Inđija: Napredna opština, bez naprednjaka u vlasti

26 Dec 2013

Pokušaj "upodobljavanja" vlasti kroz brutalnu meidjsku hajku protiv bivšeg gradonaćelnika Gorana Ješića

Kratak pogled na opštinu Inđija, za one koji dobro posmatraju prilike, bio bi dovoljan za jednostavan zaključak – najveći deo onoga što je postignuto u toku protekle godine rezultat je aktivnosti započetih u prethodnom periodu. To, definitivno, ide u prilog aktuelnoj vladajućoj garnituri, koja se suštinski nije menjala već tri i po mandata. Bez obzira na to, Inđija može da se pohvali nekolicinom solidnih investicija, što je i dalje retkost u Vojvodini. Retkost rezervisana za svega nekoliko opština, kojima su odličan položaj, blizina autoputa, ali i vešto odrađena promocija i “darežljivost” prema investitorima (pogodnosti oko zakupa zemljišta, brzo sređivanje dokumenata, svaka druga vrsta pomoći), doveli strance koji su uposlili našu radnu snagu.

Nema prevrata

Na krilima postizbornih promena u celoj Srbiji, predstavnici Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Inđiji, na čelu sa predsednikom, Draganom Lakićem, najavljivali su “sigurnu promenu vlasti” u ovoj opštini do kraja prošle godine. Ne samo da se to nije desilo, nego su i najave “naprednjaka”, za razliku od njihovih neumornih kolega koji su nadljudskim naporima ipak “upodobili” svoje lokalne samouprave (npr. Ruma, posle godinu i po dana od izbora), postale sve tiše. Upitan u vezi sa ovom temom, Lakić nam je rekao da je “promena vlasti i dalje opcija”. – Ne kažem da do takvog scenarija neće i doći. Sve je moguće i sve je u igri. Mi ne želimo da odbacimo mogućnost promene vlasti u Inđiji – načelno ističe prvi čovek OO SNS u tom gradu, bez konkretnih težnji ili najava. “Naprednjaci” tako u Inđiji ostaju samo opozicija, koja nema većeg uticaja na rad lokalne samouprave. U lokalnom parlamentu u vlasti su DS, DSS i SPS, u koaliciji sa SDPS Rasima Ljajića.

Mesne zajednice za SNS?

Uporište za eventualnu promenu vlasti “naprednjaci” bi mogli da traže u rezultatima izbora za savete i nadzorne odbore u mesnim zajednicama, koji su održani proletos i pokazali da je Srpska napredna stranka u ovoj opštini u usponu. SNS je pobedila u dve mesne zajednice, u dve su ušli u savete i nadzorne odbore, a posebno su se pohvalili činjenicom da je DS zabeležila loše rezultate, te da su u Savetu Mesne zajednice Inđija samo dva od 11 predstavnika iz Demokratske stranke. Na političkoj sceni u Inđiji, ovu godinu obeležila je i višemesečna medijska hajka na bivšeg dugogodišnjeg gradonačelnika Gorana Ješića, čije hapšenje je nekoliko političkih tabloida neosnovano najavilo nebrojeno puta. Ješić je optuživan po novinama za najrazličitije malverzacije, iako do danas nije pokrenut nikakav postupak u vezi sa tim, niti je pokrajinski sekretar za poljoprivredu imao problema sa istražnim organima. On sam, to je pripisao “zlim namerama Srpske napredne stranke”, koja preko svojih medija pokušava da ga diskredituje. Neki od tabloida tokom avgusta su pisali i o “nameštenom konkursu za direktora JKP Vodovod i kanalizacija u Inđiji. Istini za volju, fotelja direktora inđijskog Vodovoda jedina je koja nije popunjena novim kadrovskim rešenjem, budući da jedini predlog koji se našao pred njima odbornici Skupštine opštine nisu izglasali.

Za dva medija – 13,5 miliona

Inđijska lokalna samouprava je vrlo transparentna sa aspekta informacija koje se mogu dobiti na njihovom zvaničnom portalu, komunikacije sa građanima i medijima. Ali, kada je reč o finansiranju medija, tu nisu u potpunosti transparentni. Naime, prema rečima načelnice Opštinske uprave Stele Milaković, procenat budžeta koji se izdvaja za lokalno informisanje iznosi 0,6 odsto. Planirana sredstva se dodeljuju Odlukom o budžetu i konkursi se ne raspisuju. Ova suma izdvaja se za dva lokalna medija, od čega je opština osnivač jednog od njih – JP Radio-televizija Inđija. Pritom, celokupna suma iz budžeta daje se kao “subvencija”, što znači da sav novac ide pomenutom javnom preduzeću za informisanje. U opštini nam nisu odgovorili na pitanje kako se raspoređuje novac po medijima i iz kojih sredstava se finansiraju ostali, ukoliko ih ima. A da ih ima, indirektno je potvrdio bivši gradonačelnik Goran Ješić, koji je letos optuživan da je preko svojih veza sređivao uplaćivanje milionskih suma iz budžeta nekoliko opština u Sremu u kojima je na vlati DS, za Sremsku televiziju, čiji je vlasnik njegov kum Aleksandar Vinčić. Ješić je demantovao te optužbe, navodeći da “najveći deo tih opština nije DS”. Ipak, Ješić je naglasio da je zakonski osnov za plaćanje usluga Sremske TV Zakon o radiodifuziji, te da “opština Inđija plaća najmanje od svih”.

