ISIDORA ŽEBELJAN: Vučić igra ulogu „japi Gandija“

26 Oct 2015

"U nekom odsudnom trenutku, nijedan političar nije izašao i rekao – rat je vođen, rat je izgubljen. Kad se rat izgubi, izgube se nažalost i teritorije"

„Mislim da je najbitnija stvar da se stvori dijalog“, kaže za RSE Isidora Žebeljan, akademik i kompozitorka. Nakon bure, koju je u javnosti izazvala izjava predsednika SANU da neko narodu mora da kaže da Kosovo više nije u rukama Srbije, naša sagovornica smatra da je najvažnija stvar proizašla iz te izjave da ?e možda u Srbiji biti pokrenuta potreba za dijalogom. Kaže da iz jednoumlja ništa dobro ne može da iza?e.

Isidora Žebeljan je istaknuta srpska kompozitoka mla?e generacije, redovna ?lanica Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i ?lanica Svetske akademije umetnosti i nauke (WAAS). Profesorka je na Fakultetu muzi?ke umetnosti u Beogradu.

Pažnju internacionalne javnosti privukla je svojom operom “Zora D”, koju je poru?ila Genesis Foundation iz Londona.

Ve?inu dela komponuje po narudžbini zna?ajnih evropskih institucija i orkestara.

RSE: Upravo ste se vratili iz Berlina, sa premijere vaše kompozicije „Klin ?orba“, nadrealisti?ke bajke za oktet, u izvo?enju solista Berlinske filharmonije, koju vam je naru?ila fondacija Berlinske filharmonije. Sa kakvim utiscima ste došli u Beograd?

Žebeljan: Obožavam Berlinsku filharmoniju i berlinsku publiku. Neizmerno sam zahvalna i sre?na što sam imala priliku da moju muziku izvode ovi muzi?ki bogovi.

RSE: Ako vaš nastup u Berlinu tretiramo kao uspeh, ne samo vaš li?ni, kao kompozitora, nego i kao uspeh srpske kulture i umetnosti, ?ini se da bi to trebalo da bude više zastupljeno u ovdašnjim medijima.

Žebeljan: Mogu?e je da ste u pravu, iako ta vest jeste objavljena u nekoliko naših dnevnih listova i na RTS-u. Ali je ?injenica da kod nas postoji jedan šum, koji se proteže iz devedesetih godina, potreba da se ljudi bave gotovo isklju?ivo politikom. Mislim da su iz tog razloga kod nas ljudi izgubili kapacitet da se raduju, da se raduju tu?em uspehu. I ništa što nije politika, sport i skandal, više nije interesantno.

RSE: Za to vreme, u Beogradu je glavna vest bila izjava predsednika SANU, vašeg kolege akademika Vladimira Kosti?a, koji je rekao da neko narodu treba da kaže istinu, da Kosovo više nije u rukama Srbije. Šta je pokazala žestina kritike koja se sru?ila na akademika Kosti?a iz vlasti?

Žebeljan: Pre svega, interesantno je da reakcija premijera nije bila baš tako žestoka. Tu ne bih mogla da se složim. On je dosta blago reagovao na ovu izjavu. To može biti ima veze sa tim što premijer nekako igra neku ulogu „japi Gandija“, koja može da bude interesantna, ali tu postoji jedan mali problem. To je da je Gandi u stvari sve svoje stavove i ideje bazirao na duhovnom i dubokom religijskom utemeljenju. Otuda su Gandijeve izjave i stavovi uvek delovali veoma ubedljivo, iskreno i duboko utemeljeno.

Kad je u pitanju ova druga reakcija, koju ste pomenuli, žestoka, mislim da je to posledica jednog socijalisti?kog na?ina razmišljanja onih ljudi ?ija je zrela svest stasavala i formirala se ili formatirala u socijalisti?ko vreme. I ?ini mi se dokle god takvi ljudi vladaju politi?kom scenom, ne?e biti mnogo svetla u Srbiji.

