INĐIJA: Transparentnost, investicije, ali i nezaposlenost

16 Dec 2012

Dugogodišnji predsednik opštine Inđija Goran Ješić na izborima je odneo komotnu pobedu. Inđija je opština poznata po investicijama i transparentnosti rada, ali to nije dovelo do značajnog smanjenja nezaposlenosti

Posle “đurđevdanskih” izbora u Srbiji, jedna od retkih lokalnih samouprava u Srbiji u kojima je Demokratska stranka oformila “komotnu” vladajuću većinu bila je Inđija. Goran Ješić, koji je već tri mandata suvereno držao prvu fotelju opštine, krajem maja je ponovo izabran za gradonačelnika, ali kasniji sled događaja je pokazao da se Ješić na tom mestu neće dugo zadržati.

DS je ostao na čelu opštine i pored najava iz Gradskog odbora Srpske napredne stranke da će i u Inđiji, kao i u pojedinim drugim lokalnim samoupravama, biti izvršena “prekompozicija”, a posle jesenjeg zatišja, novu “buru” SNS najavljuje u periodu do kraja 2012. godine. Za to vreme, inđijska lokalna samouprava, za razliku od mnogih, i dalje vrlo transparentno predstavlja svoj rad javnosti, investicije se najavljuju, a u njihovoj senci stoje velika dugovanja koja će biti najveći teret u aktuelnom mandatu, ma ko ga do kraja bude zadržao.

“Komotna” većina

Goran Ješić, četvrti put predsednik opštine, ali nakratko

Opština Inđija je bila prva lokalna samouprava u Sremu koja je posle lokalnih izbora formirala vlast i dobila sve organe upravljanja. Na konstitutivnoj sednici lokalnog parlamenta, održanoj 23. maja, Goran Ješić je po četvrti put izabran za predsednika opštine, a za njegovog zamenika je izabran Siniša Filipović. Predsednik Skupštine opštine Inđija ponovo je postao Aleksandar Kovačević, njegov zamenik Marko Vračar, dok je na mesto sekretara opštinskog parlamenta ponovo izabrana Dragana Stepanović. Na osnovu zvaničnih izbornih rezultata, lista „Goran Ješić“ osvojila je 17 mesta i ona je, zajedno sa listama „DSS – Vojislav Koštunica – Srpko Medenica’“, koja ima tri mandata, i „Ivica Dačić SPS – SDPS“ sa osvojenih pet mandata kreirala većinu u opštinskom parlamentu.

Međutim, posle konačnog konstituisanja republičke vlade na čelu sa SNS, počele su promene, u sklopu “upodobljavanja” vlasti u lokalnim samoupravama sa vladajućom koalicijom na republičkom nivou. Težnja za stvaranjem “nove većine” nije zaobišla ni Inđiju. Naime, da bi do takve promene došlo, gotovo svi odbornici, osim onih sa Ješićeve liste, morali bi da se slože i naprave novu većinu u lokalnom parlamentu, što je u tom trenutku ocenjivano kao “nemoguća misija”. Pričama o promeni na lokalu u Inđiji prethodilo je i postavljanje novog-starog gradonačelnika na novu funkciju, za potpredsednika Vlade Vojvodine i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Gradski odbor SNS početkom je najavljivao da će, ukoliko SPS istupi iz vlasti, imati neophodnu većinu. Međutim, sam Ješić je vrlo oštro reagovao na takvu inicijativu, tvrdeći da taj scenario nije moguć.

– Ukoliko pet odbornika SPS-a istupi iz vlasti, mi smo u neformalnim razgovorima već došli do potrebnih 19 i više – izjavio je tada Ješić, u odgovoru na najavu predsednika lokalnog SNS-a Dragana Lakića, koji je istakao da će početi i formalne razgovore sa nekim partijama, najavivši “velika iznenađenja”.

Lokalni parlament u Inđiji ima 37 odbornika, od kojih je 17 sa liste “Goran Ješić”, SPS ima pet mandata, SNS šest, LSV dva, DSS tri, a SRS četiri. Do najavljene promene nije došlo, tako da je vlast u Inđiji ostala sa većinom od 25 odbornika, u istom sastavu. Jedina promena u odnosu na “početno stanje” je na čelu opštine, budući da je Ješić preuzeo funkciju u pokrajinskoj vladi, pa je na njegovo mesto došao partijski kolega iz Demokratske stranke, Petar Filipović.

Lider inđijskih naprednjaka Dragan Lakić, najavio nam je novu inicijativu za promenu vlasti u toj opštini, uveren u uspeh tog plana do kraja godine.

