Iskonski otpor liberalnim vrednostima

25 Jul 2014

Iz izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji: Ubedljiva pobeda SNS-a pogubna za politički život u Srbiji

Bez obzira na deklarativno opredeljenje svih relevantnih političkih aktera za evropsku orijentaciju teško je sa sigurnošću reći kada će i da li će Srbija ostvariti taj cilj – članstvo u Evropskoj uniji (EU).

Pobeda Srpske napredne stranke (SNS) na vanrednim parlamentarnim izborima u proleće 2014, sa tako ubedljivom većinom pogubna je za politički život Srbije. Takoreći, svaka ideja o pluralizmu se nastoji ugušiti. Parlament koji je i do sada loše funkcionisao imaće još manji značaj i ulogu u ovom sazivu. Uticaj dominantne partije će biti veći nego ikad. Stranke koje nisu prešle cenzus suočiće se sa gubitkom državnog finansiranja i sopstvenih donatora, pa će im biti teško da prežive do narednih izbora.

Prethodna, kao i aktuelna vlada nije imala jasnu viziju razvoja Srbije. Dve godine je potrošila na konstantnu kampanju i demonizaciju drugih partija (posebno DS). Mediji su oduvek bili u službi režima, ali njihovo funkcionisanje u poslednje dve godine prevazišlo je i najgora očekivanja

Srbija je nakon promena 2000. godine postepeno prihvatala svaku novu stepenicu prema evropskim integracijama. EU, NATO i Savet Evrope su okvir i orjentir za sve zemlje Balkana. Imajući u vidu male kapacitete balkanskih zemlaja, stepen devastacije privrede i društva, teško je zamisliti da su bila kakva pomeranja bila moguća bez podrške pomenutih organizacija.

U oblasti bezbednosti Srbija je ušla u partnerstvo sa NATO 2006. godine. Sa EU je 2011. godine potpisala dva važna sporazuma u oblasti bezbednosne i odbrambene politike: „Sporazum između republike Srbije i EU kojim se uspostavlja okvir za učešće republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama” i „Sporazum između Republike Srbije i EU o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka”. (Ministarstvo spoljnih poslova republike Srbije, 4. decembar 2013)

Odnos aktuelne vlade prema Rusiji i krizi u Ukrajini u ovom je trenutku od ključne važnosti za buduće pozicioniranje u odnosu na neophodne reforme i evropske integracije, posebno kad je reč o članstvu u NATO.

Neutralna pozicija za koju se zalaže dobar deo elite, ali i Rusija, veoma je riskantna za Srbiju, jer nije dovoljno snažna da bi mogla da se suprotstavi aspiracijama jedne ili druge strane. Stoga mora da definiše svoju budućnost u skladu sa svojim realnim mogućnostima, geografijom, i interesima građana. A to je svakako Evropska unija.

Nova/stara vlada je uspela da medije stavi pod svoju dominaciju i značajno doprinese daljem urušavanju medijskih sloboda u Srbiji. Na izuzetno lošu situaciju u medijima i ograničavanje slobode izražavanja ukazuju brojni izveštaji i saopštenja medijskih udruženja, organizacija civilnog društva, a sve češće i predstavnika međunarodne zajednice (EU, SAD, OEBS).

Zahvaljujući podršci medija koja podrazumeva odsustvo svakog kritičkog mišljenja i permanentnu kampanju protiv opozicije, naprednjaci su ostvarili ubedljivu pobedu koja se može meriti samo rezultatima prvih višestranačkih izbora 1990. godine na kojima je Slobodan Milošević dobio vlast.

Srbija je počela pristupne pregovore za članstvo u EU i od Brisela je dobila veoma precizan pregovaracki okvir; pregovarački okvir pokriva sva nerešena pitanja unutar Srbije, ali i odnos Srbije prema regionu, uključujuć i suočavanje sa prošlošću. Pred Srbijom su veliki zahtevi. Između ostalog, mora da reguliše svoje odnose u skladu sa kriterijumima EU, uključujići i već potpisane energetske sporazume sa Rusijom.

Da bi procenili stvarne mogućnosti Srbije neophodno je napraviti pravi uvid u stanje duha u zemlji. Treba imati u vidu da su reforme i vrednosti koje EU promoviše, u percepciji građana Srbije svode se prvenstveno na ekonomiju i bolji standard, dok su ostale nematerijalne vrednosti, poput mira, demokratije, kulturne raznolikosti znatno niže na lestvici prednosti koje priključenje EU donosi. Činjenica je da ekonomski boljitak dolazi tek posle prihvatanja vrednosti demokratije, vladavine prava, pravne države, poštovanja ljudskih prava, jer, po pravilu, nijedna kompanija neće ulagati novac i otvarati radna mesta tamo gde investiciono okruženje nije sigurno.