RSE: Verujete li da je akademik Kosti? zapravo rekao ono što svi znaju, i ljudi u politi?kim elitama, ali nemaju hrabrosti da to kažu gra?anima?

Žebeljan: Verujem. Istina, koliko god da je mu?na, bolna, neprijatna, u ovom slu?aju naro?ito, sa druge strane je lekovita, zato što predstavlja suo?avanje sa strahom. I to u stvari jeste zrelost ili nezrelost nacije. Sa jedne strane, mislim da je veoma dobro što se to desilo, jer je otvorilo prostor za mnoge stvari koje su do sada bile tabu tema za dijalog.

Mislim da je to najvažnija stvar koja je posledica te izjave, a to je da ?e se možda u Srbiji pokrenuti potreba za dijalogom, za slušanjem, da jedni druge slušamo, saslušamo, razmislimo, uvažimo ili ne, ali da se za?ne jedna druga era komunikacije i tolerancije, koja je toliko neophodna. Sa druge strane bih želela da kažem kada je Kosovo u pitanju, mislim da nijedan srpski politi?ar, ni sada, ni u budu?nosti, ne samo politi?ar, nego bilo ko, ko ima nekakvu mo? i uticaj, ne bi smeo da odustane od borbe da Srbija, u odnosu na Kosovo, ima što povoljniji status.

RSE: Kada kažete što povoljniji status na šta mislite?

Žebeljan: Mislim na ono što je mogu?e. To ne mogu da znam, nisam politi?ar i ne znam šta se dešava u diplomatskim i politi?kim krugovima. Ali mislim da je bitno da se bavimo onim što je mogu?e. Tu pre svega mislim na zaštitu spomenika, na život ljudi na Kosovu i tako dalje.

Uopšte, istorijski procesi su bolna stvar vrlo ?esto. Ono što tako?e mislim da je važno, mi se ve? gotovo dve decenije batrgamo u psihološkom i emotivnom mulju zbog toga što nismo spremni kao narod da prihvatimo istinu. Mislim da veliki deo našeg naroda i dalje misli da rata nije bilo. Jednostavno, u nekom odsudnom trenutku, nijedan politi?ar, ili bilo ko, nije izašao i rekao – rat je vo?en, rat je izgubljen. Kad se rat izgubi, izgube se nažalost i teritorije. Postoji toliko primera u istoriji, Poljska recimo, taj deo Ukrajine oko Ljvova, onda Erdelj i Ma?arska, ili šta bi Rusi mogli da kažu za Kijev u kojem je 988. godine knez Vladimir primio hriš?anstvo. Ono što mislim da je bitno je da postoji puna svest o tome, ali ne kao optere?enje koje nas ko?i ve? kao neka ideja o dostojanstvu.

RSE: Kako biste nazvali to što se neko usudio da pomisli, bez obzira na kasnije pokušaje ublažavanja, da predsednik SANU ne sme da iznese svoj stav ako on nije na liniji politike koju nam name?e garnitura na vlasti?

Žebeljan: Mislim da je to, kao što sam pomenula, zaostavština socijalisti?kog totalitarizma, tog na?ina razmišljanja, ali mislim da se na kraju to jako dobro odvilo u onom smislu u kom ostavlja prostor za neko pozitivno razmišljanje o svemu. Mislim da je predsednik države uvideo da je trebalo možda druga?ije da govori o tome, i na neki na?in je došlo do nekakavog pomirenja, i mislim da je to isto jako dobro u svemu tome jer ono što je za nas u ovom trenutku jedino bitno i suštinski važno i što mislim da je poslednji trenutak jeste stvaranje svesti o potrebi nacionalnog jedinstva. Mislim da je to jedino što može da nam pomogne da ne nestanemo. To zna?i da se pruhvate sve pružene ruke bez obzira ko kojoj partiji pripada, jednostavno da se stvori neka viša svest koja ?e da razmišlja o nacionalnom bi?u i o opstanku, a ne o li?nim interesima.