– Legitimitet zahteva koji ćemo uputiti Skupštini opštine za prekomponovanje vlasti pre svega je u činjenici da je Goran Ješić na izborima izašao imenom i prezimenom, maltene kao grupa građana, tako da ispada da Demokratska stranka nije ni učestvovala u tom procesu. Stoga smatramo da su građani Inđije na taj način obmanuti, a posebno posle činjenice da je Ješić otišao s mesta gradonačelnika na mesto potpredsednika Vlade Vojvodine. U ovom trenutku postoji politička volja da se vlast menja i verujemo da će to biti završeno do kraja 2012. godine – najavljuje Lakić. Prema njegovim rečima, poseban kuriozitet je činjenica da su se u Inđiji prvi put inicijativi za smenu vlasti na lokalu koju je pokrenula SNS odazvali odbornici Srpske radikalne stranke. – I među odbornicima DS ima onih koji su spremni da istupe iz aktuelne političke postavke, ali o tom – potom, ostao je zagonetan Lakić.

Investicije, investicije, investicije…

Petar Filipović, predsednik opštine: Naš cilj je da stopu nezaposlenosti smanjimo na manje od deset odsto

Među glavnim predizbornim obećanjima u Inđiji bile su najave nastavka započetih i privlačenja novih investicija, a u istom pravcu koji je Ješić zacrtao nastavio je i njegov naslednik Petar Filipović. On je najavio da će prioriteti u nastavku rada nove opštinske uprave biti dovođenje novih investicija, otvaranje novih radnih mesta, uz poseban akcenat na poljoprivredu. Budžetom za 2012. godinu je predviđeno ulaganje od 28 miliona dinara u poljoprivredu, što je, u odnosu na ukupan obim budžeta koji iznosi oko 2,3 milijarde dinara, oko 1,2 odsto, ali je i više od iznosa tekuće budžetske rezerve, koja je planirana na oko 25 miliona dinara.

Obećanja kažu i sledeće: “Prioritet je podsticanje zadrugarstva, kao i plasman poljoprivrednih proizvoda iz Inđije na domaće, evropsko i svetsko tržište. U oblasti socijalne politike pomoć deci sa posebnim potrebama i deci iz materijalno ugroženih porodica, nastavak pomoći porodicama za prvo novorođeno dete, besplatan vrtić za svako treće i naredno dete, pomoć penzionerima koji imaju minimalna primanja, podela računara vukovcima, stipendije za najbolje studente i besplatan javni prevoz za inđijske đake i penzionere. Posebna pažnja biće usmerena na ambulante u naseljenim mestima, u kojima se planiraju rekonstrukcije, proširenje, kao i izgradnja novih objekata”. Petar Filipović navodi da su u toku pregovori sa više stranih kompanija o njihovim ulaganjima u Inđiji, a da se do kraja godine očekuje otvaranje danske fabrike “Grundfos”, koja će zapošljavati 400 radnika. – Učiniću sve što je moguće da u opštini Inđija stvorim najbolje uslove za dovođenje novih investicija, a naš cilj je da stopu nezaposlenosti smanjimo na manje od deset odsto – kaže Filipović. A opozicija kaže da je pomenuta stopa jedan od “grmova u kojima leži zec”.

Nezaposlenost, nezaposlenost

Inđija: Investicije od 500 miliona evra

Tokom protekle decenije Inđija je u srpskoj javnosti postala sinonim za investicije. Kako su nam se njeni čelnici pohvalili, čak 500 miliona evra stranog kapitala je privučeno u dve potpuno funkcionalne, komunalno opremljene radne zone (između ostalog izgrađena je fekalna kanalizacija, čelični gasovod kao i kišna kanalizacija), koje, pritom, imaju izuzetan geografsko-saobraćajni položaj i postavljaju ovu opštinu u sam vrh ponude u Srbiji u smislu potencijala i atraktivnosti za investiranje.

Međutim, primedba opozicije ide iz drugog ugla.

– Inđija je i pored svih tih investicija bila i ostala u vrhu po procentu nezaposlenih građana u Sremu. Postoji jasna disproporcija u ciframa. Hvalite se sa 500 miliona evra investicija, a imate više od 4.000 nezaposlenih građana. To je indikativno – smatra predsednik GO SNS Dragan Lakić, koji je prokomentarisao dosadašnje kompanije koje su otvorile predstavništva u Inđiji kao “uglavnom male firme”. – Najozbiljnije preduzeće koje je došlo je “IGB Automotive”, koji se bavi proizvodnjom delova u autoindustriji i zapošljava nekoliko stotina radnika. Ostale kompanije su mahom male i sa kapacitetom od 15 do 50 radnih mesta. Ne dovodimo u pitanje investicije, nego razgovaramo o rešavanju problema nezaposlenosti koji je i dalje vrlo ozbiljan – konstatuje Lakić. On je u neispunjena obećanja vlasti čiji kontinuitet je nastavljen i posle potonjih izbora nabrojao najavu izgradnje banje kod izvora termalne vode u Inđiji, nedolazak najavljene kompanije “Gorenje”, kao i austrijskog “Melera”, koji je investirao u Sremsku Mitrovicu, te “Doncafe”, čiji je pogon umesto u Inđiji otvoren u Šimanovcima.

