Istraživanje: Srbi u BiH se najmanje osjećaju Evropljanima

27 Aug 2017

Srđan Puhalo: To je taj paradoks – što bi mi htjeli da budemo Rusi u duši, a bogati kao Evropska unija

Evropljaninom se osje?a 57,1 posto gra?ana Bosne i Hercegovine, dok 35,5 posto sebe ne vidi tako. Neodlu?nih je 7,5 posto stanovnika ove zemlje. Sebe kao Evropljanina vidi 71,6 posto Bošnjaka, 61 posto Hrvata i 32,1 posto Srba. Ovo su rezultati istraživanja Agencije Prime Communications, tokom kojeg je na pitanje ‘Da li se osje?ate Evropljaninom?’ odgovaralo 1500 punoljetnih gra?ana tehnikom usmenog intervjua. Primijenjen je višeetapni stratifikovani slu?ajni uzorak (mogu?a greška + – 3 posto). O dobijenim podacima govori psiholog Sr?an Puhalo, rukovodilac sektora za istraživanje Agencije Prime Communications

RSE: Gospodine Puhalo, možete li nam objasniti zbog ?ega je ovo istraživanje, odnosno podaci do kojih ste došli, važno?

Puhalo: Mislim da je to važno iz nekoliko razloga. S jedne strane, mi u Bosni i Hercegovini, kada pogledamo istraživanja javnog mnijenja, vidimo da njih 70 ili 80 posto podržava ulazak BiH u Evropsku uniju. S druge strane, imate politi?are, koji kao papagaji ponavljaju da je nama EU prioritet i da je naš cilj ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Kad imate sve to u vidu, onda pretpostavljate da su i evropske vrijednosti nešto što je blisko našim gra?anima, odnosno da su oni spremni da usvoje i evropske vrijednosti i pravila ponašanja, i da je njihov identitet negdje u skladu sa onim o ?emu govore i ?emu teže, barem deklarativno. Zbog toga smo prosto pitali ljude – dobro, hajde da vidimo, da li se vi osje?ate Evropljaninom i koliko se osje?ate Evropljaninom. Dobili smo, ?ini mi se, vrlo interesantne podatke. S jedne strane vidimo da se najve?i broj ljudi osje?a Evropljaninom, ali je dobar dio ljudi kazao da nema taj osje?aj da je Evropljanin. Ako to razložite po nekim etni?kim kategorijama, odnosno na Srbe, Hrvate i Bošnjake, onda vidite da tek tu postoji razlika, da Bošnjaci i Hrvati, u najve?em procentu kažu: ‘Da, mi se osje?amo Evropljanima’, dok su Srbi mnogo, mnogo skepti?niji.

RSE: Prema ovom istraživanju, od ispitanih osoba sebe kao Evropljanina vidi 71,6 posto Bošnjaka, 61 posto Hrvata i 32,1 posto Srba. Kako se mogu komentarisati ovi podaci i šta oni govore?

Puhalo: Tu, ?ini mi se, imamo s jedne strane paradoks da, recimo, Bošnjake stalno optužuju, ili dolaze optužbe, da oni kalkulišu, da im je bliska Turska, da žele da idu ka Turcima, ka Saudijskoj Arabiji, a rezultati istraživanja pokazuju druga?ije. S druge strane, imate Srbe, koji su mahom iz Republike Srpske, koji kažu: ‘Da, mi smo Evropa, mi tu živimo’, a izgleda da se oni u veoma malom procentu, odnosno znatno manje od o?ekivanog, u odnosu na Hrvate i Bošnjake, osje?aju Evropljanima. ?ini mi se da se sve to može objasniti nekom vrstom dnevne politike koja danas vlada u Bosni i Hercegovini. Imate Hrvate, Evropsku uniju, zapadne vrijednosti koje se poklapaju i sa katoli?anstvom, i sa Hrvatskom koja je u Evropskoj uniji, i oni su ti koji nemaju mnogo dilema. Slijede i Bošnjaci, ?ija politika kalkuliše s EU, ?ini mi se donekle, ali se to ne ‘prima’ puno kod Bošnjaka, i oni se osje?aju Evropljanima.Problem je kod Srba, gdje imate dnevnu politiku, zna?i vlast u Republici Srpskoj, koja kalkuliše ulaskom Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, odnosno uslovljava to nekim svojim zahtjevima, ?ak postoje i dileme da li da se ide u EU ili nešto što bi se zvalo Evroazijska zajednica, gdje bi Rusija dominirala, i to je nešto se odražava kod Srba, gdje se oni, vjerovatno isfrustrirani, s jedne strane politikom EU prema Republici Srpskoj, s druge strane izjavama doma?ih politi?ara, prosto najmanje u odnosu na Hrvate i Bošnjake, opažaju Evropljanima. To je nešto, ?ini mi se, što nije o?ekivano, nešto što je novo i neki novi kvalitet ovog istraživanja.