Iz jednomulja ništa dobro ne može da iza?e

RSE: Nedavno ste primetili da se davimo u totalitarizmu. Poru?ili ste da ljudi treba da se probude. Šta je to što treba da nas probudi?

Žebeljan: Upravo te podele. Mi kao narod više nemamo kapacitet za podele. Nemamo mo? da se delimo. Suviše mnogo ljudi je otišlo. Nema kreativnog potencijala. Nema ljudi koji imaju ideja, zapravo ih ima jako malo. Zato je bitno da se ti ljudi skupe i zajedno pokušaju da prevazi?u te podele, da pokušaju da oforme neku zajedni?ku strategiju – šta je to što je najbolje za Srbiju.

RSE: Utisak je da javnost u Srbiji živi u situaciji nikada prekinutog vanrednog stanja. Svakih nekoliko meseci nam se servira pri?a da su nam neophodni vanredni izbori. ?esto gledamo obrušavanje na druga?ije mišljenje. Mediji ostavljaju utisak jednostranosti, a istovremeno se premijer žali da Vlada nema podršku društva ili barem njegovog najelitnijeg dela. Kakav bi Vaš odgovor bio na tu njegovu poruku?

Žebeljan: Mislim da je najbitnija stvar da se stvori dijalog. Da li premijer, ili uopšte ljudi koji su na vlasti, razmišljaju o tome na suštinski na?in? Tu se zaista radi o tome da je potrebno da sada ovu državu vode ljudi koji shvataju šta je opšti, a ne li?ni interes. Mnogo je bitnije da to bude ?ovek koji ?e trpeti kritike i biti nepopularan, iz ovih, ili onih razloga, nego insistiranje na jednoumlju. Iz toga ništa dobro ne može da iza?e.

RSE: Od 2006. godine ste ?lanica Srpske akademije nauka i umetnosti. Ve? duže od dve decenije, kada se govori o SANU, raspravlja se o tome da li je ta institucija izbila na loš glas zbog toga što je bila jedna preglasna manjina ili zato što je ve?ina, koja je predstavljala opoziciju tadašnjoj vlasti, bila nedopustivo tiha?

Žebeljan: Mislim da oni, koji su bili protiv rata, manipulacije i demagogije, jednostavno nisu bili dovoljno osvetljeni u tom trenutku jer nisu bili deo politi?kog trenda, kako u Srbiji, tako ni u inostranstvu. To mi se ?ini kao osnovni problem, kada je SANU, iz tog vremena, u pitanju.

RSE: Koliko se stvari danas menjaju u SANU?

Žebeljan: Mislim da to ima veze sa medijima, one stvari koje su pozitivne i dobre, nisu dovoljno osvetljene. Mislim da je tako i sada, i da je tako i u ?itavom društvu. U SANU postoji veliki broj ljudi koji se bave nau?nim radom, umetni?kim radom, koji se bave i društvenim radom u svojim oblastima, ali o tome se nikad ne piše.

Uglavnom se pri?alo o onim stvarima koje su odre?enu politiku u tom trenutku zanimale, nije se pri?alo o nekim drugim stvarima koje su možda mnogo bitnije za stvaranje kulturnog identiteta, za stvaranje nau?nog identiteta Srbije. Mislim da je to mnogo bitnije, u suštini omogu?avanje stvaranja neke suštinske elite. Da bi zemlja mogla nekud da se kre?e, da napreduje, moraju da postoje ljudi koji imaju dobre ideje, to je ono u kom smislu treba da se usmeri ?itava politika, upravo u podržavanju takvih ideja i takvih ljudi jer mi se ?ini da je ovo sve ostalo jedna stravi?na autodestrukcija, a to je posledica tog nekog psihološkog emotivnog mulja u kojem mi uglavnom obitavamo poslednje dve decenije.

