INĐIJA: Transparentnost, investicije, ali i nezaposlenost

16 Dec 2012

Dugogodišnji predsednik opštine Inđija Goran Ješić na izborima je odneo komotnu pobedu. Inđija je opština poznata po investicijama i transparentnosti rada, ali to nije dovelo do značajnog smanjenja nezaposlenosti

Posle “?ur?evdanskih” izbora u Srbiji, jedna od retkih lokalnih samouprava u Srbiji u kojima je Demokratska stranka oformila “komotnu” vladaju?u ve?inu bila je In?ija. Goran Ješi?, koji je ve? tri mandata suvereno držao prvu fotelju opštine, krajem maja je ponovo izabran za gradona?elnika, ali kasniji sled doga?aja je pokazao da se Ješi? na tom mestu ne?e dugo zadržati.

DS je ostao na ?elu opštine i pored najava iz Gradskog odbora Srpske napredne stranke da ?e i u In?iji, kao i u pojedinim drugim lokalnim samoupravama, biti izvršena “prekompozicija”, a posle jesenjeg zatišja, novu “buru” SNS najavljuje u periodu do kraja 2012. godine. Za to vreme, in?ijska lokalna samouprava, za razliku od mnogih, i dalje vrlo transparentno predstavlja svoj rad javnosti, investicije se najavljuju, a u njihovoj senci stoje velika dugovanja koja ?e biti najve?i teret u aktuelnom mandatu, ma ko ga do kraja bude zadržao.

“Komotna” ve?ina

Goran Ješi?, ?etvrti put predsednik opštine, ali nakratko

Opština In?ija je bila prva lokalna samouprava u Sremu koja je posle lokalnih izbora formirala vlast i dobila sve organe upravljanja. Na konstitutivnoj sednici lokalnog parlamenta, održanoj 23. maja, Goran Ješi? je po ?etvrti put izabran za predsednika opštine, a za njegovog zamenika je izabran Siniša Filipovi?. Predsednik Skupštine opštine In?ija ponovo je postao Aleksandar Kova?evi?, njegov zamenik Marko Vra?ar, dok je na mesto sekretara opštinskog parlamenta ponovo izabrana Dragana Stepanovi?. Na osnovu zvani?nih izbornih rezultata, lista „Goran Ješi?“ osvojila je 17 mesta i ona je, zajedno sa listama „DSS – Vojislav Koštunica – Srpko Medenica’“, koja ima tri mandata, i „Ivica Da?i? SPS – SDPS“ sa osvojenih pet mandata kreirala ve?inu u opštinskom parlamentu.

Me?utim, posle kona?nog konstituisanja republi?ke vlade na ?elu sa SNS, po?ele su promene, u sklopu “upodobljavanja” vlasti u lokalnim samoupravama sa vladaju?om koalicijom na republi?kom nivou. Težnja za stvaranjem “nove ve?ine” nije zaobišla ni In?iju. Naime, da bi do takve promene došlo, gotovo svi odbornici, osim onih sa Ješi?eve liste, morali bi da se slože i naprave novu ve?inu u lokalnom parlamentu, što je u tom trenutku ocenjivano kao “nemogu?a misija”. Pri?ama o promeni na lokalu u In?iji prethodilo je i postavljanje novog-starog gradona?elnika na novu funkciju, za potpredsednika Vlade Vojvodine i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Gradski odbor SNS po?etkom je najavljivao da ?e, ukoliko SPS istupi iz vlasti, imati neophodnu ve?inu. Me?utim, sam Ješi? je vrlo oštro reagovao na takvu inicijativu, tvrde?i da taj scenario nije mogu?.

– Ukoliko pet odbornika SPS-a istupi iz vlasti, mi smo u neformalnim razgovorima ve? došli do potrebnih 19 i više – izjavio je tada Ješi?, u odgovoru na najavu predsednika lokalnog SNS-a Dragana Laki?a, koji je istakao da ?e po?eti i formalne razgovore sa nekim partijama, najavivši “velika iznena?enja”.

Lokalni parlament u In?iji ima 37 odbornika, od kojih je 17 sa liste “Goran Ješi?”, SPS ima pet mandata, SNS šest, LSV dva, DSS tri, a SRS ?etiri. Do najavljene promene nije došlo, tako da je vlast u In?iji ostala sa ve?inom od 25 odbornika, u istom sastavu. Jedina promena u odnosu na “po?etno stanje” je na ?elu opštine, budu?i da je Ješi? preuzeo funkciju u pokrajinskoj vladi, pa je na njegovo mesto došao partijski kolega iz Demokratske stranke, Petar Filipovi?.

Lider in?ijskih naprednjaka Dragan Laki?, najavio nam je novu inicijativu za promenu vlasti u toj opštini, uveren u uspeh tog plana do kraja godine.