RSE: Uglavnom, anketirani su davali odgovore koji se baziraju na informacijama koje primaju ili ?ak na propagandi kojoj su izloženi u društvenim zajednicama u kojim žive.

Puhalo: Ja vjerujem da je to pogotovo prisutno kod ljudi iz Republike Srpske, odnosno kod Srba, kod kojih doma?i politi?ari malo jesu, malo nisu za Evropsku uniju, malo jesu, malo nisu za evropske vrijednosti, malo nam jesu prijatelji iz Evropske unije, malo nisu, ali uvijek je jedno oko okrenuto ka Rusiji. Ti animoziteti koje mi imamo u politici izme?u Evropske unije i vlasti RS, ?ini mi se, odražavaju se kod gra?ana i otuda postoji ta rezerva prema EU, odnosno prema osje?anju da oni jesu Evropljani, i postojanja te alternative – Rusije – koja svakako uti?e na taj njihov identitet.

RSE: Gra?ani BiH jesu Evropljani, prije svega po geografskom položaju zemlje u kojoj žive. Šta je dublji smisao pitanja koje ste postavljali o tomeda li se bh. gra?ani osje?aju kao Evropljani?

Puhalo: Neka ranija istraživanja pokazuju da ljudi Evropsku uniju prvenstveno opažaju kao rješenje za njihove ekonomske probleme – da ?e živjeti bolje, da ?e imati više posla, više novca, da ?e imati neku sigurnost. S druge strane, imate paradoks da u BiH imate konsenzus da svi jesu za EU, ali da mi ve? godinama tapkamo u mjestu. Tre?a stvar je prosto da vidimo, iako mi geografski pripadamo Evropi, iako nas Evropa svojata, kao svoje, ipak taj njezin odnos, ?ini mi se, nije dovoljno iskren, a ono što je meni bilo važno jeste da vidimo, kad sve to imamo u vidu, da li prosje?an stanovnik BiH sebe opaža kao Evropljanina, ne samo geografski nego i mnogo više, obojeno emocijama, da li je to biti Evropljanin dobro, loše, i da li oni to vide kao jedan od svojih važnih identiteta. Možda su oni Evropljani, ali im je mnogo važnije da budu Srbi, Hrvati, Bošnjaci, muslimani, hriš?ani, pravoslavci, katolici, pa tek onda Evropljani. Izgleda da se kod pojedinih etni?kih grupa upravo to dešava – da Evropljanin kao identitet, kao neki osje?aj, ne kotira se tako dobro kao neki drugi identitet.

RSE: Koliko je to nelogi?no ili ?ak paradoksalno?

Puhalo: To je ?udan paradoks, koji nije svojstven samo Bosni i Hercegovini. On postoji, recimo, i u Srbiji – da imate ljude koji preziru Evropsku uniju – možda je to malo gruba rije? – za koje je EU ili politika EU nije toliko atraktivna, kojima je mnogo bliža Rusija, ali koji idu da rade na Zapad. I to je taj paradoks – što bi mi htjeli da budemo Rusi u duši, a bogati kao Evropska unija. To je nešto što je prili?no šizofreno – da usvajate jedne vrijednosti, a da želite standard nekog drugog društva. Pitanje je da li ?emo to mo?i pomiriti, odnosno da li ?e upravo ta raspolu?enost biti ko?nica ka Evropskoj uniji, i Bosni i Hercegovini, a i drugih zemalja na Balkanu koje idu ka tome.

(Gordana Sandi?-Hadžihasanovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!