Sve usluge na jednom mestu

U pogledu odnosa sa građanima, opštinska uprava u Inđiji je izrazito servilna i prilagođena potrebama svojih meštana. Opštinski sajt je jedan od najažurnijih u Srbiji, a osim što ima uobičajene servise poput kontakta sa gradonačelnikom i elektronskog poručivanja dokumenata, aktivan je i vrlo ažuran Kol-centar, građani mogu da postave pitanja direktorima javnih preduzeća, kao i da pogledaju registar lokacijskih dozvola na teritoriji Inđije. Izveštaji o izvršenju budžeta, planski i prostorni planovi u GIS-u (Geografskom Informacionom Sistemu), dostupni su svima i potpuno ažurni, a građani mogu, koristeći portal, da dobiju uvid u svoja dugovanja prema javnim preduzećima, poreskoj upravi, kao i da prate predmete koji su zavedeni u pisarnici lokalne samouprave. Uz sve to, opština konstantno radi na podizanju nivoa efikasnosti administracije, ističe načelnica Uprave. Ona dodaje i da opština ima Uslužni centar, sa šalter salom, elektronskom pisarnicom i sistemom vođenja evidencije predmeta putem automatske obrade podataka. Kada je reč o transparentnosti, izveštaji o službenim putovanjima i reprezentaciji kumulativno za svaki mesec iskazuju se na zvaničnom sajtu opštine kroz izveštaje o izvršenju budžeta. Lokalna uprava nije predimenzionisana, a u odnosu na prošlu godinu, zvaničan broj zaposlenih je u upravi i u javnim preduzećima povećan za dvoje. Značajno priznanje Inđija je dobila od Evropskog pokreta, koji je ovu opštinu proglasio za najtransparentniju lokalnu samoupravu u Srbiji. U projektu “Dobra vlada” koji je realizovan po parametrima Saveta Evrope, učestvovalo je 48 opština.

Dugovi kao pola budžeta

Indjija foto

Mnogo investitora, ali nezaposlenost i dalje problem

Opštinska uprava u Inđiji dala nam je samo podatak o tome da se dugovi opštine servisiraju redovno i bez poteškoća, ali bez tačnog iznosa trenutnog zaduženja. Prema nezvaničnim informacijama koje smo dobili, dug opštine je trenutno veći od 10 miliona evra, što je skoro polovina godišnjeg budžeta grada. Opština duguje javnim preduzećima sredstva za energente, a dugovanja postoje i za određena socijalna davanja. Jedan od profesora u Srednjoj školi “dr Đorđe Natošević” kaže da dugovanja ima i u prosveti. – Nemam preciznu cifru, ali znam da opština samo za besplatan prevoz đaka, kojim se hvali na sva zvona, duguje milionske iznose. Dešava nam se da sredstva koja opština budžetom treba da prosledi školama kao osnivač mesecima ne budu uplaćena, a pojedini nastavnici iz drugih opština novac za prevoz su morali da traže sudskim putem – kaže profesor, koji je želeo da ostane anoniman. Njegove tvrdnje imaju delom uporište i u Izveštaju o realizaciji budžeta za 2013. godinu, gde se vidi da su sredstva srednjim školama uplaćena na nivou od oko 65 odsto. Dalje, u Opštinskoj upravi u Inđiji tvrde da nema subvencija za javna preduzeća, ali ako se pogleda u budžet, može se videti cifra od preko 40 miliona dinara subvencija JKP Vodovod i kanalizacija.

Obećanja = investicije

Uz visoka dugovanja i transfere iz republičke kase koji se smanjuju iz godine u godinu, lokalnim čelnicima ostaje da se uzdaju u ono što im je najsigurnije – investicije. Zato je većina predizbornih obećanja išla u pravcu gradnje novih fabrika i postrojenja i otvaranju novih radnih mesta. Obećanja su, delom, ispunjena. Prošle godine u ovo vreme najavljena je izgradnja danske fabrike Grundfos za proizvodnju vodenih pumpi, koja će zapošljavati 400 radnika. Fabrika je otvorena, ali tek krajem aprila ove godine. Zaposlila je 149 radnika, uz najavu dupliranja tog broja do kraja 2014. godine. Dalja obećanja u istom pravcu, pala su u septembru, kada je najavljeno da će u fabrici grejača za automobilska sedišta IGV dogodine posao dobiti još 330 radnika. U septembru je otvoren i pogon kiparske kompanije Kostas A Zacharia, koja je kupila staru hladnjaču nekadašnjeg trgovačkog giganta Ukus. Najavljeno je i da će do kraja godine u njoj biti zaposleno više od 100 ljudi. Dalje, indonežanska kompanija Indofud kupila je zemljište u severoistočnoj radnoj zoni na kojem će na proleće sledeće godine početi izgradnju postrojenja veličine 25 hiljada kvadrata i gde bi posao trebalo da nađe oko 200 radnika angažovanih na proizvodnji instant supa i špageta. U toku je izgradnja Tehnološkog parka, ali je neizvesno kada će on upošljavati radnu snagu punim kapacitetom.

