Imovina skrivena da bi bila opljačkana

06 Jan 2012

Restitucija nije ni počela, a već u problemu

Restitucija nije ni po?ela, a na videlo ve? izbijaju sve mogu?e mahinacije koje ?e se pojaviti tokom vra?anja otete imovine. Najve?i problem je u tome što se i dalje lako može desiti da bude prodato ono što treba da bude vra?eno jer administracija pravi slu?ajne ili možda namerne greške pa umesto ispravljanja nepravdi imamo uvertiru za nove plja?ke.

– Sada je najvažnije da gra?ani provere, na osnovu broja pod kojim su 2006. godine prijavili imovinu, da li je ono što potražuju upisano u bazu podataka i na koji na?in, objašnjava u razgovoru za „Autonomiju“ koordinator Mreže za restituciju Mile Anti?.

– Zakonom o javnoj svojini i Zakonom o vra?nju oduzete imovine, koji su stupili na snagu 6. oktobra prošle godine, stavljen je van snage ?lan o evidentiranju i prijavljivanju iz zakona iz 2006. godine. Prijave su tako samo prijave, a ne zahtev. Zapravo, one su tek preduslov da se podnese zahtev u skladu sa zakonom. Podsetimo, na osnovu tih prijava napravljena je u Republi?koj direkciji za imovinu neka baza podataka imovine koja se potražuje – kaže naš sagovornik.- Otkad su stupili na snagu zakoni o restituciji i javnoj svojini, te prijave su dobile potpuno drugu pravnu težinu jer se zabranjuje promet nad imovinom koja može biti predmet restitucije, po Zakonu o vra?anju oduzete imovine i obešte?enju. S druge strane, po Zakonu o javnoj svojini, recimo, AP Vojvodina, Grad Beograd, neka lokalna samouprava ili neko javno preduze?e, da bi upisali odre?enu imovinu kao javnu svojinu, treba da urade dve stvari: prvo da prijave imovinu Republi?koj direkciji za imovinu u takozvanoj Jedinstvenoj evidenciji javne svojine; a drugi preduslov je da dobiju potvrdu od Direkcije da za imovinu koju ho?e da prebace na sebe, dakle da to bude imovina APV, neke opštine ili javnog preduze?a, nije podneta prijava prema Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju. I to dolazimo do problema.

-Naime, po Zakonu o vra?anju oduzete imovine, predmeti koji su slati Direkciji 2006. godine se vra?aju nazad. Oni koji su ih unosili u bazu podataka, nisu radili sve kako treba, dešavale su se greške, a na kraju krajeva ni gra?ani u ono vreme nisu imali obavezu da upišu, recimo, da potražuju baš tu i tu imovinu i da je to sada novi broj parcele, a oduzet je  stari broj parcele – objašnjava Anti?.

Drugim re?ima, baza podataka prijavljene oduzete imovine je nepotpuna iz razli?itih razloga. ?ak i tamo gde je sve idealno uneto 2006. godine, u velikom broju slu?ajeva došlo je do promene u katastru nepokretnosti i sada parcela koja nosila, na primer, oznaku 359 nosi oznaku 728/1…, navodi on.

Ne ?ekati Agenciju!

– Može do?i do upisa javne svojine kasnije kroz neke druge propise; optere?enja te imovine ili ?ak otu?enja, prema zakonima o privatno-javnom partnerstvu; koncesijama ili komunalnim delatnostima. Zna?i, može se opteretiti ta imovina i bivši vlasnik ?e u principu biti formalno-pravno zašti?en, ali može do?i do pravne nesigurnosti onoga ko dolazi ovde da investira. Zato su neophodne hitne izmene i Zakona o javnoj svojini, i Zakona o prostornom planiranju i izgradnji, i Zakona o vra?anju imovine i obešte?enju – naglašava Mile Anti?.

Mreža za restituciju poziva gra?ane da u najkra?em roku dopune svoje prijave iz 2006. godine i da uopšte ne ?ekaju kada ?e biti formirana Agencija za restituciju. Naime, ako se ne promene u tom domenu zakoni, njihovi zahtevi ?e morati da sadrže kompletnu dokumentaciju, što niko ne može nabaviti brzo, ina?e ?e zahtev biti odba?en. Dakle, klju?na stvar je da gra?ani provere u Republi?koj direkciji za imovinu, a to mogu da urade i preko Mreže za restituciju, na osnovu svog broja iz 2006. godine, da li je ono što potražuju zaista upisano u bazu podataka. Ako nije, neophodna je dopuna i svaki pojedinac mora da dostavi podatke. Najvažnije je pod kojim se brojem danas vodi parcela.

