Irak: Verske manjine i dalje pod pritiskom

30 Mar 2013

U pojedinim državama sveta prava hrišćana su ugrožena. Nemuslimani u Iraku pate zbog napada i diskriminacije. Hrišćani, jazidi i mandejci su pobegli. Samo na kurdskom severu su verske manjine još donekle zaštićene

U Iraku su nasrtaji, otmice i napadi na religijske manjine svakodnevica. Ta zemlja sve više gubi svoju religijsku i etni?ku šarolikost. A po?elo je to ve? kratko pred pad nekadašnjeg vlastodršca u Iraku, Sadama Huseina, pre deset godina. Vrhunac tog rasipanja dostignut je pre nekoliko godina krvavom borbom za mo? izme?u Kurda i Arapa, sunita i šiita. Pri tome su se hriš?ani, jazidi, mandejci i druge verske manjine našle izme?u dva fronta.

Ve? godinama dolazi do bombaških napada na crkve. Kada je novi poglavar katolika u Iraku, patrijarh Luis Rafael I. po?etkom marta 2013. stupio na funkciju, u delovima Bagdada je na snazi bio najviši stepen bezbednosne pripravnosti. Patrijarh je poglavar jedne zajednice koja se smanjuje. Pored brojnih katolika, Irak napuštaju i drugi hriš?ani. Od nekadašnjih milion hriš?ana u toj zemlju je, prema crkvenim navodima, ostalo još samo nekoliko stotina hiljada. Druge verske manjine snašla je sli?na sudbina.

Posebno je teška situacija mandejaca – religijska zajednica sa juga Iraka, ?iji koreni sežu do više od 2.000 godina unazad, sve do Jovana Krstitelja. Mandejci kažu da ih Kuran smatra takozvanim “sledbenicima knjige”, odnosno da ih priznaje kao religiju, koju vredi zaštititi. Mnogi ira?ki muslimani na to gledaju druga?ije.

Još uvek se beleže napadi na ovu versku manjinu, kaže mandejac i nekadašnji profesor za mandejski jezik u Bagdadu, Sabih Al-Sohairi. Mnogi se danas ne usu?uju da priznaju da su mandejci, kaže on. Pojašnjava da neko za koga bi se znalo da je mandejac, ne bi bio poslužen kafom u bilo kom kafi?u i dodaje: “Ljudi ne žele da koriste više ?ašu iz koje je pio jedan mandejac”, pri?a Al-Sohairi.

Neizvesna budu?nost mandejaca u Iraku

U me?uvremenu je toliko mandejaca napustilo zemlju da je ugroženo održavanje te religije na njenom samo izvoru. Pre deset godina ih je izme?u Bagdada i Basre živelo oko 30.000. Sada ih je verojatno još samo oko 5.000. Ve?ina njih izbegla je u Nema?ku, Skandinaviju ili SAD. “Mnogi smatraju da u budu?nosti više ne?e biti mandejaca u Iraku”, kaže Al-Sohairi.

Ta sudbina ne preti relativno velikoj skupini kurdskih jazida u Iraku. Na severu zemlje živi nekoliko stotina hiljada pripadnika te stare, orijentalne religije. Ali i oni su predmet mržnje radikalnih muslimana, koji ih smatraju nevernicima i satanistima.

U avgustu 2007. nasilje protiv te religijske zajednice dostignulo je vrhunac. U više napada samo u jednom danu ubijeno je više od 400 jazida. Još uvek se tu i tamo doga?aju napadi, kako naglašava referent za obrazovanje u jazidskom Forumu u Oldenburgu Iljas Jank. “Kad uskoro budemo pred izborima u Iraku, to ?e se poja?ati”, strahuje ovaj mladi?. Uprsko opasnosti od napada, jazide u okviru procesa za dobivanje azila nema?ka država više ne svrstava u kategoriju žrtava grupnog progona, kaže Jank i dodaje da je to pre nekoliko godina bilo još druga?ije.

Na kurdskom severu Iraka više prava za jazide

Na kurdskom severu Iraka situacija je za jazide znatno bolja nego u ve?inski arapskom delu zemlje. Obnovu najvažnijeg svetišta jazida u Lališu kod Mosula finansijski pomaže kurdska regionalna vlada, kaže Jank, a i jazidski praznici su službeno priznati kao neradni dani. Uprkos tome, i dalje je na delu diskriminacija, isti?e Jank, navode?i da su jazidi diskriminisani na tržištu rada i tokom školovanja.

Referent za Bliski istok u Društvu za ugrožene narode, Kemal Sido navodi: “Svakodnevna diskriminacija može tako da izgleda da u jednom mešanom selu sa jazidima i muslimanima mujezin citira odlomke iz Kurana koji su uvredljivi za jazide.”

Prema ira?kom ustavu, hriš?ani, jazidi i mandejci smeju slobodno da upražnjavaju svoju veru. U svakodnevnom životu zakon je za te manjine od slabe koristi. Pa se tako hriš?ani i pripadnici drugih religija otimaju, kako bi se na kraju iznudila otkupnina. Militantne grupe napadaju radnje ?iji su vlasnici pripadnici manjina, pre svega ako se u njima prodaje alkohol.

Na budu?nost verskih manjina u Iraku borac za ljudska prava Sido gleda kriti?ki: “Za mandejce se stara vremena nikad više ne?e vratiti.” Vlada u Bagdadu doduše želi ve?u zaštitu manjina, ali uspeh je mali, kaže on. Jedino možda na severu zemlje nemuslimani mogu otvoreno da neguju svoju veru, kaže Kemal Sido i dodaje: “O jednom jazidskom ili hriš?anskom životu može se govoriti samo u ira?kom Kurdistanu.”

(Andreas Gorcevski/Marina Martinovi?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!