje pokrajinska vlast. Mi smo slušali veoma ozbiljne i teške optužbe s najviših pozicija u Vladi Srbije, koje su onda povlačene uz obrazloženja da je to bilo medijski pogrešno preneto. I tu nije bila na udaru samo RBV, nego i Fond za kapitalna ulaganja… – ukazao je Pastor.

Očekujete li da će Fond za kapitalna ulaganja biti sledeći na tapetu, s obzirom da takve najave već dolaze iz stranaka koje su opozicija u pokrajinskom parlamentu, ali su vladajuće u republičkom?

– To mi mnogo liči na situaciju da neko nekog plaši. A ja ne vidim razlog zašto bi bilo ko trebao da se uplaši od najave da će neko doći i kontrolisati poslovanje tog fonda. Pa i do sad je postojala mogućnost takve kontrole, kojih je i bilo. I ja u tim kontrolama ne vidim nikakav problem. Ako se utvrdi da je neko nešto zgrešio, on zbog toga treba da odgovara. Ali ne vidim razlog da neko sad pokušava da nas time zastraši, sem ako iza svega ne stoji goli politički pritisak.

U kojoj meri će eventualno poljuljano poverenje u pokrajinsku vlast zbog slučaja RBV otežati poslovanje novog razvojnog fonda, koji tek treba da se formira?

– Upravo formiranjem tog fonda treba da pokažemo da Pokrajina može da bude bolji domaćin i efikasniji gazda, što verovatno jeste dovedno u sumnju zbog te lakrdije oko Razvojne banke Vojvodine. I zato je razvojni fond naša šansa. To svakako ne može da anulira sva ona poniženja i šamare koja smo kao pokrajinska administracija doživeli proteklih meseci zbog RBV, ali mislim i da smo možda tek na početku tih suočavanja s realnošću kojih će verovatno biti sve više i više. I baš zato ima smisla ići u stvaranje razvojnog fonda kako bi se spasilo ono što se spasiti može iz RBV. Ako je prethodni Fond za razvoj mogao biti efikasan instrument, što smo već pokazali, ne vidim zašto to ne može bit novi razvojni fond.

Doduše, nije nam trebala ta avantura sa RBV. Ali, taj ko je donosio odluku o utapanju nekadašnjeg Razvojnog fonda u RBV treba da kaže zašto je to uradio, ko ga je na to nagovorio, kakvu su tu ambicije postojale, kakve su bile vizije… To ne mora da znači priznanje greha, možda je postojala logika po kojoj je to bilo racionalno. Mada, za mene to nikad nije bilo racionalno. Zato što je Razvojni fond, koji smo imali, bio naš autonomni instrument čije poslovanje je uređivano odlukama Upravnog odbora i osnivača, a RBV je deo bankarskog sitema gde pravila poslovanja diktira NBS. A to je ogromna razlika. Naš Fond za razvoj je za deset godina svaki dinar, koji je u njega ušao, okrenuo četiri puta. Imali smo oko šest milijardi ulaznog novca, a nakon deset godina ostvarili smo plasmane u vrednosti od 24 milijarde. Zato mi sad teško pada što smo takav potpuno autonomni razvojni instrument pretvorili u instrument kojim ipak nećemo autonomno odlučivati nego ćemo biti pod tutorstvom. To ne dolikuje ideji autonomije.

Nemam ništa protiv Republičke vlade, ali mislim da je način na koji se sve to kroji krajnje ponižavajući za Vojvodinu. Jer, mi smo dovedeni u situaciju da uprkos sporazumu između dveju vlada o zakonskom predlogu koji je prošao kroz proceduru Skupštine Vojvodine o novom razvojnom fondu, Vlada Srbije i poslanici koji je podržavaju naknadno predlažu amandmane na taj zakon. To je neverovatno ponižavanje Vojvodine i njenih institucija…

Kako javnost može da zna zbog čega je zapravo došlo do gašenja RBV, da li zbog lošeg poslovanja ili, pak, zbog poltičkih pritisaka?

– To ne mogu tačno da procenim, jer nemam sve informacije u tom pogledu. Ne može niko od nas da uđe u RBV i proverava njeno poslovanje ako za to nema ovlašćenje – to ovlašćenje imaju NBS i drugi nadležni organi. Ali ja svakako imam nameru da tokom januara odem kod guvrenera NBS, jer mislim da imam pravo da pročitam izveštaj o poslovanju RBV.

Zar taj izveštaj ne bi trebalo da bude objavljen?

– Mislim da su tu pravila dosta rigidna. Po zakonskom rešenju, koliko znam, moguće je izvršiti uvid u analizu NBS, ali se to ne može obelodanjivati.

Kako to da se toliko razlikuju viđenja pokrajinskog budžeta unutar vladajuće koalicije u Vojvodini i oko famoznih sedam posto i oko iznosa za kapitalna ulaganja?