Najpre, zbog toga što vladavina prava predstavlja ključni uslov za ekonomski napredak zemlje, a upravo je njeno uspostavljanje glavna barijera svim pokušajima reforme u prošlosti i danas. Drugo, iako početak pristupnih pregovora Srbije za članstvo u Evropskoj uniji predstavlja formalno najkrupniji korak u otklanjanju pomenute barijere, to ne znači da je savladana istorijska inercija i dubinski otpor zapadnoevropskoj civilizaciji. Dinamika pristupnih pregovora zavisi od njenog unutrašnjeg napretka.

Treće, treba imati u vidu da je početak pristupnih pregovora više rezultat pritiska EU i potrebe Srbije da ekonomski preživi (iscrpljenost ljudskih i materijalnih resursa za eventualno novu teritorijalnu ekspanziju i ekonomski slom zemlje, kojoj preti bankrot). Indikativno je takođe da početku pristupnih pregovora nije prethodila sveobuhvatna debata ni u parlamentu, ni u profesionalnim krugovima, ni u nevladinom sektoru. Otvaranje pristupnog procesa nije bilo propraćeno velikim oduševljenjem, odnosno prošalo je bez većeg odjeka javnnosti.

Pristupni pregovori podrazumevaju suštinske promene vrednosti i disciplinu u sprovođenju onoga što se u pregovaračkom okviru dogovori. Mora se, mešutim, imati u vidu da će usvajanje pravnih tekovina zapadnoevropske civilizacije i uspostavljanje institucija nailaziti na veliki otpor.

Uspešnost pregovaračkog procesa zavisiće i od odnosa između Beograda i Prištine i njihove postepene normalizacije. Nijedna strana ne može ometati drugu na evropskom putu, jer su se na to obavezale Briselskim sporazumom (april 2013). To je još uvek nepoznanica imajući u vidu snagu uticaja konzervativnog bloka koji je i protiv EU integracija i protiv kosovske nezavisnosti. Konzervativni blok okuplja i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC), delove Srpske akademije nauka (SANU) umetnosti (SANU), obaveštajne službe, desničarske NVO i pokrete. I, naravno, Rusiju, iako je ruski faktor nepredvidiv.

Devastirana društva kao što je Srbija imaju mali potencijal za iskorak. Podložnija su socijalnom radikalizmu i autoritarizmu.

Svu tu kompleksnost EU treba imati u vidu. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji stoga smatra

PREPORUKE VLADI SRBIJE

• neodložna je obaveza Vlade i parlamenta da donesu promišljenu strategiju o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici; treba da otvori rasprave o tome, kao i da usvoji odgovarajuće dokumente;

• Vlada i Skupština su takođe u obavezi da spoljnopolitičku i diplomatsku aktivnost usklade sa politikom Evropske unije;

• imajući u vidu da će se tokom procesa pristupanja Evropskoj uniji neposrednije otvoriti i pitanje članstva Srbije u NATO, neophodno je

i o tome otvoriti odgovornu i argumentovanu društvenu raspravu; uključivanje civilnog sektora je i pri tome od ključne važnosti;

• dijalog između Beograda i Prištine treba da ostane stalni oblik komunikacije između dve strane u cilju nastavka proseca normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, što je i jedna od obaveza Beograda tokom procesa pristupanja EU;

• Na osnovu nedavno usvojenog Zakona o spoljnim poslovima, trebalo bi ubrzanije raditi na profesionalizaciji i generalno, kvalitetnijem delovanju Ministarstva inostranstranih poslova;

• narodni poslanici bi morali postati stvarni kontrolori izvršne vlasti;

• politički i izborni sistema Srbije zahteva velike popravke, racionalizaciju i prilagođavanje evropskim standardima;

• Vlada treba da podstiče regionalno povezivanje na socijalnoekonomskim i kulturnim pitanjima;

• mediji će svakako biti jedan od najvećih izazova za Vladu Srbije, ali i jedan od ključnih testova za poštovanje ljudskih prava i jačanja demokratije. Vlada treba da odustane od cenzorske politike, ubrza donošenje medijskih zakona, izađe iz medija, i stvara takvo okruženje koje će biti pogdno za jačanje slobode izražavanja;

• Vlada treba da osnaži samoregulatorna medijska tela, kao što su Savet za štampu ili jačane nezavisnosti Radiodifuzne agencije koja se u sadašnjem sastavu pokazala nedoraslom za autonomno delovanje. Mediji, takođe, moraju da postanu otvoreniji za manjinsko mišljenje i za nezavisne medijske produkcije;