– Što pre treba da dopune zahteve. Namera zakonodavca je bila da takve stvari sakrije. ?injenica je, recimo, i da su APV i Grad Beograd ve? poslali upite Republi?koj direkciji za imovinu, i da su oni dali upite iz nepotpune baze, to jest neta?ne podatke. To otvara opasnost za svaku takvu imovinu da ?e se, na primer, onaj ko investira na?i u neobranom grož?u. Ako se, recimo, desi da neki „Boš“ uleti tu – kakvu onda poruku ova država pruža stranom investitoru?! Svakako, višestruka je korist da se baza podataka upotpuni i dovede u red – poru?uje Anti?.

Podsetimo, Zakonom o restituciji predvi?eno je da Direkcija za restituciju bude transformisana u Agenciju za restituciju, koja je trebalo da po?ne sa radom 1. januara. Anti? kaže da Agencija nije po?ela sa radom jer još uvek nije formiran Upravni odbor.
Prema njegovim re?ima, ako bi se striktno tuma?io Zakon, Agencija koje još nema, trebalo je ve? da raspiše javni poziv za podnošenje zahteva za vra?anje imovine. Tako?e, da se ne kasni i da se poštuje propis, u junu ili julu ove godine država je mogla po?eti i da vra?a imovinu naslednicima. Ovako, veliko je pitanje kada ?e ceo proces biti pokrenut i kada ?e oteto bi vra?eno. Anti? kaže da se kašnjenje teoretski može nadoknaditi, ali to sve pokazuje s kojim problemima ?e se gra?ani koji ?ekaju otetu imovinu susretati dok pravda ne bude zadovoljena.

Zakonom nije predvi?ena zamenska restitucija oduzete imovine, što je bio jedan od osnovnih zahteva starih vlasnika.

– Mi smo zvani?nu inicijativu za promenu Zakona Vladi uputili još u oktobru prošle godine. Izme?u ostalog, tražili smo i da se omogu?i supstitucija poljoprivrednog zemljišta jer ne postoji nijedan razlog da je ne bude. Supstitucija je sprovodiva i sprovodi se, doduše sad otežano, po zakonu iz 1991. o povra?aju poljoprivrednog zemljišta. Ako se supstitucija omogu?ava korisnicima javne svojine, javnim preduze?ima, lokalnim samoupravama, nema nijednog pravnog ni bilo kog drugog razloga da gra?ani budu lišeni toga – ukazuje Anti?.

Zgodno za korupciju i kriminal

– Izveštajem Evropske Komisije, koji je sada u senci Kosova, jasno i glasno je ukazano da se mora voditi ra?una i primeniti zakone o javnoj svojini i restituciji transparentno i bez diskriminacije. Tako?e, takozvane konverzije po Zakonu o planiranju i izgradnji identifikovane su kao ozbiljan problem, a ukazano je, izme?u ostalog, i da Zakon o javnoj svojini bez potpune evidencije imovine može dovesti ne samo do korupcije ve? do generisanja kriminala i do ozbiljnih propusta. I bez Evrope, koja nam je to rekla, valjalo bi da nam je i samima jasno da nam treba pravna sigurnost, strane investicije i povra?aj imovine kao poruka da se plja?ka ne isplati, a ne obešte?enje kao poruka da se plja?ka isplati i da je to dobar biznis – naglašava naš sagovornik.

On dodaje da se, u svakom slu?aju mnogo manje imovine poztražuje u odnosu na ono ?im raspolažu država, odnosno Republika, APV i lokalne samouprave. I što je opasno, javna preduze?a, a ona nisu ništa drugo nego produžena ruka politi?kih partija, kaže Anti?.

Prema podnetim prijavama za vra?anje imovine, u 97 odsto slu?ajeva re? je o zemljištu; poljoprivrednom, šumskom i gra?evinskom. Dominira poljoprivredno, kojeg je oko 300.000 hektara.

-U Srbiji zvani?no ima 470.000 hektara državnog zemljišta, ali je celih 150.000 hektara sakriveno, spremno za plja?ku u raznim zadrugama i drugim preduze?ima – ukazuje Anti?.

Šumskog zemljišta koje se potražuje, uklju?uju?i i ono što traže crkve, je oko ?etiri posto od ukupnih 1,3 milion hektara, koliko ga Srbija ima. Gra?evinskog se, recimo u Beogradu, potražuje manje od ?etiri odsto od onog koje je u svojini Grada.

Ljubica Blitva-Troši?

Podelite ovu stranicu!