Istraživanje: Novinari saučesnici u procesu kreiranja poslušnika i doušnika

16 Nov 2017

"Novinar koji ćuti o pitanjima od javnog interesa nije novinar"

Stanje u medijima u Srbiji je loše, a odgovornost za takvo stanje u odre?enoj meri preuzimaju sami novinari koji su nedovoljno aktivni, što ne zna?i da ne mogu da budu aktivniji, re?eno je danas u Beogradu na predstavljanju knjige “Pasivni aktivizam novinara”.

Na predstavljanju knjiga nastale na osnovu istraživanja u Medija centru iznete su ocene novinara ispitanih tokom istraživanja po kojim u Srbiji nema slobode medija, država kontroliše medije, autocenzura je veoma raširena i sami novinari u odre?enoj meri su krivi za takvo stanje.

Istraživanje “Kapaciteti novinara u zastupanju javnog interesa, odbrani profesije i u deprekarizaciji rada”, koje je tokom 2016. i 2017. godine realizovao istraživa?ki tim Centra za razvoj sindikalizma, pokazalo je da novinari za loše stanje medija odgovornost smeštaju u medijsko okruženje koje ?ini aktuelna vlast, partije, vlasnici medija.

“Prihva?enost medijskih sindikata i profesionalnih udruženja je prili?no slaba. U ?lanstvu sindikata je 22 odsto novinara, a poverenje u sindikate ima tek 9 odsto novinara. U ?lanstvu profesionalnih udruženja je 21 odsto novinara, poverenje u UNS ima 21 odsto novinara, a u NUNS tek nešto više – 25 odsto”, navodi se u istraživanju i dodaje da je odnos prema aktivizmu konfuzan i protivre?an.

Autori istraživanja i knjige su Sre?ko Mihailovi?, ?okica Jovanovi?, Miroslav Ružica, Galjina Ognjanov, Zorica Miladinovi?, ?or?e Vlaji?, Gradimir Zaji?, Dejan Kožul, Tanja Jakobi, Vera Didanovi?, Zoran Stanojevi?, Vojislav Mihailovi?, Zoran Stojiljkovi?.

Sre?ko Mihailovi? rekao je da se od novinara danas traži da oni kažu ono što drugi ne govore uz obrazloženje da je to njihov posao zbog ?ega je postavio pitanje: “Nije li posao svih nas da stvaramo takve društvene uslove u kojima javna re? ne?e povla?iti posledice onoga koji ih je javno izrekao?”.

“Ako to ne u?inimo svi ?emo postati žrtve prekarizacije kao procesa prisilnog kreiranja poslušnika i doušnika, beski?menjaka, marioneta i sadizma“, rekao je Mihailovi?, koji je i citirao filozofa Milana Kangrgu da “novinar koji ?uti o pitanjima od javnog interesa nije novinar”.

On je kazao da su tabloidi nali?je javnosti u Srbiji, da su oni “slika i prilika” današnje Srbije i da se novinari umesto da kukaju treba da se aktiviraju.

Tanja Jakobi kazala je da se danas tokom pisanja nove medijske strategije može videti da ?e ona možda sa lako?om mo?i da se napiše bez udruženja novinara.

?or?e Vlaji? rekao je da pretpostavlja da koren problema sa medijskom scenom u Srbiji leži u krhkim državnim institucijama. Navode?i da je medijska scena Srbije veoma kompleksna, Vlaji? je rekao da nije dovoljno da neki drugi brinu o novinarima ve? da novinari treba da brinu sami o sebi i da moraju postaviti meru i uslove pod kojima ho?e da rade. “Novinarska profesija je stvar izbora i vrednosti”, kazao je on.

Knjigu “Pasivni aktivizam novinara” objavili su Centar za razvoj sindikalizma i DanGraf. U knjizi nastavljeno je istraživanje prekarnosti zapo?eto 2015. godine sa istraživanjem “Prekarizacija rada i radnika. Radnici bez zanimanja i medijski radnici” i knjizi “Od novinara do nadni?ara. Prekarni rad i život”. Oba istraživanja finansijski je podržala Fondacija za otvoreno društvo.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!