RSE: U Akademiji radite na zaštiti srpske muzi?ke baštine. Uporedo sa izjavom predsednika SANU o Kosovu, doma?i zvani?nici su vodili diplomatsku bitku protiv ?lanstva Kosova u UNESCO. Da li bi srpska kulturna baština bila ugrožena u?lanjenjem Kosova u UNESCO, kako to oni predstavljaju?

Žebeljan: Mislim da je veoma bitno da se svi ljudi, koji imaju neku mo?, i sada i u budu?nosti, bore da se spomenici naše kulture o?uvaju. Budu?i da imamo, na žalost, loša iskustva i devedesetih godina, ali i u skorije vreme iz 2004. godine, ne bih bila sklona da imam puno poverenje da ?e Albanci na Kosovu ?uvati našu kulturnu baštinu, pogotovo ne u budu?nosti.

RSE: Ne mislite li da bi upravo ?lanstvo u UNESCO moglo da doprinese da se kosovske vlasti više posvete toj baštini i da je bolje zaštite?

Žebeljan: To je upravo i re?eno u toj izjavi koju sam pro?itala, u telegramu koji je gospodin Tanaskovi? poslao, naravno ne kao njegovo mišljenje, nego kao mišljenje ljudi iz UNESCO-a. Može biti da je to ta?no, ali mi nemamo dobra iskustva u tom smislu, tako da bih bila izuzetno obazriva.

Mislim da diplomatskim na?inima treba da se skrene pažnja koliko je to važno i da se nikad ne prestaje sa tim, jer ja mislim da smo mi mnoge stvari izgubili što nismo savladali tu veštinu dijaloga. Još s kraja 80-tih je bila prva šansa da se neke dobre stvari urade dijalogom. Zato mislim da ne treba prestajati pri?ati o tome. Ne prestajati pri?ati o tome da je to mesto naš Jerusalim u prenosnom smislu re?i. Ne možemo da uti?emo na to kako ?e se stvari razvijati, ali mislim da je bitno da ne zaboravimo.

Biti kompozitor u Srbiji je kao biti baštenski puh

RSE: Kako da se izvu?emo iz današnje poplave ki?a, šunda, realiti programa? Vi ste napustili Nacionalni savet za kulturu. Mislite li da je to Sizifov posao?

Žebeljan: To je pitanje na koje ne znam odgovor, jer ne vidim volju da se to reši. Mislim da je mnogo re?i potrošeno o tome, da su mnogi pametni ljudi govorili o tome, ali nisam videla ni jedan korak koji bi u?inio bilo šta u smislu da se neke stvari promene. Da li je to jedna potpuna beslovest u odnosu na ?injenicu da za pedeset godina, ako se ovako nastavi, mi ?emo nažalost imati, da upotrebim tako teške re?i, možda neku generaciju idiota, jer jednostavno ne?e biti alternative. Potrebno je da neko razmišlja o budu?nosti. Da li to iko radi? Meni se ne ?ini da je tako.

RSE: Gde se izgubila prava kultura? Zašto nam ona nije vidljiva?

Žebeljan: Mnogo ljudi je otišlo, previše ljudi. Mislim da jedina prava državna politika, jedina prava državna strategija, koja može da u?ini da se Srbija izvu?e iz ovog blata, jeste strategija koja ?e se baviti time da se veliki broj naših ljudi, a tu mislim na desetine hiljada, na 50 hiljada, na 100 hiljada naših stru?njaka, vrati u Srbiju, jer je upravo to taj kreativni potencijal koji nam nedostaje. Recimo Albanija, kao država, upravo to radi, ve? neko duže vreme. Ulaže veliki novac u to da se njihovi stru?njaci vrate u Albaniju. Daje im stanove, dobre pozicije i plate. To je apsolutno jedini na?in da se iza?e iz ovog za?aranog kruga.

RSE: Ovih dana je održan protest gra?ana, nezadovoljnih dugogodišnjim odlaganjem rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti. Na taj protest je poslat veliki broj policajaca kako smo mogli da vidimo na snimcima i fotografijama. Kako ste tu poruku države shvatili?

