Istopolni brakovi u Srbiji – san ili skora budućnost?

Aug 3 2012

Govoriti o LGBT pravima zapravo znači govoriti o samom sebi

Kada govorimo o pravima LGBT osoba, potrebno je shvatiti da se ne radi konkretno o pravima koja samo za sebe zahtevaju pripadnici ove populacije i koje traže samo zato što su oni seksualno i emotivno orijentisani drugačije od većine. Ovde se radi o pravima koja su zagarantovana i heteroseksualnim osobama, odnosno svim ljudima koji žive na ovoj planeti i, kao takva, treba da budu dostupna svima.

Na primer, tu je pravo na slobodno javno okupljanje. Pravo na ovo po ustavu i zakonima jedne zemlje, pa tako i Republike Srbije, imaju svi njeni građani i često ga koriste. Međutim, tokom 2011. godine u Beogradu, jednoj grupi ljudi bilo je uskraćeno pravo na okupljanje kada je zabranjena Povorka ponosa, „Prajd 2011”. U ovom slučaju ne govorimo o nekim specifičnim gej ili lezbejskim pravima, jer su na njoj trebali učestvovati i mnogi drugi građani. I pored ogromnog napora nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava i aktivne saradnje sa vlastima u Srbiji, prajd je zabranjen nakon pritiska javnosti i ekstremističkih grupa. Procenjeno je da je rizik od sukoba sa protivnicima njegovog odžavanja velik, te da zabog bezbednosti LGBT osoba koje su u ovom slučaju bile na meti, treba racionalno sagledati situaciju i odustati. Biti LGBT je lično svojsvo nekog čoveka, kao što je i biti heteroseksualan – ukoliko je nekome uskraćeno bilo koje ljudsko pravo samo zbog njegovog ličnog svojstva dolazimo do diskriminacije.

Slična je situacija i sa homoseksualnim brakovima. Jedna tema kao što je brak, venčanje i spajanje dvoje ljudi u zakonom uređenu zajednicu, veoma je „sklizak” teren ne samo u Srbiji, već i u Evropi, pa i u celom svetu. Onog momenta kada je neko odlučio da homoseksualni parovi „nisu normalna pojava” i pravna regulativa je počela da se razvija tako da te zajednice nisu prepoznavane u legislativama većine zemalja sveta.

Međutim, u poslednje dve decenije, počevši od 1989. godine i prvog registrovanog istopolnog partnerstva u Danskoj, u evropskim zemljama se uveliko raspravlja o nivou prava koja istopolnim parovima treba garantovati i pronalaze adekvatna rešenja. Nivo prava zavisi od zemlje do zemlje.

Diskriminacija u Srbiji

Srbija je država koja je još uvek daleko od ove teme, jer je trenutno za LGBT populaciju pitanje otvorene mržnje i nasilja još uvek na prvom mestu. „Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca”. Tako je propisano članom 62 Ustava Srbije i Porodičnim zakonikom. No, istopolni parovi ovim nisu izbrisani iz stvarnosti Srbije. Oni postoje i njihova svakodnevica je često komplikovanija nego što to na prvi pogled može da izgleda. Ljudi koji žive zajedno dugi niz godina stiču zajednička dobra, nekretnine, porodične veze i odnose koji su isti kao kod parova koji su u brakovima. No, zakoni ne prepoznaju mogućnost zajedničkog života ili prava na deo imovine kada se radi o istopolnim partnerstvima.

Njih dvojica, V. S. (42) i R. M. (39) već dvadeset godina žive zajedno. Nije malo ni za jedan heteroseksualni brak, a za homoseksualce, koji se sa preprekama zbog nemogućnosti „legalnog” života u dvoje suočavaju sa mnogostrukim problemima, ovaj je par pravi primer herojstva i istrajnosti.

V. S. rekao je da su problemi zbog činjenice da on i njegov partner nisu u bračnoj zajednici višestruki: „Recimo, u periodima kada je jedan od nas dvojice van radnog odnosa, ovaj drugi ne može da ostvaruje pravo na zdravstveno osiguranje. To je posebno veliki problem s obzirom da u našoj zemlji poslovi nisu stalni, da su u najboljem slučaju ograničeni na neko vreme, a takođe ulazimo u godine kada je sigurnost veoma važna. Da ne govorim o tome kako je u istopolnim zajednicama nemoguće ostvariti pravo na porodičnu penziju”.

On je dodao da je problem nasledstva takođe upitan, jer ako se nekom od njih dvojice nešto desi, njegovu imovinu će naslediti familija, a ne partner.

„Čak, kako iskustvo kazuje, ako se posebnim testamentom ostavi nasledstvo partneru, porodica veoma često traži da se oporuka sudski poništi, i uspeva u tome”, kazao je V. S. za „Autonomiju”.

