IGOR BESERMENJI: Živeti autonomiju

06 Jun 2013

Koliko Vojvođani razumeju vojvođansku autonomnost?

Tokom nekoliko razgovora sa mojim prijateljima, među kojima su većinom oni koji imaju između 20 i 25 godina, shvatio sam da značajan broj njih ne razume pitanje vojvođanske autonomije. Znam, sada bi verovatno oni koji već decenijama istrajavaju u borbi da Vojvodina ostvari svoju autonomiju, rekli da onaj ko do sada nije razumeo, skoro sigurno i ne želi da razume, ali u međuvremenu su odrasle nove generacije koje nisu imale prilike mnogo da nauče o tome i koje su odrastale u specifičnim okolnostima po Vojvodinu. Tokom jednog perioda i ja sam bio vrlo blizu da formiram ovakvo mišljenje, jer stvarno deluje nadrealno da autonomija, koja je jedna od najtrošenijih tema ovdašnje političke scene, još uvek mnogima ostaje daleka i nerazumljiva. Međutim, ispostavlja se da jeste.

Bilo bi krajnje licemerno da ne kažem da najveću krivicu za takvu situaciju verovatno snose sami nosioci politike autonomije, ali isto tako ne smatram ni da se Vojvodina nalazi u poziciji da ima vremena da čeka da se međusobno optužujemo i analiziramo proteklu deceniju i kusur godina. DS, LSV i SVM, kao nosioci pokrajinske vlasti, već duži niz godina morale su više da učine na edukaciji Vojvođana o svemu što autonomija predstavlja i može da promeni u njihovim životima. Nije se smelo dozvoliti da se upadne u zamku koju su protivnici Vojvodine osmislili vrlo vešto, a to je da autonomija pred prosečnim građaninom postane već ispričana priča, tema bez početka i kraja, dosadna i naporna, a upravo se tako nešto i desilo.

Stvarnost je naravno da autonomija Vojvodine danas u praksi uopšte ne postoji, a njena suština već je ostala u senci političkih prepucavanja, otimanja od Vojvodine, mlake odbrane i užasnih naslova po štampi koji su uglavnom za pojam autonomije vezivali negativnu konotaciju međustaranačke borbe, umesto da su se makar štampani mediji porudili da objavljuju nekakve dodatke kojima bi edukovali građane o značenju autonomije za Vojvodinu. Ali, naravno, zar mi u Vojvodini imamo medij koji bi tako nešto uradio? Još uvek ne. Sposobnih i iskusnih novinara za realizaciju takve ideje sigurno ima, ali nema i petlje da se tako nešto inicira. Još je diskutabilnije pitanje ima li i želje, što je tužna istina Vojvodine.

Autonomija ne može biti posmatrana samo kao političko pitanje i domaći zadatak dve ili tri partije. Autonomija će verovatno imati više šansi za uspeh onda kada građani Vojvodine budu do kraja upoznati sa njenim značenjem i njenom upotrebom, što sada nije slučaj. Za početak, iako deluje nerealno, mnogi i ne znaju šta termin autonomija sam po sebi predstavlja, a kada postoji takvo nepoznavanje teme, o čemu više dalje i razgovarati? Ako ne verujete, ispitajte nekoliko ljudi iz svog najbližeg okruženja i uverićete se. Saznanja o autonomiji do sada su (u najvećem broju slučajeva) do građana dolazila samo kao politička ideja koju stranka koju podržavaju zagovara ili ne. Kada imate situaciju da o jednoj ideji kakva je autonomija tako malo znanja imaju upravo oni na čije živote autonomija treba da utiče, a to su građani Vojvodine, onda to nije dobar znak. Dakle, vojvođanska autonomija mora postati jasna svim građanima Vojvodine kako bi u jednom trenutku oni mogli da je razumeju, pa onda podrže i tek na kraju žive tu ideju.

Tema autonomije moraće najpre da nadraste politička nadmetanja i način na koji se upotrebljava njen pojam danas, da bi u vremenu koje je pred nama izgradila svoj put ka oživljavanju. Ona mora postati pristupačna Vojvođankama i Vojvođanima, moraju postojati napori pokrajinske vlasti, medija, obrazovnih ustanova i celokupne vojvođanske javnosti da se svi u Vojvodini, a i van nje, edukuju o tome šta to znači za jednog čoveka živeti život u jednoj autonomiji. Dok god sva saznanja o autonomiji do građana budu dolazila samo kroz naslove iz štampe, saopštenja političkih stranaka i nastupa političara u parlamentu, neće biti velikih dometa u njenom ostvarivanju.

Naročito je važno da se autonomnost objasni mlađim generacijama, rođenim devedesetih godina koji i ne znaju šta to znači živeti u jednoj autonomiji. To mora neko da nam objasni, jer ovo što sada Vojvodina živi, nije prava autonomija. Osim toga, stvar se dodatno komplikuje danas kada relevantne stranke uglavnom podržavaju vojvođansku autonomnost, ali koriste termin „stepen autonomije“. Mislite li da prosečan građanin razume stepene autonomije? Dakle, autonomija, reč koju sam upotrebio stotinu puta u ovako kratkom tekstu, mora biti baš sve suprotno jednoj istrošenoj reči – mora biti jasna svakome u Vojvodini, kako bismo očekivali da sutra svi u toj autonomiji zajedno i živimo.

Za sada, odlično je što u glavama Vojvođana živi kakav-takav plamen o nekakvoj autonomnosti i to je bitno očuvati, ali da bismo zaista oživeli tu ideju, moramo je raščlaniti na mnogo delova i sve ih proučiti, naučiti i razumeti.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!