Iranska kriza udara i po našem džepu

24 Jan 2012

Svetsko tržište odmah je odreagovalo na embargo EU na uvoz nafte iz Irana. Procenjuje se da bi litar dizela na srpskim pumpama mogao da košta i dva evra

Bez obzira što Srbija naftu uvozi pretežno iz Rusije, eventualna naftna kriza zbog blokade moreuza Ormoz brzo bi odrazila i na drasti?no poskupljenje nafte u Srbiji, a time i na poskupljenje goriva.
Srbija uvozi više od polovine potrebnih koli?ina sirove nafte i naftnih derivata, tako da, ako do?e do poreme?aja na me?unarodnom tržištu i skoka cena nafte u svetu, to poskupljenje ne?e zaobi?i ni Srbiju, osnjuju strucnjaci za energetiku i udruženja naftnih kompanija.

Evropska unija je uvela embargo na isporuku sirove nafte Iranu i to ?e izazvati poreme?aj na me?unarodnom tržištu, navode u Udruženju naftnih kompanija Srbije. U Udruženju su ocenili da problemi na tržištu mogu nastati ukoliko kriza potraje, ako do?e do proširivanja kruga zemalja koje sprovode embargo ili zbog eventualnog skoka i ina?e visokih cene nafte i smanjenja ukupno raspoloživih koli?ina nafte.

Stabilnost snabdevanja naftnim derivatima u Srbiji delom zavisi od jedinog doma?eg proizvo?a?a derivata nafte-Naftne industrije Srbije (NIS), a delom od regionalne ponude i potražnje, isti?u u tom udruženju.

Daleko gori scenario od pove?anja cena nafte bio bi da ne možemo da do?emo do dovoljnih koli?ina sirove nafte ili derivata iz zemalja u okruženju, iz kojih se danas uvozi više od 80 odsto evrodizela i oko 65 odsto TNG-a, isti?u u UNKS-u.

Izvesno je da se priprema odgovor ostalih zemalja izvoznica sirove nafte, koje ?e pove?anjem isporuka nadoknaditi nedostaju?e koli?ine, a bi?e aktivirane i rezerve u pojedinim zemljama.

Ako Iran obustavi transport nafte kroz moreuz Ormoz, kao što je ranije najavio, to ?e uticati na porast cena tog energenta na svetskom tržištu, što bi se vrlo brzo, ve? za nedelju dana, odrazilo na skok cena nafte i kod nas, s obzirom da se njena cena obra?unava na osnovu berzanskih kretanja i da Srbija uvozi više od 50 odsto potrebnih koli?ina nafte, kaže stru?njak za energetiku Privredne komore Srbije Ljubinko Savi?.

On je podsetio da su prošlogodišnji doga?aji u Libiji izazvali skok cena tog energenta do ?ak 125 dolara za barel, a Libija, kako je naveo, sa dva odsto u?estvuje u ukupnoj svetskoj proizvodnji nafte, dok je u?eš?e Irana pet odsto.

Embargom na izvoz iranske nafte bi, kako je istakao Savi?, najviše bile pogo?ene azijske zemlje Kina, Japan, Koreja, Indija, u koje Iran izvozi oko 65 odsto svoje proizvodnje, pa tek onda Evropa u koju Iran izvozi oko 31 odsto proizvodnje, rekao je Savi? i precizirao da Evropa oko pet odsto svojih potreba za naftom podmiruje uvozom iz Irana.

Predesednik Upravnog odbora AD “Nafta” Nebojša Atanackovi? ukazao je da se stanje na svetskom tržištu nafte posredno odražava i na cenu sirove nafte iz Rusije, koju mi prera?ujemo.

“Iako mi ne prera?ujemo naftu sa Bliskog istoka, ve? rusku naftu tipa Ural, svejedno sve to se prenosi po principu spojenih sudova”, dodao je Atanackovi?, koji je ocenio da se berzanska cena ne?e direktno, ve? postepeno odraziti na rast cena nafte iz Rusije.

(agencije)

Podelite ovu stranicu!