“Krvna slika” na inđijskom odeljenju Nacionalne službe za zapošljavanje mogla bi da se popravi pomenutim završetkom zgrade danskog “Grundfosa”, ali i dugo najavljivanog IT parka, za čiju izgradnju je ovog proleća postavljen kamen-temeljac. Postrojenje belgijske “Energozelene” je završeno, a ta fabrika će se baviti upravljanjem životinjskim otpadom. Takođe, proizvodni pogon kompanije “Stirg metal” je završen, a proizvodiće školjke za klima uređaje za vozove. To su najave koje se očekuju da budu ostvarene, jer je već odrađen dobar deo pripremnih radova.

Dug dve trećine budžeta?

Grb Inđije: Zbog nebrige države lokalne samouprave u velikim dugovima

U inđijskoj opštini nismo dobili preciznu informaciju o zaduženosti lokalne samouprave, ali je bivši gradonačelnik Goran Ješić u više navrata isticao da je, zbog nebrige države prema lokalnim samoupravama, ta opština, kao i 80 odsto drugih lokalnih samouprava u Srbiji, dovedena u ogromnu finansijsku dubiozu. Prema nepotvrđenim informacijama do kojih smo došli, dugovi koje opština ima sežu do cifre od oko 15 miliona evra, što je skoro dve trećine ukupnog projektovanog budžeta za ovu godinu. Pritom, dugovanja se velikim delom odnose na javna preduzeća i dobavljače iz raznih oblasti. Primer koji nam je predočen prilikom prikupljanja informacija na tu temu je da samo dug za grejanje, prema preduzeću “Ingas” iznosi više od 100 miliona dinara.

Rebalansom budžeta za 2012. godinu, drugim ove godine (prvi usvojen u julu), smanjena su planirana sredstva, a predsednik opštine opravdao je to “usklađivanjem rashoda sa prihodima koji su značajno manji od onoga što je planirano početkom godine”. Izostali su prihodi od prodaje zemljišta, a transferi od Republike koji nam pripadaju su značajno smanjeni ove godine što je, naravno, uticalo i na smanjenje našeg budžeta, podvukao je Petar Filipović. On je u proteklom periodu, pred izradu budžeta za 2013. godinu, obišao sve mesne zajednice u opštini Inđija, gde je prikupio informacije o prioritetima za budući period. Filipović je po završetku sastavljanja “spiska lepih želja”, istakao da će zahtevi “biti realizovani u skladu sa finansijskim mogućnostima”. Pomenute zahteve okarakterisao je kao realne, a utemeljenje za to je izneo tvrdnjom da je reč o “rezultatima desetogodišnjeg rada i ulaganja u sve mesne zajednice”.

Opozicija se, očekivano, ne slaže. – Na primeru sela u inđijskoj opštini vidi se debalans ulaganja lokalne samouprave. Tamo ljudi i dalje žive u sedamdesetim godinama prošlog veka, bez odgovarajuće infrastrukture, bilo kakvih pomaka – tvrdi Dragan Lakić (SNS), navodeći da u selima “nije otvoren nijedan novi proizvodni pogon”.

Transparentnost za pozavideti

Ako se zanemare investicije kao pojam koji se najčešće vezuje za modernu istoriju Inđije (proteklih 12 godina), transparentnost je definitivno deo rada lokalne samouprave koji je nemoguće ne pomenuti. Internetski portal opštine, između ostalog, daje mogućnosti podnošenja zahteva za izvode iz matičnih knjiga rođenih, venčanih, umrlih, izvode iz knjige državljana, proveru stanja predmeta, stanje na finansijskoj kartici u Javnim preduzećima… Osim toga, uveden je geografski informacioni sistem (GIS), putem kojeg je potencijalnim investitorima omogućeno da „online“ komunikacijom dobiju sve neophodne informacije o uslovima realizacije bilo kog projekta. Prijemno odeljenje opštine Inđija je organizovano u formi „one stop shopa“, a koje na jednom mestu objedinjuje sve usluge, ne samo lokalne već i republičke administracije. U okviru prijemnog odeljenja postoji i elektronska pisarnica. Dalje, izveštaji o službenim putovanjima i troškovima funkcionera se redovno podnose Skupštini opštine, ali nisu dostupni javnosti.

O transparentnosti i javnosti u radu govori i takozvani “Sistem 48”, kojim se omogućava dnevno uključivanje građana u rešavanju ključnih pitanja od značaja za funkcionisanje lokalne zajednice, sa zahtevom da nadležni organi, javna preduzeća i ustanove u roku od 48 sati reše ukazani problem ili javno utvrde rok za njegovo rešavanje. Opština se hvali i pojednostavljenom administrativnom procedurom, dokumenta se dobijaju u roku od nekoliko minuta, poslovne dozvole izdaju se istog dana, a građevinske u roku od 60 do 90 dana.

Aleksandar Vukovac (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!