U Srbiji je homoseksualna osoba prepoznata u pravnom sistemu samo kao pojedinac i to u nedavno usvojenim zakonima koji se tiču diskriminacije kao što je opšti Zakon o zabrani diskriminacije, ali kao zajednica i porodica oni ne postoje. Pravna rupa, nevidiljivost i praznina – zato je grupa nevladinih organizacija pod okriljem Koalicije protiv diskriminacije pripremila „Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama”, predstavljen u maju ove godine. Ovaj model je napisan u cilju podsticanja dijaloga o budućim zakonskim rešenjima koja će LGBT zajednicama obezbediti jednakost u pravima vezanim za bračne i porodične odnose.

Saša Gajin: U Srbiji trenutno nema adekvatne zakonske regulative koja bi uspela da reši pitanje diskriminacije po ovom osnovu (Foto: Medija centar Beograd)

Pravnik iz Centra za unapređenje pravnih studija (CUPS) Saša Gajin, jedan od angažovanih na izradi ovog modela, rekao je da će koalicija insistirati na usvajanju ovog i sličnih zakona u budućnosti, jer će samo tako pravna ragulativa konačno omogućiti stvarno smanjenje diskriminacije u Srbiji.

„Veoma je važno intervenisati u ovoj oblasti da bi se omogućilo ovim licima da svoj život žive na dostojanstven način. U Srbiji trenutno nema adekvatne zakonske regulative koja bi uspela da reši pitanje diskriminacije po ovom osnovu. Zato ovde govorimo o sistemskoj diskriminaciji koja je utkana u pore pravnog sistema zemlje. Potrebne su izmene postojećih zakona ili donošenje potpuno novih i ovaj Model će ponuditi rešenja za to. On nije konačan već je poziv za raspravu, a nastao je kao studija koja se osvrće na praksu drugih zemalja, Evropskog suda za ljudska prava i Konvencije za ljudksa prava u vezi sa prizanavanjem istopolnih partnerstava”, rekao je Gajin.

„Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama”, koji je u celini dostupan na internet stranici Koalicije www.stopdiskriminaciji.org uređuje uslove za registraciju, sam postupak registracije, kao i prestanak partnerstva. Ono što je najvažnije on uređuje prava i obaveze partnera: pravo na međusobno izdržavanje, imovinske odnose, nasleđivanje, naknadu štete, poresko oslobađanje, prava u slučaju bolesti, penzijsko, socijalno i zdravstveno osiguranje, kao i prava u toku krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija.

Turbulencije i pravno utemeljenje

Sam dokument, kao i većina zakona, deluje pomalo šturo i „pravnički dosadno”. Međutim, turbulencije koje prate ovu temu i samo objavljivanje Modela to sigurno nisu. Javnost u Srbiji smatra da LGBT osobe previše „talasaju” i zalažu se za nebitne stvari u vreme sveopšte krize i teškog perioda tranzicije i „raspada” zemlje sa kojima se Srbija suočava. Prosečan građanin Srbije ove teme smatra za sporedne, a razna istraživanja koja su sprovodile nevladine organizacije i dalje govore o tome da su, nakon Roma, LGBT osobe najdiskrimisanije u društvu. Ekstremističke organizacije veoma aktivno zagovaraju diskriminaciju i čak otvoreno nasilje nad osobama koje su drugačije seksualne orijentacije i poručuju da „Srbija nije zemlja pedera”, te da za njihova prava nema mesta. Sličan stav zauzima i veoma uticajna Srpska pravoslavna crkva, čiji su poglavari javno izražavali stavove da je homoseksualnost bolest i anomalija duštva.

U ovakvom društvenom okruženju i porodični odnosi su često poremećeni. Zajednica u kojoj žive V. S. i njeogv partner R. M. ne samo da ne postoji za pravni sistem, već ni za njihove najbliže.

„Ja živim u stanu sa partnerom, ali poluilegalno. Pošto je stan na ime njegove majke, a pošto ona ne priznaje našu zajednicu, ja ne mogu legalno da se prijavim na adresi na kojoj živim, jer je za to potrebno, prema zakonu, dozvola vlasnika. To nam veoma često pravi ozbiljne i birokratske i emotivne probleme u svakodnevom životu”, kazao je V. S.

Stanje u Evropskoj uniji

Osobe istog pola mogu sklapati brakove u pet zemalja članica EU – u Holandiji od 2001, Belgiji od 2003, Španiji od 2005, Švedskoj od 2009. i Portugaliji od prošle godine. Registrovana partnerstva, koja predstavljaju mogućnost registrovanja parova bez zaključivanja tradicionalnog braka, postoje u 14 zemalja članica – Austriji, Belgiji, Češkoj, Danskoj, Nemačkoj, Finskoj, Mađarskoj, Irskoj, Luksemburgu, Holandiji, Sloveniji, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Registrovana partnerstva su u svih 14 zemalja otvorena za istopolne parove. Van Evrope, Južna Afrika, Kanada, Argentina, Meksiko Siti i nekoliko federalnih država SAD priznaju istopolni brak.

