Istraživanje: Ekstremni govor u srpskim medijima – proizvodnja straha sa političkom porukom

13 Nov 2017

"Nastavak vođenja ratne politike medijskim sredstvima"

Ekstremni govor prisutan je u svakoj ?etvrtoj vesti najtiražnijih medija u Srbiji, a njegova jedina namera je podizanje dramati?nosti i senzacionalizma po svaku cenu, uz širenje straha i ose?aja nesigurnosti i netrpeljivosti – zaklju?ak j danas predstavljenog istraživanja “Ekstremni govor u medijima: Kako se generiše kultura straha u Srbiji”.

Navode?i da su analizirani tekstovi u 16 štampanih, elektronskih, onlajn i agencijskih medija, od maja do septembra, direktorka Centra za nove medije “Liber” Tatjana Vehovec je kazala da su ekstremne vesti irelevantne, a da izazivaju negativne emocije, uzbunjuju javnost i služe kao sredstvo politi?ke propagande.

“Prikupljeno je 36.960 medijskih objava od kojih je 9.436 tekstova sadržalo neki element ekstremnog govora. Najve?i deo ekstremnog opisivanja prisutan je u rubrici Hronika, koju sledi rubrika Zabava i što je posebno interesantno, Vremenska prognoza”, kazala je Tatjana Vehovec.

Po njenim re?ima, ekstremni govor u rubrici “Hronika” karakterišu izrazita brutalnost, preterivanje, senzacionalisti?ki narativi.

“Nose?e re?i u takvim vestima su pakao, užas, horor, panika. Ovakve vesti nemaju nikakvu informativnu funkciju a socijalna posledica takvog izveštavanja je smanjenje ili ukidanje osetljivosti publike na zlo?ine i stvaranje iluzije o sveprisutnoj opasnosti od ubica i nasilnika”, navela je direktorka centra “Liber”.

Ona je dodala da je od ukupnog broja vesti sa ekstremnim sadržajem, mizoginija u 25 odsto tekstova, a širenje netrpeljivosti u 15 odsto tekstova obuhva?enih analizom.

“U temama o Hrvatskoj i Kosovu koriste se izrazi ‘ustaše’ i ‘Šiptari’ kojima se kroz šovinisti?ko izveštavanje i isticanje nacionalnog ponosa Srba širi netrpeljivost prema drugima”, kazala je Tatjana Vehovec.

Sociolog Aleksej Kišjuhas ocenio je da u srpskim medijima postoji “šuma vrlo alarmantnih izveštaja”.

To nisu vesti, iako imaju takvu formu. U njima dominira izrazita brutalnost, senzacionalizam, njihova jedina namera je da šokiraju i uznemire publiku. Takvi narativi generišu neutemeljeni strah me?u gra?anima, a u Srbiji proizvodnja straha ima jasnu politi?ku i propagandnu poruku”, naveo je Kišjuhas.

Po njegovim re?ima, u analiziranim tekstovima dominira narativ o Srbima kao moralno ispravnom narodu koga su zapadne sile nepravedno kaznile dok se generišu amerikanofobija, ksenofobija i islamofobija.

“Najopasnija je praksa grubog širenja etni?ke netrpeljivosti koja se grani?i sa govorom mržnje. To je nastavak vo?enja ratne politike medijskim sredstvima, odnosno tipi?an primer posleratne propagande koja ima zna?ajne društvene posledice”, kazao je Kišjuhas.

On je dodao da je raskorak izme?u ekstremnog opisivanja i objektivnog izveštavanja najvidljiviji u vremenskoj prognozi u medijima.

“Neprimereno se dramatizuju kiša, grmljavina, visoke letnje temperature, a dominiraju re?i kao što su pakao, katastrofa, opasno, preživljavanje”, kazao je Kišjuhas.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!