• kad je reč o bezbednosti, postojeći zakonodavni okvir treba što pre prilagoditi, kao i regulisati oblast zaštite privatnosti i zaštite
podataka o ličnosti građana; Srbija, koja je u značajnom raskoraku sa ustavnim garancijama;

• preporuke u 14 tačaka koje su ombudsman Saša Janković i poverenik za informacije Rodoljub Šabić dali u julu 2012. godine, predstavlja početnu tačku koja čini osnovu za uređenje ove oblasti, kako bi se omogućilo nesmetano korišćenje ustavom zagarantovanih ljudskih prava;

• saradnja vojnih službi bezbednosti, tačnije, Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, kao i BIA sa ombudsmanom i poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti, je trend koji treba nastaviti;

• neophodna su sistemska rešenja za razotkrivanje i onemogućavanje delovanja otuđenih centara moći – bez obzira koje su ličnosti potencijalne “žrtve” upotrebe ili zloupotrebe ovlašćenja;

• da podstiče pluralnost društva i uvažava kritičko mišljenje;

• da reformiše obrazovni sistem kao glavni faktor razvoja u skladu sa modernim standardima, koji su osnova za stvaranje funkcionalnog društva;

• da u obrazovni sistem uključi ljudska prava kao obavezan predmet kako bi se doprinelo promociji kulture ljudskih prava;

• da se podrže i ojačaju nezavisna regulatorna tela, kao i da se braniteljima ljudskih prava omogući dostojanstveno delovanje bez kampanjskih pritisaka;

• da ubrza reformu svih zatvorenih institucija (zatvora, psihijatrija, isl);

• da obezbedi funkcionisanje pravosuđa i konzistentnu reformu sudstva u skladu sa evropkim normama;

• da obezbedi uslove za objektivno suočavanje sa prošlošću i u tom smislu sprovede određene strategije u institucijama sistema; da se uključi i u regionalni procese kako bi se obezbedila što brža normalizacija odnosa u regionu tako što će se uvažiti istina o devedesetim i Drugom svetskom ratu;

• da primeni sve mehanizme tranzicione pravde posebno u odnosu na žrtve (reparacije, kompenzacije, pravična suđenja i sl);

• da adekvatno reaguje na sve pojave ekstremnih incidenata i javno osudi delovanje desničarskih grupacija;

• da učini napor u stavaranju društvene atmosfere za inkluziju svih manjina (etničkih, seksualnih, verskih i sl);

• da pristupi unutrašnjoj reorganizaciji Srbije u pravcu decentralizacije i regionalizacije, uz uvažavanje istorijskih, političkih, ekonomskih, geografskih i kulturnih posebnosti;

PREPORUKE MEĐUNARODNOJ ZAJEDNICI

• S obzirom na male ljudske kapacitete neophodne za reforme, kao i odsustvo odgovorne političke elite u Srbiji, sada je više nego ikad neophodna evropska solidarnost;

• u daljem podsticanju Srbije za evropsku orijentaciju posebnu ulogu treba da ima EU koja mora sa više mašte prići regionu Zapadnog Balkana, integrisanjem pojedinih oblasti (energetika, infrastruktura, ekonomija) u evropski okvir;

• pridobijanje građana za evropsku opciju zahteva ozbiljan rad sa društvom na svim nivoima, a ne samo u okviru političkih partija; u tom smilsu neophodno je snažnije civilno društvo i profesionalni i odgovorni mediji; EU treba da pokaže više sluha za civilno društvo i da osnaži njihove potencijale kako bi pomogli proces priključivanja Srbije.

PREPORUKE MEDIJIMA

• Ključni problem medija je pritisak na njih i autocenzura, što svedoči i o odgovornosti samih medija za izuzetno lošu situaciju u tom sektoru;

• stoga, unapređenje medijskih sloboda, nemoguće je bez unutrašnjeg otpora urednika i novinara protiv cenzure, kao i aktivnijeg delovanja organizacija civilnog društva;

• mediji treba da budu otvoreni za manjinsko mišljenje i otvoreniji za javne debate.

PREPORUKE CIVILNOM DRUŠTVU

• Proces približavanje EU je izazov za civilno društvo. S jedne strane treba da pomognu promociji evropskih vrednosti, a s druge, da kontrolišu vlast u sprovodjenu evropskih standarda;

• uloga civilnog društva može biti posebno značajna u oblasti obrazovanja, manjinske politike i zaštiti ljudskih prava;

• da podstiče demokratizaciju društva odozdo.

(Uvodni deo izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji pod nazivom “Ljudska prava u Srbiji 2013. – Iskonski otpor liberalnim vrednostima”)

Podelite ovu stranicu!