Zaposlenost stagnira 

Bez obzira na sve nabrojano, Inđija i dalje ima veliki problem sa nezaposlenošću i po tom pitanju je među prvim opštinama u Sremu, a to je jedan od osnovnih “kečeva u rukavu” lokalnoj opoziciji. – Imamo odlično opremljene industrijske zone i tu nema zamerki. Razumem i potrebu da se hvalite investicijama, ali to mora da bude potkrepljeno ispunjenjem osnovnih potreba građana. A osnovna potreba građana je da se u tim silnim fabrikama što se promovišu – zaposle! Džaba milioni pa i milijarde investicija, ako od toga niste uspeli da obezbedite finansijsku stabilnost opštine i posao za ljude koji ovde žive. Prošle godine smo pričali o cifri od oko 4.000 nezaposlenih. Nekoliko fabrika je došlo ove godine, a taj broj nije smanjen. Džaba investicije ako se nezaposlenost ne smanjuje – ističe Lakić, pozivajući inđijske čelnike da se ugledaju na Staru Pazovu, koja je takođe privukla veliki broj stranih kompanija, a ima duplo manji procenat nezaposlenih. Boljitak bi mogao, makar u manjoj meri, da donese i Lokalni akcioni plan zapošljavanja, koji godišnje planira iznos od 8 miliona dinara za podsticaj zapošljavanja 30 do 40 nezaposlenih lica.

Slab uticaj NVO sektora

Iako se Inđija deklariše kao vrlo otvorena i napredna opština, saradnja sa civilnim i NVO sektorom i dalje je u većoj meri deklarativna nego suštinska. Pozitivno je što u radu pojedinih tela Skupštine opštine, u zavisnosti od oblasti, učestvuju stručnjaci i predstavnici nevladinog sektora. Reč je o komisijama za izradu planova i izradu godišnjeg programa uređenja poljoprivrednog zemljišta, savetima za zapošljavanje i finansije. Vladimir Marić iz Inđije, koji je kratko vreme bio uključen u rad omladine jedne od stranaka na vlasti, kroz šalu kaže da je “to najaktivniji NVO sektor”. – Definitivno, omladina stranaka ima više aktivnosti nego nevladine organizacije, a posebno ako ne računamo deo tog sektora koji se odnosi na sportske, kulturne, penzionerske i organizacije osoba sa invaliditetom. Dakle, teško je naći NVO koja se bavi nekom vrstom analize ili predstavlja na bilo koji način korektivni faktor za čelnike opštine – zaključuje naš sagovornik. Građani su u rad lokalne samouprave uključeni preko mišljenja na ponuđene nacrte odluka, poput Odluke o radnom vremenu ugostiteljskih objekata, Odluke o držanju domaćih životinja i sl. U proteklih godinu dana građani su podnosili peticije za izmenu Odluke o komunalnom redu i Odluke o lokalnim komunalnim taksama, koje su se našle pred odbornicima lokalne skupštine. Interesantno je da je Skupština opštine Inđija donela još početkom 2007. godine Odluku o zaštitniku građana, ali da do danas gradski ombudsman nije postavljen. Međunacionalni incidenti nisu zabeleženi, a Savet za međunacionalne odnose koji postoji, nije ove godine održao nijednu sednicu.

Značajni međunarodni projekti

Indjija pesacka zona

Tržni centar u centru Inđije

Opština Inđija daleko je ispred mnogih lokalnih samouprava i po saradnji sa domaćim i međunarodnim institucijama, što pokazuje lista projekata na kojima su angažovani Kabinet predsednika opštine, Agencija za ekonomski razvoj i Agencija za ruralni razvoj. Trenutno se radi na tri projekta koje finansiraju Evropska unija i Austrijska razvojna agencija, kao i na izradi Strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Permanentno se radi i na tome da se pronađu sredstva za finansiranje infrastrukture, poput izgradnje velike trafostanice koja će strujom opsluživati veliki deo industrijske zone, ali i za dalje komunalno opremanje grada. Ulaganja u poljoprivredu su i dalje mala (0,67% godišnjeg budžeta), ali su planovi veliki. Inđija ima formiranu bazu poljoprivrednih proizvođača sa izrađenim softverom i podacima o gazdinstvima, kao i sistemom sms obaveštavanja poljoprivrednika o aktuelnostima, subvencijama i podsticajima. Radi se na oporavku zadrugarstva, povećanju zaposlenosti u ovoj oblasti, uvođenju alternativnih izvora energije u poljoprivredu, izgradnju novih kapaciteta za preradu po standardima Evropske unije. Reč je o grani privrede za koju se u Inđiji nadaju da će biti jedan od pokretača budućeg privrednog razvoja.

Aleksandar Vukovac 

(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije)

Podelite ovu stranicu!