Insajder: NIS i dalje plaća rudnu rentu manje nego što je zakonom propisano, država ćuti

08 avg 2018

"Rudna renta u svetu se kreće od 10 do više od 30 odsto, a NIS plaća samo tri odsto"

Rudna renta, odnosno naknada za korišćenje prirodnih bogatstava, u Srbiji po zakonu iznosi sedam odsto, osim za NIS koji plaća tri odsto. Ovu povlasticu većinski ruski NIS dobio je na osnovu Sporazuma Srbije i Rusije iz januara 2008, uz ograničenje da će povlastica važiti dok svi projekti iz Sporazuma ne dostignu isplativost.

Dok NIS iz godine u godinu beleži profit, prvenstveno zahvaljujući ubrzanoj eksploataciji domaćih rezervi nafte i gasa uz jednu od najnižih rudnih renti na svetu, nadležne institucije države ne postavljaju pitanje ukidanja ove povlastice, iako bi to značilo veći prihod za budžet.

Nadležne institucije ne odgovaraju ni na pitanje koliko je zapravo NIS uplatio na ime rudne rente, a koliko bi prihod za budžet bio veći kada bi se na NIS primenjivao važeći zakon.

Novinari Insajdera su još 5. maja prošle godine od Ministarstva rudarstva i energetike tražili informacije o tome koliko je NIS uplatio u budžet na ime rudne rente od 2012. godine.

Do danas odgovor nismo dobili. Ovog puta, pitanja smo uputili i javno.

Ćutanje Ministarstva rudarstva i energetike posebno čudi zbog činjenice da je prethodno Ministarstvo rudarstva odgovorilo na zahtev novinara Insajdera o uplatama do 2012. i ove informacije su objavljene u serijalu Insajdera Energetski (ne)sporazum 2013. godine.

Već ovi podaci ukazuju na potencijalnu štetu za budžet zbog povlašćenog položaja NIS-a, koji nadležne institucije ne dovode u pitanje.

NIS je 2012. godine na ime rudne rente uplatio 2,7 milijardi dinara, odnosno 23,7 miliona evra.

Iako je tokom te godine u Srbiji važio novi zakon o rudarstvu sa povećanom rudnom rentom od sedam odsto, NIS je naknadu platio po starom zakonu u kojem je rudna renta iznosila tri odsto.

Da se na NIS primenjivao važeći zakon, ta kompanija bi državi platila oko 56 miliona evra – odnosno 32 miliona evra više.

Do isplativosti projekata…

Rezerve nafte i gasa su, kao i sva ostala rudna i prirodna bogatstva, vlasništvo države Srbije, odnosno pripadaju svim građanima. Firme mogu da koriste ove resurse uz plaćanje naknade, takozvane „rudne rente“ koja se određuje kao procenat od zarade na iskorišćenim rezervama. Rudna renta u svetu se kreće od 10 do više od 30 odsto u nekim zemljama.

Rudna renta u Srbiji, prema važećem Zakonu o rudarstvu, iznosi sedam odsto. Međutim za NIS važi stari zakon po kom rudnu rentu plaćaju samo tri odsto od prihoda.

Energetskim sporazumom između Rusije i Srbije ruski partneri su zaštićeni od negativnih promena u poreskom sistemu Srbije.

U ovom dokumentu se navodi da se na kompanije koje su obuhvaćene Sporazumom neće odnositi bilo kakvo pogoršanje uslova oporezivanja do „dostizanja isplativosti dogovorenih projekata“.

U slučaju NIS-a, ova klauzula je iskorišćena da bi kompanija pod novim vlasnicima nastavila da plaća rudnu rentu po starom zakonu.

„U slučaju unošenja u zakonodavstvo Republike Srbije izmena koje dovode do pogoršanja uslova oporezivanja Kompanija, Akcionarskog društva ‘Naftna industrija Srbije’, učesnika i izvođača koji učestvuju u navedenim projektima, oporezivanje Kompanija, Akcionarskog društva ‘Naftna industrija Srbije’, učesnika i izvođača u periodu učešća u projektovanju, izgradnji i korišćenju gasovoda i podzemnog skladišta gasa, kao i u rekonstrukciji i modernizaciji tehnološkog kompleksa Akcionarskog društva ‘Naftna industrija Srbije’ do dostizanja isplativosti datih projekata vršiće se u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije, koje je bilo na snazi na dan potpisivanja ovog sporazuma“, navodi se u Sporazumu koji je potpisan u januaru 2008. i usvojen velikom većinom glasova u Skupštini Srbije u septembru iste godine.

Ubrazana eksploatacija, uz nisku rentu – investicija isplaćena

Koliko je Gazpromnjeft, po preuzimanju NIS-a ubrzao korišćenje naftnih i gasnih rezervi vidi se iz statističkih podataka o korišćenju energije u Srbiji koje svake godine izdaje Republički zavod za statistiku kao Energetske bilanse.

Prema ovom pregledu, 2008. tada još uvek domaći NIS je iskoristio je 638.517 tona sirove nafte i 284.803.000 kubika gasa domaćih rezervi.

Od momenta prodaje, izvlačenje se svake godine povećavalo da bi 2012, prema izveštaju objavljenom na sajtu NIS-a, dostiglo 1,1 milion tona nafte i 672 miliona kubika gasa. Tako je NIS za četiri godine duplirao korišćenje domaćih rezervi.

Prošle godine zabeležen je pad, ali su Iskorišćene količine su i dalje daleko veće u odnosu na period kada je NIS bio u vlasništvu države Srbije.

Upravo povećano korišćenje domaćih rezervi nafte i gasa pokazuje koliko je NIS prodat ispod cene, ali pokazuju i stepen isplativost investicije.

Prodaja NIS-a za 400 miliona evra uz obavezu investiranja 500 miliona, značila je zapravo prodaju ekskluzivnog prava na istraživanje i korišćenje domaćih rezervi nafte i gasa čija je vrednost, prema istraživanju Insajdera, dostizala sedam milijardi evra. Inače, vrednost procenjenih rezervi u Srbiji je klasifikovana kao državna tajna.

Iz dostupnih podataka je, međutim, moguće zaključiti da je ukupna vrednost rezervi iskorišćenih samo tokom 2012. godine iznosila oko 800 miliona evra. To znači da je samo te godine vrednost iskorišćenih rezervi bila duplo veća od cene koju je Gazpromnjeft platio za 51 odsto NIS-a.

U međuvremenu je ruska strana odustala od izgradnje tranzitnog gasovoda Južni tok, uz objašnjenje da se projektu protivi Evropska unija za čije je potrošače gas i namenjen. Čak ni to nije bio povod da predstavnici Srbije traže reviziju Sporazuma, iako je niska cena za NIS pravdana upravo budućom zaradom od Južnog toka.

Rudna renta nije jedina povlastica i potencijalna šteta za budžet koja prozilazi iz Naftno- gasnog sporazuma, pa čudi odsustvo inicijative za reviziju tog Sporazuma i ćutanje nadležnih institucija na ovo pitanje.

Naftna industrija Srbije je od 2008. i usvajanja Naftno-gasnog sporazuma između Srbije i Rusije, postala većinski ruska kompanija. Danas GaspromNjeft, ćerka firma većinski državnog ruskog Gasproma, ima 56,15 odsto akcija u NIS-u, Republika Srbije je i dalje vlasnik 29,87 odsto dok je ostatak u vlasništvu malih akcionara.

(Insajder)

Podelite ovu stranicu!