Iranska kriza udara i po našem džepu

24 Jan 2012

Svetsko tržište odmah je odreagovalo na embargo EU na uvoz nafte iz Irana. Procenjuje se da bi litar dizela na srpskim pumpama mogao da košta i dva evra

Bez obzira što Srbija naftu uvozi pretežno iz Rusije, eventualna naftna kriza zbog blokade moreuza Ormoz brzo bi odrazila i na drastično poskupljenje nafte u Srbiji, a time i na poskupljenje goriva.
Srbija uvozi više od polovine potrebnih količina sirove nafte i naftnih derivata, tako da, ako dođe do poremećaja na međunarodnom tržištu i skoka cena nafte u svetu, to poskupljenje neće zaobići ni Srbiju, osnjuju strucnjaci za energetiku i udruženja naftnih kompanija.

Evropska unija je uvela embargo na isporuku sirove nafte Iranu i to će izazvati poremećaj na međunarodnom tržištu, navode u Udruženju naftnih kompanija Srbije. U Udruženju su ocenili da problemi na tržištu mogu nastati ukoliko kriza potraje, ako dođe do proširivanja kruga zemalja koje sprovode embargo ili zbog eventualnog skoka i inače visokih cene nafte i smanjenja ukupno raspoloživih količina nafte.

Stabilnost snabdevanja naftnim derivatima u Srbiji delom zavisi od jedinog domaćeg proizvođača derivata nafte-Naftne industrije Srbije (NIS), a delom od regionalne ponude i potražnje, ističu u tom udruženju.

Daleko gori scenario od povećanja cena nafte bio bi da ne možemo da dođemo do dovoljnih količina sirove nafte ili derivata iz zemalja u okruženju, iz kojih se danas uvozi više od 80 odsto evrodizela i oko 65 odsto TNG-a, ističu u UNKS-u.

Izvesno je da se priprema odgovor ostalih zemalja izvoznica sirove nafte, koje će povećanjem isporuka nadoknaditi nedostajuće količine, a biće aktivirane i rezerve u pojedinim zemljama.

Ako Iran obustavi transport nafte kroz moreuz Ormoz, kao što je ranije najavio, to će uticati na porast cena tog energenta na svetskom tržištu, što bi se vrlo brzo, već za nedelju dana, odrazilo na skok cena nafte i kod nas, s obzirom da se njena cena obračunava na osnovu berzanskih kretanja i da Srbija uvozi više od 50 odsto potrebnih količina nafte, kaže stručnjak za energetiku Privredne komore Srbije Ljubinko Savić.

On je podsetio da su prošlogodišnji događaji u Libiji izazvali skok cena tog energenta do čak 125 dolara za barel, a Libija, kako je naveo, sa dva odsto učestvuje u ukupnoj svetskoj proizvodnji nafte, dok je učešće Irana pet odsto.

Embargom na izvoz iranske nafte bi, kako je istakao Savić, najviše bile pogođene azijske zemlje Kina, Japan, Koreja, Indija, u koje Iran izvozi oko 65 odsto svoje proizvodnje, pa tek onda Evropa u koju Iran izvozi oko 31 odsto proizvodnje, rekao je Savić i precizirao da Evropa oko pet odsto svojih potreba za naftom podmiruje uvozom iz Irana.

Predesednik Upravnog odbora AD “Nafta” Nebojša Atanacković ukazao je da se stanje na svetskom tržištu nafte posredno odražava i na cenu sirove nafte iz Rusije, koju mi prerađujemo.

“Iako mi ne prerađujemo naftu sa Bliskog istoka, već rusku naftu tipa Ural, svejedno sve to se prenosi po principu spojenih sudova”, dodao je Atanacković, koji je ocenio da se berzanska cena neće direktno, već postepeno odraziti na rast cena nafte iz Rusije.

(agencije)

Podelite ovu stranicu!