– Budžet je problematičan iz različitih aspekta. Jer, tih 12 milijardi je virtuelni novac za virtuelni projekat. Ne postoji ni projektno-tehnička dokumentacija za taj autoput i za tunel kroz Frušku goru. Postoji samo ideja i postoji potreba za tom saobraćajnicom. Ali, od ideje do zabadanja prvog ašova treba da prođe dosta vremena, a potrebno je i da se raspiše tender za izradu različitih studija, dobiju razne saglasnosti… Da li je sve to moguće uraditi u godinu dana? U to je teško poverovati. Uz to, nigde nisam video da se tih 12 milijardi u republičkom budžetu pojavljuje kao nešto što treba da se transferiše Pokrajini. To je fiktivan novac koji se pojavljuje samo na papiru, ali plašim se da ga nikada nećemo videti.

Zato ovaj budžet više vidim kao manevar da bi se tu sad nešto zamazalo. No, veći problem je što Pokrajini ostaje realno za kapitalna ulaganja u narednoj godini tek nešto više od dve milijarde dinara, a taj iznos nikada nije bio na tako niskom nivou. I ta sredstva ne odvaja Republika nego Pokrajina iz sopstvenih izvora. Ali posebno mi je problematično što na sve to vojvođanska vlada kaže da je sve u najboljem redu, da je ispoštovan ustvani okvir od sedam posto i udeo koji se odnosi na kapitalna ulaganja. Ja to ne razumem. Jer, takvim tvrdnjama mi praktično napuštamo zadnju branu, a onda više nema kraja uzmicanju.

Potpuno je jasno da mi nismo mogli da promenimo odluku o republičkom budžetu, jer smo prethodno učinili sve što smo mogli u tom pogledu: pokrenuli postupak pred Ustavnim sudom, imali zakonodavnu inicijativu i amandmane na budžet i pregovarali… Ali, ništa nije vredelo. E, onda je trebalo to građanima Vojvodine da kažemo i da im objasnimo da je to realnost, ali i da mi nismo s tim saglasni niti zadovljni, te da je Ustav prekršen i da to nismo mogli da sprečimo. Takođe, trebali smo jasno kazati da ipak nećemo ići na privremeno finansiranje nego na usvajanje takvog budžeta, ali da ne odustajemo ni milimetar od onoga što smo do sada tvrdili. Jer, ako sada tvrdimo da nam je virtuelnih 12 milijardi dovoljno, ko nam garantuje da dogodine iz republičke vlasti neće reći: evo vam virtuelnih pedeset milijardi i možete da se odreknete sledeća tri pokrajinska budžeta.

Mislite li da su realne spekulacije o skorim vanrednim izborima u Pokrajini, ali i na republičkim nivou?

– Takve spekulacije ne doživljavam kao realne. Na državnom nivou to sigurno nije realno, a na lokalnim niovima je to negde možda moguće, dok ćemo na pokrajinskom u februaru imati dopunske izbore u Apatinu, Srbobranu i Zrenjaninu. Uvren sam da vanredni izbori nisu nikom u interesu, jer je važno da 2013. bude godina u kojoj ćemo konačno pokušati da se suočimo s problemima koji su nagomilavani proteklih decenija – od pitanja Kosova do unutrašnjeg uređenja zemlje, reorganizacije velikih sistema i isterivanja na čistac svega onog što je bilo prljavo.

Branka Dragović-Savić (Dnevnik) 

Moguća korekcija Statuta APV

Može li očekivano obaranje Statuta APV pred Ustavnim sudom dovesti u pitanje opstanak aktuelne pokrajinske vlasti, kako to očekuju neki funkcioneri SNS-a?

– Do ocene ustavnosti Statuta sigurno će doći u narednoj godini, ali ja tu ne vidim uzročno-posledičnu vezu s eventualnim vanrednim pokrajinskim izborima. Ali, vidim potrebu da se oko toga spusti tenzija i da se počne pregovarati. Ministar pravde izneo nam je ideju da se traži obustavljanje postupka pred Ustavnim sudom Srbije, kako bi se pronašlo rešenje za otklanjanje razloga za vođenje tog postupka. Mislim da je to jedan od mogućih koraka koji bi vodio smirivanju tenzija i rešavanju problema.

To znači pisanje novog statuta i zakona o nadležnostima?

– To znači korekciju onih delova Statuta koji su problematični u odnosu na odluku USS koja je već doneta u odnosu na Zakon o nadležnostima. I svakako to znači ići u susret događaju, a ne čekati odluku Ustavnog suda, odnosno tražiti rešenja koja bi se u parlamentarnoj proceduri usvajala kako bi se taj problem prevazišao.

Podelite ovu stranicu!