Srbija i Savet Evrope – mogućnost za budućnost

No, Srbija je zemlja koja je članica Saveta Evrope (SE) i potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja je vezuje za praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Zaključci Koalicije protiv diskriminacije su da će na osnovu ovoga srpski zakonodavci imati pred sobom tri mogućnosti, koje proizilaze iz dosadašnje evropske prakse. Prva mogućnost je obezbeđivanje prava istopolnim parovima na sklapanje braka kao i kod supružnika različitog pola. Trenutno šest od 47 zemlja članica SE ovo garantuje svojim građanima. Zatim, tu je i 15 zemalja SE čije zakonodavstvo omogućava registrovano partnerstvo ili kohabitaciju. Ovaj oblik bi istopolnim zajednicama omogućio da se registruju u opštinama (kod nadležnih organa) i dobiju izvestan obim prava, a koja bi to prava bila i u kom obimu bi se kretala, bilo bi određeno u samom zakonu. Ovde treba dodati i primer Hrvatske, koja ima Zakon o istopolnim građanskim zajednicama, koji priznaje kohabitaciju, ali im ne daje mogućnost za registrovanje.

Treća mogućnost je da se istopolnim parovima automatski dodele određena prava i obaveze nakon određenog vremena provedenog u zajedničkom životu. Ovde je reč o vanbračnim partnerstvima ili neregistrovanim kohabitacijama. Zakonodavstvo u Srbiji već priznaje vanbračnu zajednicu heteroseksualnim parovima, pa bi, prema rečima pripadnika Koalicije protiv diskriminacije, mogla vrlo lako ovo proširiti i na gej parove i tako zakonodavstvo uskladiti sa Evropskom konvencijom za ljudska prava.

V. S. kaže da legalizacija istopolnih brakova ima ne samo praktično značenje, u smislu prestanka svakodnevne sistemske traume, već i jako simboličko. „Ako država omogući istopolne brakove, poslaće se snažna poruka javnosti da homoseksualnost nije bolest. I još važnije, izbaciće se iz glava ljudi stereotip da homoseksualne veze počivaju isključivo na seksu i da su homoseksualci promiskuitetne osobe. Prikazalo bi se tako da u homoseksualnoj vezi itekako postoji ljubav, razumevanje i odanost, a to bi moglo doprineti promeni javne svesti ljudi”, rekao je V. S.

Model i „nova” Srbija

Goran Miletić: Pravi trenutak da se otvori debata o istopolnim brakovima (Foto: Vreme)

Član Kolaicije i predstavnik nevladine organizacije „Civil right defenders” Goran Miletić rekao je da je Model zakona prezentovan javnosti u pravo vreme, jer će za prihvatanje ove teme, javnu raspravu, pisanje predloga zakona i samo lobiranje za njegovo usvajanje trebati više godina.

„Mislim da je ovo pravo vreme za predstavljanje ovog modela zakona, budući da smo za Zakon protiv diskriminacije imali devet godina lobiranja. 2001. godine se pojavio njegov prvi model, a 2009. je usvojen. Dakle, to je bio veliki tabu u to vreme iako taj zakon nije bio ni malo sporan ni za predstavnike političkih partija niti za bilo koga u državi. Zato je pravo vreme i za priču o istopolnim zajednicama, jer će tako biti ostavljeno dovoljno prostora za diskusiju, a kada će on zaista doći u parlament i kolike su šanse za njega, to je sada zaista teško reći”, rekao je Miletić.

Miletić je naglasio da je veoma bitna stvar u čitavoj priči i to kako izgleda nova vlast u Srbiji, odnosno parlamentarna većina.

„S obzirom na sastav parlamenta, mi ne možemo očekivati da će oberučke prihvatiti ovaj zakon, ali postoji jedna druga činjenica. Naime, 22 zemlje od 47 zemlja članica Saveta Evrope već imaju neki zakon ovakve vrste, i kada već polovina zemlja bude imala ovakve zakone postaviće se pitanje i drugoj polovini da na neki način legalizuju istopolna partnerstva. Ne da legalizuju brakove, to se ne traži ni od jedne zemlje članice, ali da popune tu pravnu prazninu. To je nešto što će se očekivati i od Srbije u nekom budućem periodu”, zaključio je Miletić.

Maja Leđenac (Autonomija)

Tekst “Istopolni brakovi u Srbiji – san ili skora budućnost?” izrađen je uz podršku Internjuza (www.internews.org). Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju stavove Internjuza.

Ne sviđa mi seSviđa mi se (+5 rating, 5 votes)
Loading ... Loading ...
Odštampajte ovaj tekst Odštampajte ovaj tekst

Pogledajte još:

Posted by on Aug 3 2012. Filed under Antidiskriminacija, Autonomija, Civili, Izdvajamo. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry
NAPOMENA:
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Autonomija.info. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Autonomija.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Neki komentatori, koji su duže prisutni na našem sajtu, imaju mogućnost objavljivanja komentara bez moderiranja. Molimo vas da ne zloupotrebljavate naše poverenje i da vaš iskazi budu primereni i uljudni.
Hvala na razumevanju!

Pretraga arhive

Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga

Prijatelji sajta

Log in | Designed by Gabfire themes | GoDev