– Legitimitet zahteva koji ?emo uputiti Skupštini opštine za prekomponovanje vlasti pre svega je u ?injenici da je Goran Ješi? na izborima izašao imenom i prezimenom, maltene kao grupa gra?ana, tako da ispada da Demokratska stranka nije ni u?estvovala u tom procesu. Stoga smatramo da su gra?ani In?ije na taj na?in obmanuti, a posebno posle ?injenice da je Ješi? otišao s mesta gradona?elnika na mesto potpredsednika Vlade Vojvodine. U ovom trenutku postoji politi?ka volja da se vlast menja i verujemo da ?e to biti završeno do kraja 2012. godine – najavljuje Laki?. Prema njegovim re?ima, poseban kuriozitet je ?injenica da su se u In?iji prvi put inicijativi za smenu vlasti na lokalu koju je pokrenula SNS odazvali odbornici Srpske radikalne stranke. – I me?u odbornicima DS ima onih koji su spremni da istupe iz aktuelne politi?ke postavke, ali o tom – potom, ostao je zagonetan Laki?.

Investicije, investicije, investicije…

Petar Filipovi?, predsednik opštine: Naš cilj je da stopu nezaposlenosti smanjimo na manje od deset odsto

Me?u glavnim predizbornim obe?anjima u In?iji bile su najave nastavka zapo?etih i privla?enja novih investicija, a u istom pravcu koji je Ješi? zacrtao nastavio je i njegov naslednik Petar Filipovi?. On je najavio da ?e prioriteti u nastavku rada nove opštinske uprave biti dovo?enje novih investicija, otvaranje novih radnih mesta, uz poseban akcenat na poljoprivredu. Budžetom za 2012. godinu je predvi?eno ulaganje od 28 miliona dinara u poljoprivredu, što je, u odnosu na ukupan obim budžeta koji iznosi oko 2,3 milijarde dinara, oko 1,2 odsto, ali je i više od iznosa teku?e budžetske rezerve, koja je planirana na oko 25 miliona dinara.

Obe?anja kažu i slede?e: “Prioritet je podsticanje zadrugarstva, kao i plasman poljoprivrednih proizvoda iz In?ije na doma?e, evropsko i svetsko tržište. U oblasti socijalne politike pomo? deci sa posebnim potrebama i deci iz materijalno ugroženih porodica, nastavak pomo?i porodicama za prvo novoro?eno dete, besplatan vrti? za svako tre?e i naredno dete, pomo? penzionerima koji imaju minimalna primanja, podela ra?unara vukovcima, stipendije za najbolje studente i besplatan javni prevoz za in?ijske ?ake i penzionere. Posebna pažnja bi?e usmerena na ambulante u naseljenim mestima, u kojima se planiraju rekonstrukcije, proširenje, kao i izgradnja novih objekata”. Petar Filipovi? navodi da su u toku pregovori sa više stranih kompanija o njihovim ulaganjima u In?iji, a da se do kraja godine o?ekuje otvaranje danske fabrike “Grundfos”, koja ?e zapošljavati 400 radnika. – U?ini?u sve što je mogu?e da u opštini In?ija stvorim najbolje uslove za dovo?enje novih investicija, a naš cilj je da stopu nezaposlenosti smanjimo na manje od deset odsto – kaže Filipovi?. A opozicija kaže da je pomenuta stopa jedan od “grmova u kojima leži zec”.

Nezaposlenost, nezaposlenost

In?ija: Investicije od 500 miliona evra

Tokom protekle decenije In?ija je u srpskoj javnosti postala sinonim za investicije. Kako su nam se njeni ?elnici pohvalili, ?ak 500 miliona evra stranog kapitala je privu?eno u dve potpuno funkcionalne, komunalno opremljene radne zone (izme?u ostalog izgra?ena je fekalna kanalizacija, ?eli?ni gasovod kao i kišna kanalizacija), koje, pritom, imaju izuzetan geografsko-saobra?ajni položaj i postavljaju ovu opštinu u sam vrh ponude u Srbiji u smislu potencijala i atraktivnosti za investiranje.

Me?utim, primedba opozicije ide iz drugog ugla.

– In?ija je i pored svih tih investicija bila i ostala u vrhu po procentu nezaposlenih gra?ana u Sremu. Postoji jasna disproporcija u ciframa. Hvalite se sa 500 miliona evra investicija, a imate više od 4.000 nezaposlenih gra?ana. To je indikativno – smatra predsednik GO SNS Dragan Laki?, koji je prokomentarisao dosadašnje kompanije koje su otvorile predstavništva u In?iji kao “uglavnom male firme”. – Najozbiljnije preduze?e koje je došlo je “IGB Automotive”, koji se bavi proizvodnjom delova u autoindustriji i zapošljava nekoliko stotina radnika. Ostale kompanije su mahom male i sa kapacitetom od 15 do 50 radnih mesta. Ne dovodimo u pitanje investicije, nego razgovaramo o rešavanju problema nezaposlenosti koji je i dalje vrlo ozbiljan – konstatuje Laki?. On je u neispunjena obe?anja vlasti ?iji kontinuitet je nastavljen i posle potonjih izbora nabrojao najavu izgradnje banje kod izvora termalne vode u In?iji, nedolazak najavljene kompanije “Gorenje”, kao i austrijskog “Melera”, koji je investirao u Sremsku Mitrovicu, te “Doncafe”, ?iji je pogon umesto u In?iji otvoren u Šimanovcima.

