Istraživanje: Najveće političke stranke nezaintersovane za probleme LGBTTIQA osoba

01 Mar 2018

"Okretanje glave od problema može dovesti do dalje društvene distance i još produbljenije diskriminacije"

U periodu od 1. februara 2017. do 26. februara 2018. evidentirano 75 slučajeva nasilja ili diskriminacije nad LGBTTIQA osobama, što predstavlja najmerljiviji indikator položaja ove zajednice koja se, uprkos porukama koje dolaze od strane vlasti, čak i sa najvišeg državnog vrha, o Srbiji kao nehomofobičnoj zemlji, i dalje suočava sa mnogim sigurnosnim rizicima na dnevnom nivou, saopšteno je na današnjoj konferenciji za medije udruženja “Da se zna!” posvećenog suzbijanju i smanjenju homofobije i transfobije kroz direktan rad sa žrtvama i saradnju sa nadležnim institucijama na lokalnom i nacionalnom nivou.

Ipak većina izbornih lista koje se kandiduju na beogradskim izborima ne pokazuje interesovanje za rešavanje ovog problema, dok ni aktuelni budžet grada ne ostavlja prostor za podšku LGBTTIQA zajednici, pokazuju rezultati istraživanja “I mi glasamo” koje je sprovelo ovo udruženje.

Koordinator za komunikacije i fandrejzing Udruženja Aleksandar Savić, koji je i jedan od autora ovog istraživanja, izjavio je da je od ukupno 24 odborničke liste samo devet odgovorilo na upitnik, od kojih četiri liste među kandidatima za gradske odbornike ima autovane LGBTTIQA osobe, što je ocenio kao pomak u odnosu na prethodne izbore.

Dodao je, međutim, da dve liste među njima ne vide javni interes u inicijativi da udruženje “Da se zna!” od grada dobije prostor za pružanje pravne i psihološke podrške LGBTTIQA osobama koje su doživele nasilje, a da predstavinici čak osam od devet lista smatraju da grad Beograd treba da izdvaja sredstva za podršku LGBTTIQA zajednici.

“I pored iskazane podrške, nažalost veći deo lista nema delove programa koji se posebno bave poboljšanjem položaja i unapređenja ljudskih prava LGBTTIQA osoba. Iako su mnogi odgovorili da program važi za sve ljude, pa i za one koji su LGBTTIQA, praksa pokazuje da se ranjivim grupama mora posebno pristupiti, budući da se one ne nalaze u ravnopravnom položaju sa drugima”, dodao je Savić.

Izvršna direktorka udruženja Dragoslava Barzut ukazala je da je posebno zabrinjavajuće što najveće političke partije u Srbiji nisu našle za shodno da odgovore na ovaj upitnik, a pre svega vladajuća Srpska napredna stranka.

Nezainteresovanost i okretanje glave od problema sa kojima se LGBTTQA osobe suočavaju mogu dovesti do dalje društvene distance i još produbljenije diskriminacije“, ocenila je ona.

Organizatori istraživanja naveli su i da su ovim izveštajem inicirali otvoreniji pristup političkih aktera ka problemima sa kojima se LGBTTIQA zajednica suočava, te izrazili uverenje da će se uzeti u obzir stavovi ove zajednice prilikom donošenja odluka.

Kompletno istraživanje može se pogledati na linku http://dasezna.lgbt/attachments/i_mi_glasamo_izvestaj_mart_2018.pdf

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!