Žebeljan: Nisam to mnogo pratila, jer sam tada bila u Berlinu, ali ste mi vi sada opisali, kako je to izgledalo. To se opet uklapa u socijalisti?ko-totalitarni model, koji još uvek o?igledno postoji. Dokle god postoje ljudi koji imaju takvu svest i taj na?in razmišljanja, da se silom rešavaju stvari, a ne dijalogom, mislim da ne?emo i?i napred.

RSE: ?ini se da Muzej savremene umetnosti postaje simbol nezainteresovanog odnosa vlasti prema kulturi. Da li vam je nešto zna?ilo izvinjenje ministra kulture zbog kašnjenja radova na rekonstrukciji, odnosno razloga koji su do toga doveli?

Žebeljan: Ne, nažalost nije mi zna?ilo, jer mi se ?ini da je u kulturi politika prili?no nedemokratska i netransparentna. Ima puno elemenata koji su mutni i puno li?ne netrpeljivosti u toj politici.

RSE: Da se vratimo vašoj berlinskoj premijeri. Zašto „Klin ?orba“ i o ?emu kompozicija govori?

Žebeljan: „Klin ?orba“ je u stvari naslov jedne stare balkanske pri?e, koja govori o putniku skitnici, koji se zadesio u jednom mestu. Gladan je i iscrpljen. Želi da se najede. Onda sretne staru škrticu i nagovori ga, divno mu pri?aju?i, u stvari prvo mu kaže da ?e mu skuvati fenomenalnu, ukusnu ?orbu od klinova. Tu se škrtica jako zainteresuje. Onda ga putnik skitnica oma?ija svojom pri?om, tako da škrtica dodaje sve više i više divnih sastojaka koji nisu klinovi. Na kraju skitnica skuva jednu nadasve ukusnu, preukusnu ?orbu. O tome se radi u kompoziciji. Kompozitor, pronalaza?, skitnica, putnik oma?ija svoga ega škrticu da zajedno dopuste intuiciji da putem divnih muzi?kih sastojaka naprave jednu lepu muzi?ku, ukusnu pri?u.

RSE: Kako je reagovala berlinska publika?

Žebeljan: Fenomenalno. Bila sam potpuno oduševljena. Mislila sam da je to uobi?ajena reakcija berlinske publike, pa sam je tako shvatila. Onda sam ?ula od muzi?ara, solista iz Berlinske filharmonije, i još od nekih ljudi, da to uopšte nije uobi?ajeno, naprotiv, da se vrlo retko doga?a.

RSE: Ono što je interesantno jeste da se Vaša muzikamnogo više izvodi u inostranstvu, nego u zemlji. Znam da vas ?esto novinari pitaju zašto je to tako. Nije li to prili?no paradoksalno, s obzirom da ste u SANU primljeni kao najmla?i akademik, a da vaših dela u samoj zemlji nema na repertoaru?

Žebeljan: To nema mnogo veze sa SANU. Ono što jeste ta?no je da više od 50 posto moje muzike nije nikada izvedeno u Srbiji. Meni je to veoma teško i žao, ali sam prihvatila da je to tako. Jednostavno se nekako nosim sa tim, ?ini mi se sada dobro.

RSE: Još uvek nemate odgovor zašto je to tako?

Žebeljan: Ako izuzmemo sujetu, ljubomoru, zavist i pakost, ne znam šta bi moglo drugo da bude. Malo se i šalim, ali nije li mnogo takvih primera u našoj istoriji umetnosti? Setimo se Kiša, Crnjanskog, Saše Petrovi?a, Makavejeva. To je uvek jedna te ista pri?a.

RSE: Što nas opet dovodi do pitanja kako je biti kompozitor u Srbiji?

Žebeljan: Biti kompozitor u Srbiji danas je recimo kao biti baštenski puh – vrsta koja izumire, ali se još uvek održava.

(Ljudmila Cvetkovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!