“Krvna slika” na in?ijskom odeljenju Nacionalne službe za zapošljavanje mogla bi da se popravi pomenutim završetkom zgrade danskog “Grundfosa”, ali i dugo najavljivanog IT parka, za ?iju izgradnju je ovog prole?a postavljen kamen-temeljac. Postrojenje belgijske “Energozelene” je završeno, a ta fabrika ?e se baviti upravljanjem životinjskim otpadom. Tako?e, proizvodni pogon kompanije “Stirg metal” je završen, a proizvodi?e školjke za klima ure?aje za vozove. To su najave koje se o?ekuju da budu ostvarene, jer je ve? odra?en dobar deo pripremnih radova.

Dug dve tre?ine budžeta?

Grb In?ije: Zbog nebrige države lokalne samouprave u velikim dugovima

U in?ijskoj opštini nismo dobili preciznu informaciju o zaduženosti lokalne samouprave, ali je bivši gradona?elnik Goran Ješi? u više navrata isticao da je, zbog nebrige države prema lokalnim samoupravama, ta opština, kao i 80 odsto drugih lokalnih samouprava u Srbiji, dovedena u ogromnu finansijsku dubiozu. Prema nepotvr?enim informacijama do kojih smo došli, dugovi koje opština ima sežu do cifre od oko 15 miliona evra, što je skoro dve tre?ine ukupnog projektovanog budžeta za ovu godinu. Pritom, dugovanja se velikim delom odnose na javna preduze?a i dobavlja?e iz raznih oblasti. Primer koji nam je predo?en prilikom prikupljanja informacija na tu temu je da samo dug za grejanje, prema preduze?u “Ingas” iznosi više od 100 miliona dinara.

Rebalansom budžeta za 2012. godinu, drugim ove godine (prvi usvojen u julu), smanjena su planirana sredstva, a predsednik opštine opravdao je to “uskla?ivanjem rashoda sa prihodima koji su zna?ajno manji od onoga što je planirano po?etkom godine”. Izostali su prihodi od prodaje zemljišta, a transferi od Republike koji nam pripadaju su zna?ajno smanjeni ove godine što je, naravno, uticalo i na smanjenje našeg budžeta, podvukao je Petar Filipovi?. On je u proteklom periodu, pred izradu budžeta za 2013. godinu, obišao sve mesne zajednice u opštini In?ija, gde je prikupio informacije o prioritetima za budu?i period. Filipovi? je po završetku sastavljanja “spiska lepih želja”, istakao da ?e zahtevi “biti realizovani u skladu sa finansijskim mogu?nostima”. Pomenute zahteve okarakterisao je kao realne, a utemeljenje za to je izneo tvrdnjom da je re? o “rezultatima desetogodišnjeg rada i ulaganja u sve mesne zajednice”.

Opozicija se, o?ekivano, ne slaže. – Na primeru sela u in?ijskoj opštini vidi se debalans ulaganja lokalne samouprave. Tamo ljudi i dalje žive u sedamdesetim godinama prošlog veka, bez odgovaraju?e infrastrukture, bilo kakvih pomaka – tvrdi Dragan Laki? (SNS), navode?i da u selima “nije otvoren nijedan novi proizvodni pogon”.

Transparentnost za pozavideti

Ako se zanemare investicije kao pojam koji se naj?eš?e vezuje za modernu istoriju In?ije (proteklih 12 godina), transparentnost je definitivno deo rada lokalne samouprave koji je nemogu?e ne pomenuti. Internetski portal opštine, izme?u ostalog, daje mogu?nosti podnošenja zahteva za izvode iz mati?nih knjiga ro?enih, ven?anih, umrlih, izvode iz knjige državljana, proveru stanja predmeta, stanje na finansijskoj kartici u Javnim preduze?ima… Osim toga, uveden je geografski informacioni sistem (GIS), putem kojeg je potencijalnim investitorima omogu?eno da „online“ komunikacijom dobiju sve neophodne informacije o uslovima realizacije bilo kog projekta. Prijemno odeljenje opštine In?ija je organizovano u formi „one stop shopa“, a koje na jednom mestu objedinjuje sve usluge, ne samo lokalne ve? i republi?ke administracije. U okviru prijemnog odeljenja postoji i elektronska pisarnica. Dalje, izveštaji o službenim putovanjima i troškovima funkcionera se redovno podnose Skupštini opštine, ali nisu dostupni javnosti.

O transparentnosti i javnosti u radu govori i takozvani “Sistem 48”, kojim se omogu?ava dnevno uklju?ivanje gra?ana u rešavanju klju?nih pitanja od zna?aja za funkcionisanje lokalne zajednice, sa zahtevom da nadležni organi, javna preduze?a i ustanove u roku od 48 sati reše ukazani problem ili javno utvrde rok za njegovo rešavanje. Opština se hvali i pojednostavljenom administrativnom procedurom, dokumenta se dobijaju u roku od nekoliko minuta, poslovne dozvole izdaju se istog dana, a gra?evinske u roku od 60 do 90 dana.

Aleksandar Vukovac (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete na?i na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da gra?ani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvo?anskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!